Zdrava Srbija Instagram

КО СЕ ПЛАШИ ПАУЛОВНИЈЕ?


Здрава Србија, 17.12.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Херман Хесе у једној књизи описује тзв "фељтонистичко знање", сада имамо феномен, да га тако назовемо "интернет знања". Два различита времена, у суштини са сличним цивилизацијским феноменом. И фељтон и интернет су веома често "извор информација” људима које интересују само огољене информације, али не и суштинско знање за које важи узрочно последична веза.


Интернет је феномен глобалистичког доба, има фантастичне могућности. Доступно је много чињеница које су као "брза храна", право знање произилази из разумевања и повезивајна чињеница. На жалост, многи данас имају проблема са интернет фељтонистичким "знањем". Непознавање суштине и НЕзнање рађа страх. То је случај и са страхом од пауловније.


Људи показују страх од пауловније, а не боје се на пример багрема. Багрем има порекло из Северне Америке. Такође је брзо растућа врста, и по многим параметрима инвазивна, чак адаптивнија на наше услове од пауловније. Кора багрема је чак отровна, али је зато цвет јестив, а мед од цвета фантастичан и лековит. Багрем се користи за стубове, за повезивање песковитих и еродираниг земљишта. И гле чуда; данас нико нема ништа против багрема, иако није аутохтона врста, а вероватно је инвазивнија и боље адаптирајућа врста од пауловније!


Пауловнија (Paulownia) је јединствена врста брзо растучег дрвета. Род Paulownia обухвата неколико врста које имају сличне карактеристике и зато се о њима говори заједничким именом пауловнија. Пауловније је врста по неким утилитарним својствима слична багрему, чак и боља!


Тзв царска пауловнија (Paulownia tomentosa (Thunb.) Steud., пореклом је из Кине. Име рода добила је по великој војвоткињи Ани Павловној од Русије (1795-1865) краљици Холандије. Оно "tomentosa" значи сомотно длакава, а "imperialis" значи царски. Истина, пауловнија у неким деловима САД третира се као инвазивна врста, зато што се семе које је иначе веома меко и ситно у 19. веку користило као материјал за паковање кинеског порцелана (није било стиропора). Дешавало се да паковање у транспорту пукне и да се расеје поред железничких пруга. Ова врста користила се и користи се као украсна, па се расејавала и са тих стабала. Тамо где су за то постојали одговарајући климатски и земљишни услови постала је инвазивна. У Србији тешко да може постати инвазивнија или толико инвазивна као наш, ето већ одомаћени странац багрем, због климатских и орографских услова.



Пауловнија, у Кини одакле потиче, расте у низинским пределима који имају блажу и влажну климу, и она је због тих особина, у пределима Америке које имају баш такву климу постала условно инвазивна. За садњу у нашим условима треба знати да је пауловнија осетљива на мраз посебно као млада биљка, а као одрасла може издржати температуре до -20 °C. Добро расте на алувијалним и другим дубоким и плодним земљиштима, која не садрже већу количину креча (поред река и до надморске висине од ccа 600 до 700 метара). Расте врло брзо, нарочито првих 15-20 година живота, затим прираст опада. Истина, има јаку изданачку способност. Има велике листове богате азотом који могу да се користе за испашу, а корен слично као багрем спречава ерозију земљишта.


Пауловнија је врста која воли светлост и не може да опстане у сенци другог дрвећа. Дрво расте до 25m у висину, са купастом крошњом. Кора је у младости глатка, а код старијих стабала тамносива и местимично испуцала. Листови су изразито крупни (до 40 cm), облика срцастог, на врху зашиљени и имају двадесетак сантиметара дуге петељке. Цветови су изузетно декоративни, љубичасти, пријатног мириса,медоносни. Треба знати да биљке са орезаним вршним гранама не цветају.


Плод има много семена у овалној чаури. Плодови сазревају у октобру и новембру. Садрже ситно семе са прозирним крилцима, дуго 1 до 2 mm. Семе пауловније може да клија само у присуству светлости зато што у ситном семену нема довољно хранљивих материја, па је потребно да што пре исклија. Размножава се и резницама из корена, али у контролисаним условима, у стакленику или топлим лејама.


Пауловнија се због изгледа и лепих гроздастих цветова (цвасти) користи у пејзажној архитектури. У последње време код нас постаје популарно плантажно гајење. За плантажно гајење користе се брзорастући клонови који се производe у кратком временском периоду од 8–15 година, и дају лак и чврст дрвени материјал. Пауловнија може да се користи и као алтернатива западног црвеног кедра, балсе, америчке липе. Моментално плантажа пауловније има у скоро целој Европи.


Осим за индустријски узгој у циљу добијања дрвеног материјала, пауловнија се узгаја и као медоносна култура. Цвета обилно, цветови су богати нектаром, а мед добијен од њих је изузетно квалитетан. Дрво може да живи дуго; од 70 до 100 година што га пре свега чини изузећем у односу на друге брзо растуће врсте.


Код избора врсте пауловније треба узети у обзир њену осетљивост на ниске температуре. Зна се да Paulownia tomentosa може да издржи мразеве до -27°C, Paulownia elongata до -16°C, али зато Paulownia fortunei не издржава температуре испод 0°C. Врсте пауловније са прирастом од 1м3 за 7-8 година су најбрже растуће врсте.



Данас, пре увођења нових врста у пољопривреди и шумарству, сигурно треба водити рачуна о томе да ли та врста може бити штетна за природу и околна станишта. У нашим условима као што је наведено лимитирајући фактор инвазивности ове врсте су климатски услови и земљиште. Брзи раст ове врсте је повољан за добијање великих количина биомасе за кратко време, па се производи и са том сврхом. Густо засађене пауловније у кратком року достижу неопходни развој а да при томе не заузимају пуно обрадиве површине.


Користи се све; стабло, лисна маса и т.д. Биомаса од пауловније одговара како за силажу (односно за исхрану стоке), тако и за мноштво других намена, међу којима и као сировина за алтернативне обновљиве изворе енергије. Више информација о плантажном узгоју пауловније и самој пауловнији може се наћи на интернет странама:

http://paulownia.bg/sr.htm/
http://sr.wikipedia.org/sr/Paulovnija/
http://www.paulownia.rs/


За озбиљно подизање плантажа потребно је да консултујете стручњаке – професионалце, како би се у првом реду извршиле провере квалитета земљишта. Што се тиче законских обавеза по Закону о шумама потребан је Пројекат за подизање засада кратког производног циклуса. Важно је испоштовати и Закон о пољопривредном земљишту како би знали када и како можете користити пољопривредно земљиште у непољопривредне сврхе. Ако купујете садни материјал из иностранства потрудите се да имате сву потребну документацију и сертификате да не би имали проблеме са царином или фитосанитарном службом.



Податке обрадио:
мр Бранислав Шарчевић


Bookmark and Share

Mala Pijaca