Кречна ђубрива се употребљавају за поправку киселих и алкалних земљишта. У првом случају изводи се калцизација киселих земљишта применом кречних материјала, а у другом применом гипса обавља се супституција дела натријума јонима калцијума у заслањеним земљиштима.


Примена кречних ђубрива на киселим земљиштима назива се калцизација. Калцизација има позитиван утицај на повећање плодности киселих земљишта, мада има и мишљења да применом ове педомелиоративне мере, услед велике активације земљишних хранљивих резерви долази до његовог исцрпљивања.


- Примена кречних ђубрива на земљиштима киселе реакције врши неутралисање сувишне киселости и повећање приступачног калцијума неопходног за исхрану биљака.

- Калцизацијом се повећава приступачност појединих биљних хранива у земљишту, нарочито фосфора.

- Уношењем кречних ђубрива у земљиште побољшава се његова микробиолошка активност.

- Калцификација повољно утиче на фиксацију елементарног азота, убрзава се минерализација и хумификација органских материја у земљишту, при чему потенцијална плодност прелази у ефективну.

- Сматра се да калцификација утиче на побољшање физичких особина земљишта што олакшава обраду и процеђивање воде кроз земљиште


Кречна ђубрива која се користе за неутралисање киселих земљишта подељена су на природна и и индустријска. Природна кречна ђубрива су : кречњак, доломит, лапор, негашени креч, а индустријска кречна ђубрива су: сатурациони муљ и калцијум силикат.



Природна кречна ђубрива:


1) Кречњак – садржи 80-95% калцијум карбоната и представља најјефтинији облик калцијума за неутрализацију киселих земљишта. Најбољи кречњак је онај који је настао на дну некадашњих језера, мекан је и није потребно ситњење и млевење. Уколико кречни материјал није мекан приступа се млевењу и ситњењу до финоће честица који је предвиђен стандардом. Ефикасност дејства матерјала зависи од финоће честица тј. финије самлевен материјал има већу ефикасност од грубље самлевених.


2) Доломит- садржи 80-90% карбоната. Према неким истраживањима при употреби доломита за ђубрење кромпира и легуминоза постижу се бољи резултати него при употреби других кречних ђубрива.


3) Лапор – је меки кречњак који у саставу поред карбоната садржи песак и глину.


4) Печени креч( негашени креч) – добија се печењем калцијум карбоната на високој температури, делује брзо у земљишту, али је то скуп материјал за калцизацију.









Индустријска кречна ђубрива:


1) Сатурациони муљ – је споредан производ индустрије шећера,а садржај азота у муљу је сличан његовом садржају у стајњаку, док је садржај фосфора нешто и већи. Међутим, приступачност ових елемената је мања у поређењу са стајњаком. За неутрализацију киселих земљишта потребна је већа количина овог материјала али његова примена није исплатива уколико се локацијски примењује на већој удаљености од фабрике, а фабрике шећера су углавном лоциране у подручјима где има врло мало киселих земљишта.


2) Калцијум силикат – представља отпадни материјал железара и челичана, али је деловање овог кречног ђубрива у земљишту споро.



После уношења кречних ђубрива у кисела земљишта, долази до процеса његовог растварања под утицајем киселина земљишног раствора. Процес растварања се убрзава уколико се са применом кречног материјала унесе и стајско ђубриво.


Љиљана Вуксановић