Тајне успешног викенд баштованства


Повртарство, 22.09.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Гајење повртарских култура и уопште пољопривредна производња је велики изазов, како за оне који се тиме професионално баве, тако и за оне који узгајају поврће и воће за своју сопствену употребу. Узгој на отвореном, уколико немате систем за наводњавање или одводњавање, као и заштиту од града или врућина, препуштен је временским приликама на које није могуће утицати. Уз све то, уколико нисте сваки дан у прилици да проверите шта се дешава с вашим биљкама, јер вам је башта далеко од места где живите, стварно је већи део тога препуштен срећи.

Ја сам једна од оних која у сваку сезону улази више са срећом, али и с добром вољом. Знам да није добро бити неспреман за временске (не)прилике које су, нарочито данас уз климатске промене врло непредвидљиве, али принуђена сам да гајим своје биљке или тако или никако, бар у овом тренутку. Једна од најчешћих реченица коју сама себи говорим када је реч о пословима у башти или уопште кад с неким разговарам о узгоју поврћа, у овом случају за сопствене потребе, гласи: "када бих живела тамо где гајим поврће, све би било много лакше, а могла бих и више тога да произведем".

Знамо да пламењача за само неколико дана може да Вам уништи све биљке. Међутим, ако сте у прилици да сваки дан урадите по мало, спасићете свој парадајз. Викенд баштовани никад не знају шта их чека кад дођу следећи пут у своју башту, а сваки одлазак , осим ишчекивања шта ће тамо видети прати и увек присутан страх од неког лошег сценарија који се неретко тако одиграва. Доста тога се деси између два обиласка, а то је обично период од читаве седмице. Наравно, у нашој башти се дешавају многе лепе ствари, али такође и оне које не желимо.

Лепа су пријатна изненађења, парадајз који је за 7 дана сазрео за бербу. Тиквице које сте у последњем доласку оставили и нисте побрали, јер су вам биле премале, приликом наредног доласка Вам се чини као да су прерасле. Оно што сте пресадили лепо се примило зато што је у међувремену падала киша. Боранија и грашак које сте прошли пут оставили у цвету следећи пут ће Вас обрадовали ручком... С друге стране имамо ситуацију да промене на листу парадајза које нисте приметили сад изгледају озбиљно захваћене пламењачом. Нешто вам је избушило руколу, али не знате шта је то. Вршна трулеж захватила је паприку, а прошлог пута сте брали дивне здраве велике плодове и тако даље.



Обично у башту идемо с планом "данас треба да урадим ово", али вас неретко дочека нешто на шта нисте рачунали и томе се морате посветити јер је приоритет, а трудите се и да урадите оно што сте планирали. Када сте сваког дана у могућности да погледате шта се у башти дешава, можете на време да реагујете на неку промену, па сузбијање, одређене болести траје много краће, имате не само мање посла, а и резултат је много бољи него кад долазите једном у 7 дана. На пример, биљка која мени задаје највише посла је парадајз, нарочито када су временске прилике као ове године. Све је било сјајно до почетка августа. Због све више влаге и хладнијег периода који је пратио континентално подручје од друге половине јула, почеле су да се јављају промене на листу, а углавном је то била пламењача. У том периоду сам била доста одсутна, па је у неким случајевима и 3 дана одсуства било превише да би се нешто могло урадити. Када је реч о пламењачи баштован сваког дана одређено време мора да проведе у башти како би успешно сузбио ту болест и вратио здравље својим биљкама. Знамо да пламењача за само неколико дана може да уништи све биљке, па уколико имате прилику да сваки дан нешто урадите, онда ћете сигурно спасити свој парадајз, изузев у случају да баш сваког дана пада киша, као што је то било 2014. године.

Пре месец дана сам имала и једну ситуацију с тиквицама која одлично показује шта се све у башти догоди за само неколико дана. Била сам на путу, након две седмице одсуства дошла сам у башту и углавном ме све дочекало у добром стању. Сва одушевљена побрала сам плодове, међу којим се налазила и тиквица од око 10 kg. Тај дан је био среда, а наредни долазак је била субота исте седмице. За само 3 дана, читав један ред тиквица је захватила пламењача и то све листове тиквица. Није ми било јасно како се то десило јер 3 дана раније нисам уочила никакву промену. Можда се негде, на неком листу, налазила мања промена коју ја нисам приметила и која је ето била довољна да за тако кратко време направи озбиљну штету. Све листове сам морала да покидам, а код неких биљака сам оставила, само стабло, без листова. На тим стабљикама су почели да избијају нови листови, али нису све успеле да се обнове. Ту сам научила да тиквицама можете да скинете све листове па ће стабљика почети да даје нове листове што је врло значајна информација, с обзиром на то да вам у таквим ситуацијама једино пада на памет да почупате све и баците. Међутим, то сам научила сама, а касније сам проверила искуства код неких других повртара. Наиме, одлучила сам да експериментишем, што свакако свима увек препоручујем јер немате шта да изгубите, а важно је да знате и убудуће шта у истим или сличним ситуацијама можете да урадите.

Наглашавам да у нормалним условима не треба кидати листове, зато што су они потребни биљци. То се ради само ако је неопходно, као што је случај болести, где свакако морате све листове уклонити јер се преко болесних листова шири зараза. Никако то немојте чинити ако су листови здрави.

Добро прегледајте све биљке како бисте уочили да ли им нешто недостаје како бисте се што боље припремили за наредни долазак.

Пример који сам дала с парадајзом и тиквицама је добар јер осликава проблеме с којима се викенд баштовани често суочавају. Међутим, с болестима биља се суочавају сви повртари, али је извесније да ћете биљке брже спасити ако сте сваког дана присутни и спремни да им помогнете. Ја причам искључиво о баштованству без употребе синтетичких препарата и о узгоју повртарских култура на што природнији начин.

Викенд баштовани морају да буду врло домишљати да би себи обезбедили што здравије плодове. Начини на које ја покушавам себи да олакшам гајење поврћа, тамо где је то могуће су следећи: Прво што увек пратим је дугорочна временска прогноза. Знамо да је то, нарочито данас врло тешко испратити, али на пример, дан пред полазак у башту, можете да погледате шта је приближно најављено за наредних неколико дана. С тим у вези можете да припремите биљке за врућину, односно да направите неки систем прекривања који ће бар мало ублажити директан утицај сунчевих зрака или уколико ће киша да не губите време на заливање.
Уколико је киша најављена за више дана, постоји могућност за појаву пламењаче, па неке биљке можете да покушате превентивно да заштитите природним фунгицидима.

Свакако бисте све то радили и да сте у башти сваког дана. Ипак, када Вас нема на више дана, тај дан када дођете у башту морате све добро испланирати јер вас сутрадан, па ни за 2-3 и више дана нема, а онда може да буде и прекасно. Добро прегледајте све биљке да бисте уочили да ли им нешто недостаје или је нешто почело да их напада како бисте се што боље припремили за наредни долазак.



Нарочито обратите пажњу на листове на којима се прво јављају промене настале због гљивичних обољења (али и све остале промене), како бисте их уклонили и успорили ширење заразе и за следећи долазак припремили неки природни раствор. Ја са собом увек понесем литар пуномасног млека јер не знам да ли ће ми затребати, а и долазак за 3, а камоли за 7 дана, може бити сувише касан да бих нешто направила. Од самог почетка бирајте културе које су се показале да добро успевају на земљишту какво имате, али бирајте и оне сорте које су вам се учиниле отпорнијим на болести.

Препоручујем Вам и систем малчирања, зато што добро штити земљиште од спољашњих утицаја, али тај систем третирања земљишта је препорука невезана за то колико често долазите у башту, при том уколико вас нема дужи период, свакако је много боља опција. Добра припрема, стално посматрање и уочавање потреба биљака ће вам много олакшати сваки нови долазак.



Татјана Сухајчек

Текст преузет са http://www.agroklub.rs/


Bookmark and Share

Pritke za baštu