Ланолик


Ратарство, 14.04.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Обични ланолик (Camelina sativa) је цветница из породице купусњача. Познат је још по називима бољи или дивљи лан, сибирски лан, а на енглеском: gold of pleasure или "злато ужитка". Синоними за ланолик су још и немачки сусам и сибирска уљарица.

Ланолик је једногодишња озима биљка пореклом из Европе и средње Азије, а највише се гаји на европском континенту и у Северној Америци. Средином 20. века у већини европских земаља, осим у Русији, где је и даље важна уљарица, ланолик је постепено замењен другим уљарицама, првенствено уљаном репицом и сунцокретом, чија уља имају далеко мању количину омега-3 масних киселина. Главни разлог за њихово гајење је то што уља уљане репице и сунцокрета лакше хидрогенизују, а то их чини једноставнијим за коришћење у савременој прехрамбеној индустрији.

Ипак, данас долази до већег занимања за ланолик и његово одлично семе због изврсног уља и могућности еколошке производње, отпорности на паразите, те због ниских нутритивних захтева. Ланолику је потребно свега 85-100 дана од сетве до жетве. То га сврстава у брзорастуће културе. Традиционално се гаји за производњу биљних уља и хране за животиње. Одликује се једноставним захтевима према земљишту, храниву, температури и падавинама, па на тај начин указује на могућу успешну производњу и на нашем поднебљу, нарочито током летњих месеци.

Ланолик се може гајити у брдско-планинским пределима, на висинама до 1.400 метара. Не поставља велике захтеве у погледу климе јер високе температуре, у периоду цветања, не утичу битно на производњу. Добро расте у умереним температурама. Може успешно да се гаји и у сушним подручјима. Због кратког периода вегетације узгајивачи настоје да избегну сушу у најтежем делу вегетације.



Ланолик нема велике захтеве ни према земљишту. Успева добро чак и на лаким, пешчаним земљиштима, сиромашним хранљивим материјама. Ипак, не расте добро на тешким глиненим земљиштима, а нису погодна нити мочварна земљишта. Ова биљка може да се користи као усев у плодореду са пшеницом.

Обични ланолик даје принос између 730 и 1.460 kg/ha у подручјима са мање од 400 l/m² падавина годишње. Развија глатке или длакаве стабљике које постају бујне код дозревања и достижу висину 25-100 cm. Листови имају облик стрелице, дуги су 5-6 cm, са глатким ивицама. Свака стабљика има много ситних жутих цветића од којих сваки има 4 латице. Семенке су крушкастог облика, наранџасте или смеђе, а настају самооплодњом, али и опрашивањем које обављају инсекти.

Ланолик се сеје на дубину 0,6-1 cm. Идеалан међуредни размак, с обзиром на принос, економичност потрошње семенског материјала и контролу корова је 15,2 cm, при чему се на тај начин користи 3,62 kg/hа. Сетва се обавља крајем априла при повољним временским условима. Под повољним временским условима подразумевају се услови приликом којих је могуће обављати машински сетву. Земљиште не сме да буде превише влажно јер се у том случају блато задржава на батеријама сејалице, сетва се не одвија равномерно, а знатно је веће и сабијање земље при проласку механизације.

Семенке ланолика су врло мале. Дају уље златне боје, деликатног укуса, попут лешника, које садржи до 45% омега-3 алфа-линоленске киселине (АЛА). Осим вредних омега-3 масних киселина, ово уље богато је снажним антиоксидансима, нарочито токоферолом. Користи се у козметици, људској исхрани и индустрији. Ланоликово уље поседује пигментна својства, па се користи у индустрији боја и лакова. Такође се користи у индустрији сапуна, као храна за животиње, органско ђубриво и као сировина за био-горива.

Уље се добија хладним поступком механичког цеђења семенки подланка. Оно је један од најбољих природних извора незасићених масних киселина. Уље ланолика, познато и као уље бољег лана ефикасна је замена за лан. Уље ланолика је по саставу есенцијалних масних киселина готово идентично уљу лана, али предност му је много већа стабилност.


Рената Драговић

Текст преузет са http://www.agroklub.com/


Bookmark and Share