ОСНОВНО О ВРСТАМА МЕДА


Пчеларство, 20.12.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Према начину добијања, може бити: врцани (центрифугиран), мед у саћу, пресован (гњечени), топљен итд.

Према конзистенцији може бити у течном и кристалисаном стању, а постоје и прелази између тих стања, као и посебно, желатинасто стање за неке (малобројне) врсте медова.

Подела се може направити и према географском пореклу, на регион одакле потиче или према надморској висини терена.

Према технолошкој обради, може бити без обраде, затим процеђен (кроз сита), филтриран (кроз посебне филтере), пастеризован, декристалисан (загреван), прерађен у финокристалисан итд.

У зависности да ли потиче од једне или више врста биљака, дели се на монофлорни и полифлорни.

Испод су наведене значајније врсте монофлорних медова. Дата су и њихова најважнија лековита својства и неке од примена, при чему треба имати у виду да мед без обзира на врсту задржава своја основна својства и општу примену.



Багремов мед.

Прозрачан, има бледо зелену нијансу, која може ићи и у светло жуту. Високо је цењен, ароматичан и пријатан, благог укуса, због чега се препоручује деци и старијима. Дуго не кристалише. Врло је погодан за производњу меда у саћу. Смањује лучење киселина у желуцу, регулише функцију желуца, помаже заустављање крварења, код кашља, високе температуре, може се користити код болести очију итд.




Липов мед.

Светло жуте боје, специфичног мириса и прилично израженог оштрог укуса, на основу којих се врло лако препознаје. Временом кристалише, крупнозрнасто.Веома је добро средство за изазивање знојења и због тога скоро незаменљив код обољења изазваних прехладом. Због изражених анибактерицидних својстава представља добро профилактичко (превентивно) средство, користи се код ангине и код многих упалних процеса, рана, опекотина и сл. Препоручује се код различитих болести желуца, јетре и бубрега.
Кестенов мед. Мед од питомог (јестивог) кестена је тамно жут, слабог мириса, горког укуса, некада сматран трећеразредном врстом а сада је један од највише тражених, због својих лековитих својстава и богатства у полену. Помаже код бронхитиса, астме и других болести дисајних путева, болести крвних судова, поправља апетит. Има јако бактерицидно дејство, садржи у себи много водоник пероксида па је добар за обраду рана и код ангине.




Сунцокретов мед.

То је после кестеновог меда један од најбогатијих поленом. Жуте боје, врло брзо кристалише у ситне кристале. Посебно се препоручује код прехлада, грипа, кијавице, болести дисајних органа.



Хељдин мед.

Таман, јаког, отужног мириса и не баш пријатног укуса. Веома богат минералним материјама, посебно гвожђа. Посебно користан код анемија, хипо и авитаминозе, различитих крварења, повишеног притиска, болести крвних судова и многих других болести.




Мед од детелине.

Дају мање или више светле медове, пријатног укуса и благог мириса. Мед се сматра погодним у лечењу кашља, артериосклерозе, болести јетре, за појачано мокрење, за чишћење крви, при разним упалама и др. Мед од детелина има ниску вредност дијастазе.




Купина.

Дивља и питома купина дају врло квалитетан мед, прозиран, светложуте боје, врло пријатног укуса и мириса. Помаже код болести респираторних органа.




Малина.

Питома и дивља малина дају врло ароматичан светложут мед, суптилног мириса, пријатног укуса, који кристалише у врло фине кристале беле боје. Врло је користан код свих болести услед прехладе и препоручује се као профилактичко средство против грипа.




Воћни мед.

Добија се од различитог дрвенастог воћа које цвета у пролеће. Доминирају обично јабуке, трешње, а може бити и нектара џенерике, шљиве, као и маслачка, који цвета када и воћке. Боје је обично тамножуте. Пријатног је мириса и укуса, а ако преовладава коштичаво воће, мирис може бити на воћне коштице, а укус мало нагорак. Богат је поленом и одличан за жвакање саћа са медом, лечење прехлада.




Уљана репица.

Мед је жут, брзо кристалише и тада добије бело-сивкасту нијансу. Није много цењен, вероватно само због кристализације. Даје добре резултате у лечењу чирева, јако је средство за подстицање мокрења.




Вријесак.

Мед је жуте боје или тамнији, зависно од врсте вријеска, јаког мириса и пријатног укуса, желатинаст, кристалише. Врло је цењен и тражен.




Врба.

Мед жуте боје, специфичног мириса, помало нагорког укуса.




Лаванда.

Даје светложут мед, врло јаког мириса и укуса. Спада у врло тражене медове. Сматра се посебно погодним код болести јетре, подстиче појачано лучење жучи.




Жалфија (кадуља).

Даје тамно жут или још тамнији мед, пријатног мириса и укуса, помало горак. Врло тражен због својих лековитих својстава, посебно за болести дисајних органа. Помаже заустављању крварења, против упала, има јако бактерицидно дејстрво. Препоручује се употреба у козметичке сврхе.




Полифлорни цветни мед је ливадски, а у ту категорију може се уврстити и планински мед.



Ливадски.

То је полифлорни мед (потиче од више врста биљака), па с обзиром на различито порекло, врсте ливада и друго, може много варирати по боји, мирису и укусу. Боја му је од жуте и светло црвене, до тамно жуте, црвене, а може бити и тамнији. Мирис је посебно изражен, пријатан, преовлађује мирис доминанте биљке. Укус је пријатан, изражен, сладак, може бити и мало киселкаст.



Мед који није нектарског порекла:



Шумски.

Та врста меда не потиче од нектара, већ је или биљног порекла ("медна роса") или животињског ("медљика"). У оба случаја, пчеле га сакупљају са листова и гранчица различитог листопадног и зимзеленог дрвећа и ређе, жбуња. Најчешће се јавља током лета, све до јесени, при високим температурама ваздуха. Најчешћа у Србији је храстова медљика, у Словенији например јелова, са смреке итд.


Храстова медљика је густа, лепљива, тамно црвене боје која скоро прелази у црну. Не кристалише тако брзо, нема изражен мирис а укус је јак и специфичан, помало налик карамелу (али га не треба мешати са прегрејаним медом). Садржи доста минералних материја.


Јелова медљика је тамно зелене боје, ка црној. Нема изражен мирис, пријатног је укуса. Врло је цењена.
Све врсте медљике имају јака антисептичка и противупална својства и помажу код болести дисајних путева и органа за мокрење. Присуство смоластих материја даје пургативна својства и умирујуће дејство на упале црева. Корисне су код анемија.


Предраг Цветковић


Bookmark and Share

Pritke za baštu