Ђубрење и заштита органског врта


Повртарство, 26.07.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Сваком органском вртлару приоритет би требао бити упознавање тла који обрађује, како би могао да побољша његову структуру и повећа плодност. Познато је да растреситом органском масом попут баштенског компоста, натрулог лишћа, исецканих гранчица преосталих од орезивања или пак стајским ђубривом хранимо разна створења која живе у тлу, а она изграђују структуру и повећавају плодност тла. У мом повртњаку зато нема никаквог отпада, јер све рециклирам и поновно враћам земљи у разним облицима (компост, малч, зелено ђубрење), или разне лековите биљке користим за припрему Ђубрива.

Биљкама су за раст потребне различите хранљиве материје тзв. макронутријенти, а најважнији су азот (N), који утиче на раст лисне масе и изданака, магнезијум (Мg), који је важан за производњу хлорофила, фосфор (P), важан је за раст корена, калијум (К), за цветање и раст плодова, те повећава отпорност биљака на штеточине, болести, и смрзавање, калцијум (Cа), штити биљке од превременог опадања лишћа и плодова нпр. услед деловања високих температура (суша).

Поред наведених макронутријената биљкама су потребни и микронутријенти (елементи у траговима), као што су гвожђе (Fе), манган (Мn), бакар (Cu), Цинк (Zn), бор (B), молибден (Мb) и др. Свако тло садржи у одређеној мери хранљиве материје које су потребне биљкама у већим или мањим количинама, а искусни баштован (онај који помно прати раст биља у свом врту), с временом ће инстинктивно знати препознати штa је којој биљци потребно, те одредити које природно ђубриво употребити и обезбедити биљци потребне хранљиве материје. Ако се на биљкама почну појављивати пеге, или лишће почне да жути или опадати, знакови су који упућују на недостатак потребних хранљивих елемената који су неопходни за даљи раст и развој и потребно је нахранити биљку са одређеном врстом ђубрива.



У свом органскоме врту према потреби користим цео низ различитих природних ђубрива, од једноставнијих до сложенијих. У својим пређашњим постовима навела сам да свој повртњак ђубрим вртним компостом, али како је потребно одређено време да он буде технолошки зрео и спреман за употребу, никада га не могу произвести онолико колико бих желела, зато често припремам различите врсте ђубрива од самониклог лековитог биља, али и од лишћа поврћа из свога повртњака.

Већ од раног пролећа, па све до касне јесени, природа нам нуди цео низ лековитог биља које расте свуда око нас попут коприве, гавеза , маслачка, преслице, столисника, камилице и многих других, које ће у облику ђубрива пружити нашим биљкама све потребне макро и микронутријенте, али и бити превентивна заштита у нашим повртњацима. У пролеће и лето када биљке развијају већу лисну масу, потребно их је дохрањивати око 2 пута месечно, а касније када стварају плодове, довољна прихрана са текућим ђубривима биће само једном месечно.

КОПРИВА је богата азотом који је неопходан за развој зелене масе, али садржи у мањим количинама и калијум и фосфор, па од коприве правим ђубриво за лиснато поврће попут купуса, кеља и разних салата, те ју користим и као заштитно средство које користим превентивно у своме врту.

ГАВЕЗ садржи у већим количинама калијум, елемент који је веома важан за деобу корена те за укус и боју поврћа, те гвожђе, калцијум, фосфор и манган, али и B-витамине. Ово ће ђубриво нахранити гладне биљке као што су парадајз, тикве, бундеве, краставци, паприке, али и луковичасто поврће, неопходним минералима.

Изврсно ђубриво може се направити од обе горе наведене биљке (коприва + гавез), па ће овакво ђубриво садржати веће количине и азота и калијума, као и многих других храњивих елемената у траговима.


Увек је потребно бити опрезан при ђубрењу, па не треба претеривати како биљкама не би наштетили ако нпр. унесемо превелику количину азота плодовитом поврћу као што је парадајз, па ће она уместо плодова, створити лисну масу. Свој повртњак ђубрим отприлике два пута месечно и то је сасвим довољно за биљке да добију све потребне хранљиве елементе. Такође, квалитетно ђубриво правим и од других лековитих биљака као што су маслачак (убрзава раст и повећава квалитет плодова), невен (побољшава раст и здравље плодова, посебно га воле парадајз и лиснато зеље), камилица и хајдучка трава (спречавају раст бактерија и гљивица), боражина (штити биљке од разних врста штеточина, те садржи високи проценат калијума), као и од лишћа цвекле, спанаћа, кеља, купуса (ђубрива богата азотом које воли већина поврћа) и др, јер свака ова биљка садржи различите хранљиве материје које ће биљке искориститити за свој правилан развој.




ПОСТУПАК ПРИПРЕМЕ ЂУБРИВА

За припрему било ког ђубрива потребан је 1 kg свежих листова и 10 литара воде. Листове биљака потопити у воду (користити пластичне или дрвене посуде), па их оставити да одстоје око 2 недеље на отвореном, мало даље од куће (због непријатног мириса) , ђубриво је потребно сваки дан промешати и прекрити неком природном, прозрачном тканином, а након што заврши ферментација (када се престане пенити), добијену течност процедити и разредити са водом у односу 1:10 пре заливања поврћа.

Одлично ђубриво за убрзани раст паприке припрема се од свежег квасца. потребно је 1/2 kg свежег квасца растопити у мало воде и додати неколико кашичица шећера. Када квасац набуја, разредити га у пет литара воде и залити паприке, користити овакву врсту ђубрења сваких 15 дана.


Љуске од јаја највећи су природни извор калцијума. Како би калцијум постао доступан биљкама којима је потребан, љуске је потребно уситнити и прелити природним јабуковим сирћетом, или ензимом, па оставити да стоји око 3 недеље. Потребно је користити стаклену посуду, која се прекрије неком прозрачном тканином и раствор сваки дан промешати. Након завршетка ферментације, добијену течност процедити и користити као фолијарну прихрану (преко листа), потребно је 2-3 кашике раствора на литру воде.
Користити за прскање парадајза , паприке и других биљака којима је потребан калцијум.

Да би се успоставила природна равнотежа у органском врту, заштитне превентивне мере започињу већ код одабира квалитетног семена или садница које ћемо посадити у свој врт. Наиме, здраве и отпорне саднице биће отпорније на болести и штеточине, па за свој врт сама узгајам сав расад који негујем са пуно љубави и пажње. Поштивањем плодореда такође своје биљке штитимо од многих напасника и болести, па је за здрав врт ово од велике важности. Микед садња - садња разних врста поврћа, зачинских биљака и цвећа у близини, поштујући ткзв. добросуседске односе, изврстан је начин како да подстакну међусобно помагање међу биљем, које ће једно друго штитити од болести и штеточина, те благотворно деловати на бржи и складнији раст - међузависност.



СПРЕЧАВАЊЕ БОЛЕСТИ И ШТЕТНИКА ПОМОЋУ ПРИРОДНИХ БИЉНИХ ЕКСРАКАТА

Употреба биопестицида који се добијају екстракцијом лековитог или зачинског биља је незаобилазна мера коју користе сви органски баштовани, за заштиту свог врта од болести и штеточина.

У природи се могу наћи многе биљке које ће нам помоћи за спречавање многих болести и штеточина. Најпознатија биљка која се користи као превентивно средство за заштиту повртњака против болести и штеточина свакако је коприва . Припрема екстракта од коприве врло је једноставна: 1 kg свежег листа коприве (200 грама суве) потопи се у 10 литара воде и остави стајати 12 - 24 сата, никако дуже, јер након тога започиње ферментација. Раствор се процеди и користи неразређен. Овом течношћу прскамо поврће и воће преко листа, па је то уједно и фолијарна прихрана, која јача отпорност биљака, а идеална је за заштиту парадајз и ружа.


Пољска преслица садржи Силицијумску киселину која штити биљке против рђе, пепелнице, гриња и црвеног паука. Садржи и до 80% силицијума, а остало је калцијум, гвожђе, магнезијум, калијум, сумпор, манган, селен, бакар, јод, па је због свог састава који у себи садржи све потребне минерале врло ефикасна за јачање биљака. Силицијума киселина учвршћује ћелијске зидове биљака, које постају отпорније, док једињења сумпора делују као заштита. Преслица расте на влажним стаништима, најчешће око река, потока или јарака.

Припрема: 1 kg свеже преслице (150 грама суве) прелити са 10 литара воде и оставити 24 сата. Следећи дан преслицу извадимо из воде и у мањем делу воде у којој се намакала скувамо, тако да полако ври око 30 минута. Оставимо поклопљено да се охлади, а затим додамо преосталу воду у којој се намакала. Литру ове течности разредимо са 5 лит воде и користимо за прскање биљака.


Пелин се користи против лисних ваши, гриња, рђе, гусеница и мрава. Биљни екстракт припрема се на следећи начин: 300 грама свежих листова (30 грама сувих), потопи се у 10 литара воде и остави да стоји 2-3 дана, потребно је добијену течност процедити и неразређену користити за прскање биља.

Бели лук се употребљава код напада лисних ваши, гриња и различитих врста штетних инсеката. Припрема: главицу белог лука здробити и прелити са биљним уљем, након два дана процедити и користити 1 кашику уља на 1 литру воде, у коју се сипа мало детерџента.


Ексракт листа зове против кромпирове златице, волухарица и мишева.
Килограм листа зове потопити у 10 литара воде, након 24 сата процедити и прскати кромпир. Златице ће бити збуњене због мириса кромпира и заобилазиће га у широком луку. Овај раствор потребно је користити што чешће, а после кише обавезно.
Ако се овом течношћу полива земља, заобилазиће је и волухарице и мишеви.

Постоји још цели низ биљних купки које се користе како за заштиту, тако и за сузбијање болести и штеточина у органским баштама. Навела сам оне које и сама користим, али још би свакако споменула ензим и супер тоник са којима решавам већину проблема у свом врту. Такође, редовним заливањем, малчирањем и ђубрењем биљке ће бити снажније и отпорније па ће се лакше одупрети нападу болести и штетних паразита. Овај начин вртларења изискује пуно знања, искуства, али и познавања биологије и екологије и захтева стално посматрање, праћење и разумевање природе, па је за сваког органског баштована веома важно правовремено употребити најефикасније методе против појединих штетних врста, ускладити се са природом, учити од ње, прилагодити се и изнад свега волети је.



Биљке репеленти (заштитници) органског врта

Садња цвећа и лековитог биља у заједници са поврћем, проверена је метода којом се постиже природна равнотежа и склад, као и природна заштита врта. Оваквом садњом опонашамо природу, па наши повртњаци одишу мноштвом боја и мириса. Коприва засејана уз ивице гредица стимулише раст већини биља, слично делује и пасуљ засејан око целера, камилица око лука или рен око кромпира.


Босиљак благотворно делује на већину биља, па га је добро посејати по целом врту. Посебно га воле парадајз и краставац.

Нана и пелин штите биље од многих инсеката.

Невен излучује фитонциде (сок из корена), који одбија нематоде, па га је добро садити уз шаргарепу и између ружа, слично деловање има и кадифица .

Камилица прочишћава тло на метар око себе, привлачи на себе биљне ваши и даје бољи укус поврћу, посебно ју је добро садити око лука, празилука, целера и кромпира.

Жалфија тера лептире купусаре, пужеве и мрквине муве.

Тимијан и милодух одбијају разне врсте гусеница.

Боражина привлачи пчеле у врт, а њено корење проветрава тешко тло. Добро ју је садити поред тиквица, а посађена покрај купуса штитиће га од разних паразита.

Драгољуб је добро садити близу купусњача, парадајза, краставаца, кромпира или испод воћака јер привлачи на себе лисне ваши, те тако штити биље. Када се рашири по тлу служи као живи малч, па чува влагу у тлу.

Сунцокрет привлачи птице у башту које се хране наметницима, а својим изметом богатим фосфором ђубре тло.

Матичњак делује стимулативно на друго биље и привлачи пчеле у башту. Такође одбија лисне ваши ако је посађен испод крушке или јабуке.

Оригано позитивно делује на околне биљке, добро га је садити по целом врту.

Цвеће засађено око биља привући ће хрпу корисних инсеката који ће се борити против напада паразита. Органским вртларењем постиже се склад између човека, биљака и животиња, а када је постигнут такав склад, природа ће пуно тога одрадити уместо нас!




Текст преузет са http://organskocarstvo.blogspot.rs/


Bookmark and Share