ДЕМИСТИФИКАЦИЈА КОНОПЉЕ


Здрава Србија, 22.09.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Конопља је висока грациозна биљка која може да нарасте до висине од 3,5 метра. Иако су конопља (Cannabis Sativa) и марихуана (Cannabis Sativa var. Indica) припадници исте врсте, јако се разликују.
Конопља је пријатељски настројена према животној средини, има високу храњиву и медицинску вредност и у исто време представља скоро неограничен ресурс.

Конопља нас може ослободити зависности од нафте, зауставити сечу шуме и излечити рак
.
Конопља је најуниверзалнија биљка тренутно доступна на планети. Људи су је користили одавно, још у периоду неолита од 7000 до 5000 година пре нове ере. Семе конопље је пронађено на многим археолошким локацијама које датирају из овог периода.

Све до Другог светског рата, конопља је била широко заступљен усев који се показао као одличан извор влакнасте сировине. Пораст конопље траје око 120 дана, те може да се убира више пута у току године, у зависности од услова гајења.

Одликује се приличном биомасом која може да искористи велике количине угљен диоксида. Веома је отпорна и захтева малу употребу агротехнике. Није захтевна биљка те се може гајити на сиромашним земљиштима и у лошијим условима, а има особину да поправља особине земљишта на ком се гаји током више година.

Вековима је конопља била главна сировина у индустрији влакана. Била је незамењива у изради конопаца и издржљивих тканина, без којих не би била могућа велика прекоокеанска открића. Иако је њено узгајање данас у Америци углавном забрањено, односно регулисано строгим прописима, до пре једног века је била не само подстицана, већ и одређена врста обавезе.



Разлике између варијетета

Конопља је варијетет из Канабис породице биљака и није марихуана. Конопља и марихуана су варијетети који су се развили из исте биљне врсте, али су значајно различите. Индустријска конопља садржи низак ниво тетра-хидро-канабинола (THC) који има психоактивно деловање. Марихуана садржи око 5-20% THC-а, док га у индустријској конопљи има 0,3% (дозвољенљ граница). Зато је скоро немогуће да конопља има психоактивни ефекат. Односно, да би се то постигло, за кратко време би требало попушити висе од 10-12 цигарета од конопље. Разлог ниском садржају THC-а је тај што се он лучи само у смоластим жлездама које се налазе у цветовима женских биљака. Индустријска конопља се не узгаја ради производње цветова. Такође, индустријска конопља садржи значајну количину хемикалије канабидиола (CBD) који потире дејство THC-а и на тај начин умањује ефекте ове психоактивне супстанце.



Индустријска конопља и могућности њене употребе

Индустријска конопља се другачије узгаја у односу на марихуану – у висину, не у ширину – јер је фокус на производњи што дуже стабљике. По овим особинама, конопља доста сличи бамбусу. Стабљика конопље садржи влакна и дрвенасто језгро па се може користити на различите начине, чак и за израду столарије.

Конопља и марихуана се битно разликују и по условима гајења. Док се конопља може узгајати скоро било где, за марихуану је неопходно да се узгаја у топлим и влажним подручјима. Конопља се најбоље узгаја на пољима која су добра за узгајање кукуруза.

Конопља може бити богат извор сировинa потребних за изградњу кућа, производњу горива, хране, лековитих производа… Влакна конопље се могу користити у производњи чвршћег и квалитетнијег папира, него што је то случај са данашњим који се добија од дрвета. На тај начин конопља може да сачува шуме. Ако се томе дода чињеница да за једно одрасло дрво је потребно око 20 година за пораст, а биљци конопље само неколико месеци, рачуница је више него јасна. Прве папирне паре су штампане на папиру од конопље.

Конопља садржи биљна влакна која се могу користити не само за производњу грубе радне одеће као што је то био случај са оригиналним тексас или џинс платном, већ и за једра, платна за сликање, итд. Када се биљке саде гушће, влакна постају краћа И финија што омогућава производњу финијих тканина од конопље. Најважније је то да одећа од природних материјала која не испушта разне отровне хемикалије које кроз кожу продиру у тело и на тај начин трују и изазивају болести.

Влакна конопље могу бити употребљена и у грађевинарству. Ако се помешају са водом и кречом, настаје веома чврст и лак природни цемент који не само да има одличне везивне особине, већ и показује већи ниво савитљивости од обичног бетона. Ова особина може бити од кључног значаја у изградњи на трусним подручјима.

Хенри Форд је 1941. Године направио ауто у потпуности од “конопљине пластике” који је ишао на конопљино гориво. Конопљино уље, које се добија пресовањем семена може имати велики број различитих употреба. Може се полимеризовати и користити за добијање материјала сличног пластици, високе издржљивости али потпуно природног и биоразградљивог, који може да замени у потпуности пластику која се данас користи.
У ауто индустрији пластика од конопље налази примену за израду лаких материјала који имају способност апсорбовања удараца а који су у исто време потпуно еколошки.

Захваљујући великој количини биомасе, конопља се може користити за производњу етанола, који је најбољи облик био алтернативе бензину или дизелу и не загађује ваздух.

Гајење конопље на око 10% пољопривредних површина би могло да задовољи потребе за енергијом у Србији. Конопља је највећи произвођач био масе на нашој планети јер може да да 10 тона по хектару за само 4 месеца.

Ова био маса може да се користи и за производњу метана и метанола, горива чија се цена коштања производење изједначава са производњом нафте, уз чињеницу да су производи конопље много бољи за околину. Од конопље се добија 10 пута више метанола него од кукуруза.



Конопљино гориво приликом сагоревања не загађује ваздух. Нафта при сагоревању производи киселе кише због избацивања сумпора у ваздух. Конопљино гориво не доприноси глобалном загревању. Конопљино уље је веома високог квалитета и користи се у индустрији боја, мастила и лакова.

У прехрамбеној индустрији конопљино уље може имати широку примену. Високе је хранљиве вредности и богат је извор есенцијалних амино и масних киселина са идеалним односом омега-3, 6 и 9 масних киселина. Ове киселине су неопходне за нормално функционисање ћелија, приликом снижавања нивоа холестерола и плака чије гомилање у крвним судовима доводи до артеросклерозе. Ово уље се све више уводи у прехрамбену индустрију, у производњу здраве хране, као што су, на пример, плочице од конопљиног семена, пиво или сир од конопље, итд.

Истраживања су доказала да људи који оболе од канцера имају низак ниво мелатонина у свом телу. Пушење конопље повећава ниво мелатонина. Док конопљино уље, као концентрат, у значајно већој мери може подићи ниво мелатонина око 1000 пута. Рик Симпсон већ годинама показује људима како да излече канцер уз помоћ конопљиног уља. Комерцијално легална уља - конопљино и уље марихуане богато THC-ом су биљна уља најбогатија протеинима.











Употреба конопљиног уља

Где год се нафта данас налази у употреби , у прехрамбеној, козметичкој, фармацеутској, итд. индустрији, уље конопље се може искористити као замена. При томе, оно је здравије и потпуно природно.

Тако, можемо га користити:

- У кухињи - веома је високе хранљиве вредности али није погодно за високе температуре.

- Може се користити као био дизел, као и друга прехамбени уља

- Скоро све што се данас прави од пластике се може направити коришћењем базе од конопљиног уља уместо од нафте, а да се у процесу производње не издвајају отровне материје

- За производњу боја и лакова, који нису токсични

- За негу коже - ублажава екцеме, псоријазу, акне, сувоћу коже. Након туширања се наноси на кожу. При томе се масира кожа и стимулише циркулација што доводи до вишеструког деловања - корисне материје обогаћују кожу а циркулација храни ћелије коже и односи отрове. Зато употреба овог уља доводи до смањења присуства целулита.


Текст преузет са http://www.biokratija.com//


Bookmark and Share

Pritke za baštu