Zdrava Srbija Instagram

Заштита кромпира од болести (1 део)


Повртарство, 25.04.2020.
дип. инж. пољопривреде Александар Тошић

Bookmark and Share


Болести. Кромпир нападају проузорковач пламењаче кромпира (Phytophtora infestans), проузроковач рака кромпира (Synchitridium endobioticum), проузроковач прашне краставости кромпира (Spongospora subteranea), проузроковач црне пегавости листа кромпира (Alternaria solani), проузроковач беле ноге кромпира (Rhizoctonia solani), вирус мозаика кро-мпира (Potato virus x), вирус који изазива цртичавост кромпира (Potato virus Y), вирус који изазива увијеност лишћа кромпира (Potato leaf roll virus).

Пламењача кромпира. Ради прегледности овде ћу пи-сати о пламењачи кромпира и на-правићу увод за заштиту од следеће болести.
Пламењача кромпира је болест коју изазива гљива Phytophtora infe-stans. Болест се јавља пре цветања или нешто касније. Гљива се развија на свим надземним и подземним деловима кромпира.
Први видљиви симптоми су на доњим листовима биљака у виду пега, које су жућкасте и воденасте боје. Оне се временом повећавају и добијају тамни-ју боју. Уколико је је време влажно на наличју се образује сивкаста превлака.

Заштита. Агротехничке мере као што су ђубрење, обрада земљишта, пло-доред, размак између биљака у реду и изван реда, избор семена и садног материјала, правилном и благовременом садњом и уништавање корова су веома важне мере. Затим треба напоменути механичке мере заштите у које се убрајају спаљивање и дубоко заоравање, затим постављање ловних по-јасева, селектирање семена од корова, прикупљање заражених и оштећених биљних делова, прављење клопки за хватање кртица и волухарица и поста-вљање мрежа ради заштите од птица и других штеточина. У механичке спада-ју и физикалне мере за дезинфекцију прибора и земљишта. У физикалне ме-ре спадају и различите мере за терање мишева, кртица и комараца, дезинфе-кција и стерилизација земљишта и прибора у расадничкој производњи.

Сузбијање корова. Сузбијање корова је важно зато што корови надвисују гајену биљку засењујући је и хране се хранљивим маетријама и водом из зе-мљишта. На тај начин јој смањују животни простор и доступну количину воде и минералних материја па биљка може да загржља и угине због недостатка минералних материја. Други важан разлог зашто је сузбијање корова важно је зато што многи многи паразити и штеточине нападају подједнако и корове и гајене биљке. Такође семе неких корова може подсећати по изгледу веома на семе гајених биљака. Истовремено то исто семе за људе или домаће живо-тиње може бити нејестиво или отровно. Зато се често и ручно одваја семе ко-рова од семена гајених биљака.

Биотехничке мере у заштити подразумева примену биотехничких инсе-ктицида, средства за привлачење (атрактаната) и регулатори развоја штето-чина.
Биолошке мере подразумевају сузбијање биљних паразита, применом њихових природних непријатеља – предатора, гљива и бактерија као и инсе-ктицида биљног порекла.

Органска пољопривреда подразумева употребу свих наведених мера. Предуслов за то је да се произвођач региструје у за то, од стране државе, ре-гистрованим удружењима и организацијама. Произвођач ће морати да по-штује правила организације у коју се учлани. Он ће од те организаације до-бити атестирано ђубриво са декларацијом које сме да користи, а за своје про-изводе добити атест за који организација гарантује за квалитет његових прои-звода. Квалитет добијених производа и технологија производње се периоди-чно проверава од стручњака из организације у коју се произвођач учланио, а квалитет рада те организације контролише држава. Произвођач од те органи-зације добија атест или зелени картон којим гарантује квалитет својих прои-звода.
Употреба пестицида је искључена а употреба хербицида забрањена. Уме-сто њих примењују се регулатори раста и развоја инсеката који су због свог механизма деловања неотровни за човека и топлокрвне животиње.
Произвођач се обавезује да ће гајити већи број култура због плодореда и ни једна култура не сме бити заступљенија више од 25%.
Произвођач мора да докаже шта је и где гајио и шта је примњеивао на тим површинама у задње 4 године. Они који су за то време користили инсе-ктициде на бази хлорованих – угљоводоника или хербициде са перзсисте-нтним (дугим деловањем) морају да сачекају још неколико година пре него што те површине приведу органској пољопривреди.

Површине поред вишегодишњих засада,као ни оне које су поред путева са јаким саобраћајем нису погодне за органску призводњу.
Површине на којима се неколико година не гаји ништа могу одмах да се приведу органској производњи.
Избегава се примена минералног ђубрива, а уместо се њега се користи стајско ђубриво – компост.
Сузбијање биљних штеточина и корова се ослања на плодоред, избор отпорних сорти, благовремена и правилну обраду земљишта, благовремену садњу.
Као репеленти или са антифидним деловањем користе се биљни екстра-кти и етарска уља. Применом ловних посуда са меласом могу се ухва-тити велики број одраслих инсеката разних штетних лептира.
Регулатори развоја инсеката ометају физиолошке процесе инсеката због чега они после извесног процеса угињавају. Неки од препарата који се могу наћи у промету, а везани су за производњу кромпира, су: Nomolit (активна материја teflubenzuron) и Sonet 100 EC (активна материја heksaflumuron) за сузбијање кромпирове златице. Више о њима ћу рећи кад будем говорио о заштити кромпира од штеточина.

Интегрална заштита биља подразумева да смо предузели све претходне мере заштите пре него што приступимо хемијским мерама заштите односно примени пестицида. Она подразумева познавање и праћење бројности по-пулације штеточина, паразита и проузроковача болести и њихово свођење на нешкодљиву меру. Приликом избора препарата треба бирати оне што имају максималан ефекат на циљану популацију а не утичу на бројност њихових природних непријатеља и проузроковача болести. Такође се води рачуна да је ризик при њиховој примени везан за здравље људи и животну средину минималан.
Овде је пре свега потребно истаћи да је садња здравог семена основна превентива. Семенска производња се обавезно мора штити од пламењаче, корисно је гајење отпорних сората. Заштита фунгицидима је неопходна. Овде смо дошли до хемијске заштите биља.
Хемијска заштита биља представља заштиту применом пестицида. У овом случају фунгицида. Обично су довољна два третирања. Прво се примењује пред цветање, а друго 2-3 недеље касније. На подручјима где је пламењача чешћа,а гаје се сорте дуже вегетације изводе се 3-4 третирање.

Од фунгицида се користе следећи препарати:
-QUADRIS 0,75 l/ha (a.m. azoksitrobin)
-POlYRAM – DF 1,5-2 kg/ha (a.m. metiram) итд, као и неки комбиновани пре-парати који садже комбинацију две активне материје:
-EQUATION PRO-WG (a.m. cimoksamil+famoksadon) 0,4 kg/ha
-NOTIMIL-MZ (a.m. metalaksil+mankozeb) 2,5 kg/ha итд.
Пар речи о наведеним препаратима и њиховим активним материјама.
Azoksitrobin припада хемијској групи стробулина. Инхибира транспорт електрона у респираторном ланцу. Делује протективно, куративно и еради-ктивно. Каренца је 14 дана. Каренца је број дана који мора да протекне од последњег третирања до жетве или бербе усева, односно засада. Хемијски назив је метил (Е) – 2 -[2-[6-(2-цијано-фокси) пиримидин-4-илокски]фенил]-3-метоксил акрилат.
Начин и механизам деловања: Системик или се креће трансламинарно. Делује протективно, куративно и ерадиктивно. Инхибира клијање спора, по-раст мицелије, а спречава и образовање спора. Инхибира транспорт еле-ктрона у респирационом ланцу.
Терапеутска група: Пестициди са неспецифичним деловањем.
Акутна токсичност:
1)Орална LD50 (mg/kg) пацов и миш: >5 000
2)Дермална LD50 (mg/kg) пацов > 2000
3)Инхалациона LC 50 (mg/l) женка пацова 0,698, мужјак 0,962
Благо надражује слузнице ока.
Екотоксикологија:
1)Токсичност за организме у води (mg/l): алге (EC50 96h) – 2; дафније (ЕC50 48h) – 0,82; рибе (LC50 96h) – калифорнијска пастрмка 0,47; шаран 1,6; плаво-шкрга сунчаница 1,1; водене биљке (LC50) - Lemna gibba – 3,2;
2)Птице LD50 (mg/kg): дивља патка и белорепа препелица > 2000
3)Пчелу LD50 (µg/пчели): орална > 200 ; контактна >25
4)Организаме у земљишту (EC50 µg/kg земљишта): кишна глиста 283.
Јако отрован за дафније. Отрован за алге и рибе. Штетан за кишне глисте и пчеле (контактно). Практично неотрован за птице и пчеле (орално).
Деградација (DT50 ) у земљишту 1-4 недеље; на површини земљишта 11 дана.

Спада у 2. Групу отрова и убраја се у отрове. Токсичан је. То значи да је за човека LD50 (mg/kg) орално 25-200; дермално 40-400; LC50 инхалационо 0,5 – 2 (mg/l). Штетан је за животну средину. Толеранца (mg/kg) 0,05 ( за кромпир).Каренца је 14 дана. Максимални број третирања је 3.

Препарат Quadris садржи 250 g/l azoksistrobina (техничке чистоће мини-мум 93%). Примењује се у облику концетроване суспензије.
Примењује се у количини 0,75l/ha превентивним третирањем у време кад се остваре услови за секундарне заразе или најкасније по појави првих симптома обољења.
Недостаци и ризици хемијских мера заштите. Велики број пестицида је мање или више отрован за човека и домаће животиње. Долази до појаве ре-зистентности проузроковача болести на примењене пестициде. Третирањем из ваздухоплова (код оних пестицида где је то дозвољено) је неселктивно и непрецизно. Долази до заношења и губљења пестицида дрифтом. То има за ефекат да је мала количина пестицида доспела на третирани организам, а ве-лики део се расипа и загађује животну средину и здравље људи и домаћих животиња.
Препарат спада у 3. Групу отрова (штетан) за људе. Разлика у токси-чности препарата и активне материје потичу од растварача и других помо-ћних материја који мењају особине препарата.
Посебне напомене (које важе за све пестициде): Приликом третирања треба поштовати водозаштитне зоне и спречити контаминацију вода (водо-токова, бунара, језера и изворишта вода) третирајући на удаљености од на-јмање 20m. Приликом третирања треба спречити заношење капи („дрифт“) на суседне усеве и засаде.
Заштитна оделе, рукавице и маске. Приликом примене пестицида потре-бно је носити радна одела која се могу закопчати до врата. Најприкладнија су радна одела из два дела. Радно одело треба одмах после завршетка рада скинути и очистити и евентуално опрати.
За заштиту ногу пожељно је имати гумене чизме. За заштиту главе најче-шће се користи шешир од лаког материјала или шире и лакше капе.
За заштиту лица најбоље је користити заштитни штит који омогућава прскачу видик на све стране, а може се по потреби подићи.

За заштиту руку најбоље је користити гумене рукавице, које се производе за ову сврху, подесне су за цепање и не цепају се лако.
Код појединих пестицида препоручује се примена појединих гас-маски, а препорука се обавезно треба придржавати.
Знаци тровања и прва помоћ. Симптоми су веома важни. Потребно је испитати везу између симптома и онога што је отровани појео и попио. Та-кође треба утврдити који су пестициди коришћени, шта је третирано, када, где и колико дуго и да ли су коришћени и други пестициди у току дана пре тровања. Прогутан пестицид може се у року од 24 сата, од кад је унет у орга-низам, задржати ради анализе, ако се тај материјал поврати.
Отрованог изнети из објекта на ваздух и што пре позвати лекара. Одмах скинути одећу затровану пестицидима, отрованог темељно опрати водом и сапуном. Особа која помаже отрованом требало би да носи гумене рукавице, а ако то није могуће одмах након завршеног посла опрати руке водом и са-пуном.
Отрованог добро покрити чаршавом и проверити да ли се може озледити ако наступе грчеви. После тровања пестицидима који садрже DNOC отрова-ног треба охладити употребом мокрих крпа и трљањем хладним предме-том).
У случају ако пестицид доспе у око, треба око испрати благим млазом воде 15 минута, држећи за све то време капке отворене.
Ако је отровани прогутао пестицид потребно је изазвати повраћање – али никако ако је у несвести. У том случају треба му дати пуну кашику кухињске соли у чаши топле воде (37- 40 степени Целзјусових), надражујући задњи део грла да би се изазвало повраћање. Не треба давати уље од рицинуса, ни млеко, ни маслац, ни јаја ни алкохол.
Остатке пестицида и њихову амбалажу треба пажљиво сачувати за лекара (ради информисања о врсти производа).
Никако не расипати остатке пестицида у реке и природне водене по-вршине нити их расипати у земљиште. Празне посуде и истрошене кесице никако не бацати на депоније. Расута течност подземним водама доспева до река, језера и мора и загађује животну средину. Доспева до кореновог ситема гајене биљке и омета развој флоре и фауне и загађује и трује храну.
Поједине материје се таложе у земљишту или акумилирају у кореновом систему.

Тошић Александар
Дипломирани инжињер пољопривреде за заштиту биља

Извори;

1) „Основи токсикологије са елементима екотоксикологије“ Др Славољуб Љ. Виторовић и Др Миленко П. Милошевић
2) „Пестициди у пољопривреди и шумарству у Србији и Црној Гори“ 2004. године Новица В. Митић
3) „Приручник за заштиту биља“ Вукосав Гргуревић Дипломирани инжењер пољопривреде за заштиту биља
4) http://www.propisi.com/hemikalije-toksicne-tetne-eksplozivne-zapaljive-citajte-etikete-gledajte-slicice.html

5) https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_klasifikaciji_
pakovanju_i_obelezavanju_i_reklamiranju_hemikalije_i
_odredjenog_proizvoda.html


6) https://upload.wikimedia.org/wikipedia/
commons/a/aa/Late_blight_on_potato_leaf_2.jpg



Bookmark and Share

Mala Pijaca