Пољопривреда постаје све интензивнија, па се све више губе физичке карактеристике земљишта. У модерном систему ђубрења, брине се о очувању физичких карактеристика земљишта, која ће омогућити правилан раст кореновог система и кретање воде и ваздуха кроз земљиште.


Значајан део светске пољопривредне производње обавља се у аридним и семиаридним условима. У тим рејонима, температура, релативна влага и светлост убрзавају продуктивност биљака. Са друге стране, вода је лошијег квалитета и земљишта су све мање плодна и губе своју структуру. Један од значајних проблема је тај што пољопривреда постаје све интензивнија, па се све више губе физичке карактеристике земљишта.


Технолошка побољшања која имају за циљ да земљиште доведу до нивоа бољег искоришчавања воде, обично доведу и до губитка физичких особина земљишта. Комбинација коришћења тешких машина у пољу и интензивно наводњавање, може довести до озбиљних проблема у деградацији земљишта. Осим употребе воде са доста натријума, неодговарајућа употреба ђубрива и пестицида доводи до осиромашења земљишта и то хемијског и биолошког. Ситуација се погоршава утицајем климатских фактора (висока температура, пљускови и др). То доводи до ерозије, акумулације соли и претеране минерализације. У случају интензивне пољопривреде, физичке особине земљишта, односно његова структура, брзо се нарушавају.


Земљишта, понегде, традиционално добијају органску материју преко стајњака, али ови инпути могу и негативно да утичу на израчунавање хранљивости супстрата и програма ђубрења. Органска материја се обично не укључује у програм ђубрења. То је велика грешка. У интензивној пољопривреди органска материја је неопходна за одржавање структуре земљишта.


У модерном систему ђубрења, брине се о очувању физичких карактеристика земљишта, која ће омогућити правилан раст кореновог система и кретање воде и ваздуха кроз земљиште. Најпростије речено, земљиште је обичан трансмитер хранљивог раствора, који се даје кореновом систему, али је његова структура од изузетног значаја. Одржање те структуре је веома битно.



Да би се то постигло добро је имати висок ниво хумуса, као и ниво микро флоре и фауне у земљишту. Ово нису најхитнији елементи земљишта, јер се преко хранљивог раствора додаје низ хранљивих елемената.


Интензивна пољопривреда обично има проблем с осиромашеним земљиштем, које може бити веома збијено, са претераним садржајем соли и натријума, или заражено разним популацијама патогена. Пољопривреда ће захтевати велики технолошки напредак, да би се мање зависило од природних извора. Мора се захтевати мањи притисак на њих и максимизирати искоришћавање воде, хранива и енергије. То је случај при производњи без земље у стакленицима.


Произвођачи, традиционално, одржавају структуру са масовном инкорпорацијом органске материје. Данас, ово може бити недовољно, јер је ритам осиромашења земљишта бржи од опоравка структуре, засноване на инкорпорацији органске материје. Када је реч о заштити животне средине, није за препоруку коришћење исте врсте органске материје. На пример, органска материја која се брзо минерализује имаће слаб утицај на формирање хумуса. Са друге стране, мора се имати у виду да ослобађање хранива из органске материје зависи од више спољасњих фактора: температура земљишта, релативна влажност, микрофлора, микрофауна, аерација, присуство хранива или неки други фактор, који не утиче на захтев биљака, али нарушава програм ђубрења.



Постоји неколико агрономских техника које могу да се примене за правилно управљање земљиштем:


• Инкорпорација међуусева са припремом земљишта (обично је то нека трава);
• Примена производа који појачавају развој корена;
• Примена производа који одржавају и побољшавају структуру земљишта, као што су полихидрокарбоксилне, фулво и хуминске киселине;
• Константна употреба калцијума, ради умањења негативног ефекта натријума;
• Адекватан начин примене ђубрива, који подразумева и примену довољне количине воде;
• Избегавати и недовољно и претерано наводњавање и цурење хранљивог раствора;
• Штитити корисну микрофлору и фауну у земљишту и користити препарате, који појачавају њихов развој;
• Применити правилан програм ђубрења, који укључује мониторинг и прецизно дозирање хранива за сваку фенолошку фазу и све едафске услове терена.





Текст преузет са https://www.newaginternational.com/