Како очувати коренасто поврће од болести?


Повртарство, 26.07.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У еколошкој производњи поврћа коров уклањамо механичким путем, биљке прскамо биљним приправцима, а заражене биљке редовно одстрањујемо. Ево које болести се најчешће јављају код коренастог поврћа и шта треба предузети ако се болест ипак појави.


Пегавост лишћа (Alternaria)
Гљивица Alternaria на листовима узрокује појаву сивих или смеђих округлих мрља више или мање одумрлог ткива. Листови се суше и у неким се случајевима обликује гљива. Угрожени су шаргарепа, радич и кромпир. Ширење болести се треба ограничити тако што се што пре уклоне и спале заражени листови. Заражене биљке прскати фунгицидом који садржи манкозеб.

Шпарглина златица
Биљке губе лишће јер одрасле златице и њихове ларве једу листове и кору са стабљике. Због тога се стабљике суше и постају жућкастосмеђе. Одрасле златице црне су боје са шест жутих мрља на крилцима плашта. На први знак напада тло попрскати прикладним инсектицидом и поновити.

Кромпирова златица
Листови су избушени рупама, а у случају тешке заразе потпуно су поједени. Златица је дуга око 1 cm и полаже јајашца на наличју листова. Има уочљиве црне и жуте пруге, а ларве су ружичасте с црним пругама. И ларве и одрасли инсекти узрокују голему штету. Те штеточине треба одмах уништити, јер ако се не реагује правовремено, златице ће упропастити цели род.

Репини лисни минери
На листовима се појављују велике смеђе пеге. Ситне беле ларве репине муве (Pegomya hyoscyami) рију кроз листове и могу проузроковати велику штету. Угрожени су цвекла и спанаћ. Уберите и уништите заражене листове или здробите ларве у њиховим тунелима.

Мрквина мува
Корење је преровано уским тунелима, а на кожици се појављују рђаве смеђе линије. Биљка је ослабљена и у неким случајевима угиба. Узрочник болести су жућкастобеле ларве мрквине муве (Psila rosae). Дуге су око 7 mm, а одрасли инсекти су сјајне црне муве прозирних крилаца и црвенкастожутих ногу. Осим шаргарепе угрожени су целер коренаш, радич и пастрњак. Да би се избегла зараза изаберите отпорне сорте и посејте шаргарепу у рано пролеће или средином лета. Заштитите их мрежом са ситним рупицама или агротекстилом, а заражене биљке одмах исчупајте и уништите.



Нематоде
На главном корењу налазе се мале беле цисте (цисте кромпирове нематоде) или велика жута или смеђа набрекнућа (нематоде коренових гука). Ниже лишће жути и вене. Биљке су најчешће уништене пре краја лета и због тога кртоле могу бити изразито мале. Јављају се на луку, кромпиру и парадајзу. Исчупајте и спалите заражене биљке и кртоле и примењујте плодоред. Афричка или француска кадифица (Tagetes) посађена у близини осетљивих култура помаже у терању наметника. У зараженом тлу барем шест година не садите кромпир, парадајз или лук. Садите отпорне сорте кромпира.

Бувач
Могу се наћи на младицама цвекле, купусњача, ротквица, жуте репе и репе. Буше рупице у листовима који пожуте.




Трулеж корена и кореновог врата
Листови постају жути, вену и суше се, делимично или потпуно. База стабљике постаје тамнија и мекша. Корење такође трули. Ова бактеријска болест почиње у основи стабљике и шири се према горе. Посебно су осетљиве биљке које се узгајају у стакленику. Страдају цвекла, целер коренаш, краставац, диња и парадајз. Да се болест не прошири, заражене биљке треба уништити. Замените компост око биљака и побрините се за добре хигијенске услове при узгоју биљака. На младим биљкама користите само воду из водовода.

Гангрена
Смеђе мрље појављују се на кожици и месу на врховима кромпирових кртола и око "окаца" и малих отвора. Заражено подручје се повећава док већина кртола не пропадне и смежура се. Бактерија Phoma exigua "Foveata" улази кроз оштећења на кромпиру насталих при ископавању вилама. Садите само неоштећене и семенске кртоле кромпира с потврдом о здравственој исправности. Потребан је опрез при вађењу кромпира и уклонити све оштећене кртоле. Здраве кртоле спремити у добро проветрену просторију без мраза и одбацити све које изгледају заражено.

Црвени паук
Tetranychus urticae је грабежљива животињица која напада целер коренаш узрокујући шаренило листова који убрзо жуте, вену и одумиру. Напада и тиквице, краставце, махунарке, тикве, грашак и парадајз. Помоћи ће прскање листова водом јер црвени паук воли суву околину.

Краставост
На површини корења или кртола кромпира појављују се равне, уздигнуте или удубљене мрље. Обична краставост је смеђа, а прашна има мрље које отпуштају смеђи прах. Болест узрокује бактерија рода Streptomyces која успева у лаганим, песковитим и кречњачким тлима. Тлу додајте компост, али немојте додавати креч пре садње кромпира. Примењивати плодоред, повећати киселост алкалне земље и узгајати сорте отпорне на краставост. Садите само здраво семе.Рђа може бити кобна за цели род



Бела рђа
На доњој површини листова појављују се уздигнуте беле непрозирне пеге које обликују концентричне кругове. Заражени листови постају наборани са жућкастим удубљењима. Обично напада између раног лета и касне јесени, чланове породице купусњача, ротквице и репу. Не постоји успешан третман, па ако зараза није критична, једноставно уклоните заражене листове. Ако је биљка озбиљно нападнута, исчупајте је и уништите. Узгајајте отпорне сорте. Корење и кртоле избушене су уским тунелима које прокопава танка жута ларва дуга око 2-3 cm. То је ларва клисњака, Agriotes, породица Elateriade која може живети и до пет година пре него што се претвори у одраслог инсекта. Озбиљна зараза може уништити цели род. Појављује се на шпаргли, цвекли, шаргарепи, кромпиру и многим другим врстама поврћа. Када прекопавате тло, руком покупите ларве. Добро пограбуљајте земљу да изложите клисњаке птицама. Замке су такође успешне. Ставите мале комадиће шаргарепе или кромпира на штапиће и забодите их у тло на дубину од 5 cm да намаме црве. Редовно прегледајте и замењујте замке. Кромпире извадите чим сазре да избегнете заразу. Клисњаци су углавном већи проблем на старим пашњацима.




Рената Драговић

Текст преузет са http://www.agroklub.com/


Bookmark and Share