КАКО УЗГОЈИТИ ЕКО КРОМПИР


Повртарство, 22.08.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Волите ли кромпир? Хрскав, печен, куван, у комбинацији с другим поврћем? Желите у свом врту засадити кромпир који неће бити третиран никаквим хемијским средствима? Показаћемо вам како!


Кромпир је најбоље садити на осунчаном или сунцем прошараном месту. Минимална температура за садњу кромпира је 6-8 °С. Оптимална температура за раст кртола је 17-20 °С. На вишим температурама принос кромпира се смањује, а на температурама изнад 30 °С раст кртола потпуно престаје. Време доношења плода, од његове садње је два до четири месеца. Кромпир није захтеван у погледу топлоте, али је зато веома захтеван када је у питању вода, посебно у време заметања кртола. Суша и високе температуре стресно утичу на кромпир, па је онда и принос мањи.



Квалитет тла

Као и за узгој сваке биљке и за кромпир је потребна плодна земља обогаћена квалитетним органским ђубривом. Прекопајте леју крајем јесени или почетком зиме. Прекопану леју дохраните квалитетним компостом. Прекопавањем гредице и дохрањивањем спречићете развој корова и губитак влаге у земљи. Тако обрађену и дохрањену земљу оставите нека одстоји преко зиме. У пролеће, пре садње кромпира земљу поново прекопајте како би сте ју уситнили, те дохраните површински слој гредице.



Семенски кромпир

Семе кромпира заправо није семе, већ прави кромпир који је проклијао. Кромпир можете засадити цели или га можете пресећи на више делова тако да сваки део има једну или две клице. За садњу кромпира изаберите квалитетни, еколошки семенски кромпир. Када сте купили кромпир који сте одлучили садити, или сте узгојили сопствени, ставите га у дрвене касете и послажите у редове тако да ружичасти крајеви - који имају највише "окаца" буду горе. Држите касете у светлој, хладној, сувој и прозрачној просторији или стакленику, где ће након четири или пет недеља кромпир проклијати и бити спреман за садњу. Одбаците сваки који изгледа болестан. Идеална дужина клице требала би бити од 5 до 15 mm.



Садња кромпира

У заклоњеним подручјима, средином марта најбоље је време за садњу, а у мразовитим и отвореним подручјима садњу ваља одложити за касније, све до краја априла. Мотиком ископајте раван ров за сваки ред кромпира, око 10 cm дубок у лаганој врсти земље или око 15 cm дубок у тешкој земљи. Разместите ровове у размацима од око 60 cm. Положите семенски кромпир с клицама окренутим према горе на дно сваког рова на сваких 30 cm. Лагано нагрните кромпире хумком земље. Немојте је угазити ногама. Нагртањем земље штитимо плодове од сунчеве светлости, јер би она проузроковала да плодови остану зелени. Кад младице избију из земље, нагрните још земље на њих. Зaгрћите земљу све док биљка не достигне висину од 10 до 15 cm. Ако се појаве млади листови, а постоји опасност од мраза, прекријте их сувом сламом.



Нега кромпира

Како би сте остварили што већи род, здраве плодове потребно је неговати. Кромпир се негује окопавањем, нагртањем и ђубрењем. Ако имате проблема са сушом, редовно наводњавајте тло, јер кромпир воли воду. Кад биљке нарасту до отприлике 23 cm, започните с нагртањем. Разбијте кору земље која се створила између редова и по томе разбацајте еко-ђубриво. Затим окопајте и разрахлите земљу посуту ђубривом. Хумка треба бити висока око 15 cm са ширином врха око 12 cm, а подножје ширине око 20 cm. Недељу дана касније, нагрните још земље на хумке како би сте га подигли за три cm. Три недеље касније, кад биљке нарасту најмање 30 cm, подигните хумке за још три cm.



Редовно дохрањивање

Дохраном се постиже боља структура земље, боље складиштење и везивање воде у тлу те се омогућава избалансирање исхране биљака у земљишту. Међутим немојте претеривати у дохрани, јер кромпир не воли пребогато тло. Окопавањем, нагртањем и ђубрењем заштитићете биљке од корова, паразита и болести, а кромпир ће вам уложено вратити богатим родом. Применом стајског ђубрива у јесењем ђубрењу, земља се брже загрева па је могућа и ранија садња кромпира.



Заштита од болести и штеточина

На ваш врт вребаће птице, инсекти, мишеви и пужеви. Будите спремни на примерену заштите. Ваше биљке заштитићете редовним плевљењем корова, одстрањивањем старих и заражених биљки, те ако их приликом садње засадите с мало већим проредом.
Кромпирова златица је паразит који првенствено напада кромпир. Из тла почиње излазити када температура у дубини од 10 cm порасте на 14,5 °С. Након изласка из тла златица може живети десетак дана, након исхране започиње парење. Јајашца полаже женка на унутрашњу страну листова кромпира. Златица у нашем поднебљу има мало природних непријатеља. Једу је неке врсте ћурки и патки, а јајашца нападају неки паразити. Природни непријатељ им је и смрдљиви мартин.

Од кромпирове златице ће те се најбоље одбранити ако од самог почетка "стражарите" над вашом гредицом.Чим уочите прва јајашца, механички их уништите, а већ одрасле примерке скупите руком и однесите негде где вам не могу направити штету. На кромпиру ће те често наићи и на бубамару. Њу немојте убијати, јер она је јако користан инсект у биоврту.

Природни непријатељи кромпира су и пужеви и ровци. Они нападају кромпир под земљом. Пужева се можете решити и уз помоћ талога кафе. Наиме, пужеви га не воле, јер је у већој концентрацији отрован. Нападнуте биљке заливајте талогом кафе, који не само да ће отерати пужеве, већ ће и благо ђубрити земљу и истовремено терати биљне мушице. Будите умерени у заливању тла талогом кафе, јер он подиже киселост земљишта.

Тло око биљака које пужеви нападају можете посути и пепелом или каменим брашном. Како би сте пужеве држали што даље од ваших биљака, овај поступак понављајте након сваке кише. Пужеве одбијају и неке биљке као што су драгољуб, кадуља, тимијан и рицинус. Засадите ли неку од тих биљака уз руб гредице, пужеви неће нападати вашу биљку.

Ровац је један од учесталих земних штеточина. Омиљена посластица су му кртоле и корење. Ровац је ноћна животиња и излази на површину земље само ноћу. Његов ров није дубоко у земљи, па ће те га најлакше ухватити ако у тло укопате посуду с водом, а са стране поставите дашчице које га усмеравају у посуду. Кртица је корисна животиња, јер уништава ровце, гусенице и црве, али истовремено прави кртичњаке који нарушавају естетски изглед врта. Кртицу ће те најлакше отерати ако у тло укопате празну боцу, тако да врх боце укопате у отвор његовог рова, пазећи да не зачепите грло флаше. Звукове које производи ветар и празна боца кртице не могу дуго подносити па одлазе.

Како би сте смањили могућност заразе и нападе паразита уз кромпир посадите камилицу, невен и млечику . Кромпир никада немојте садити на оној гредици на којој сте пре садили парадајз јер користе исте састојке из земљишта. Никад немојте кромпир засадити поред парадајза , јер за заједничког непријатеља имају кромпирову златицу.



Природна средства за прскање кромпира

Прво средство које се може применити у рано пролеће је супа од листова зове. Мирис зове маскира мирис кромпира па га златице у потрази за храном не могу нањушити. Одбија их и рен, од ког направите супу тако што потопите рен у кишницу на 3-5 сати. Том супом редовно прскајте биљке. Можете направити и супу од коприве која је једнако ефикасна у борби против паразита.



Берба кромпира

Време за бербу кромпира је када кртоле заврше свој развој, а надземна биљка почиње одумирати. Да би кромпир што дуже одржао свежину и квалитет, потребно га је вадити из земље тек након што се стабљика потпуно осуши како би поткожица очврснула.
Потребно га је вадити за сувог времена да би на њему остало што мање земље и влаге. Кромпир се може вадити и пре зрелости, а у том случају говоримо о младом кромпиру. Млади кромпир не треба вадити све док га не желите јести. Он брзо расте и може удвостручити тежину у року од две недеље. Пре коначног брања одрежите стабљику с лишћем, затим узмите баштенске виле за вађење, забодите их даље од биљке и гурните довољно дубоко како не бисте изболи кромпире.



Чување кромпира

Идеална температура за чување кромпира је 4-5 °С уз обавезно повремено проветравање. Кромпир је потребно пажљиво складиштити и чувати од трулежи и клијања да би му изглед и укус остали непромењени. Како би сте сачували кромпир од клијања и труљења ставите га на песак који ће упити сувишну влагу. Ако сте одлучили кромпир држати у врећама, од клијања ће те га сачувати тако да у врећу ставите јабуку.



Занимљивости о кромпиру

Кромпир је једногодишња зељаста биљка и једна је од најраспрострањенијих намирница на свету. Донели су га шпански морепловци пре нешто више од 400 година из брдских предела Перуа. Код нас се узгаја већ 250 година. Кромпир има високу прехрамбену вредност јер обилује скробом, високовредним беланчевинама, витаминима и минералима. Енергетска вредност кромпира износи само 86 kcal на 100 g куваног кромпира. У 100 грама сировог кромпира налази се 80,96% воде, 0,14 g масти, 1,89 g беланчевина, 15,90 g угљених хидрата (13,35 g скроба; 1 g шећера) и 1,7 g влакана. Иста количина кромпира садржи 2,5 пута мање угљених хидрата него хлеб, што га чини идеалном намирницом за мршављење.

Кромпир је вредан извор витамина и минерала: витамина C, ниацина, витамина B6, пантотенске киселине, тиамина, фолата, калијума, магнезијума, фосфора, гвожђа и мангана. Приликом термичке обраде намирница витамин C се великим делом разара, док се у кромпиру губи тек ако се кува огуљен и нарезан. Када се кромпир кува са кором, сачувана је трећина витамина C, а печен са кором губи га незнатно. Витамини и минерали налазе се у кожици кромпира и непосредно испод ње, због чега се препоручује гулити само танки слој или га кувати и пећи неогуљеног. Млади кромпир садржи више шећера, витамина C и воде, а стари више скроба.



Текст преузет са http://alternativa-za-vas.com/


Bookmark and Share

Pritke za baštu