Органска производња живине


Сточарство, 21.01.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Органска производња живине у Србији није развијена, чак је слабије развијена у односу на остале врсте органске производње, јер су потребне велике површине за релативно мали број животиња. Будућност њеног развоја је у ширењу, а до тога може доћи:

- тако што ће постојећи органски произвођачи у живинарству проширити своје капацитете,

- тако што ће постојећи органски произвођачи осталих врста животиња укључити и живинарску производњу у свој програм

- тако што ће произвођачи који држе живину у екстензивним системима прерасти у органске произвођаче.

Није реално да ће они који се баве интензивном живинарском производњом прерасти у органске произвођаче.


Принципи органске живинарске производње регулисани су Законом о органској производњи и Правилником о контроли и сертифкацији у органској производњи и методама органске производње. Ови законски акти одређује минималне захтеве које треба да испуне произвођачи који желе да се баве органском производњом, тако да је пре започињања производње неопходно добро проучити прописе.



ИЗБОР РАСА И ХИБРИДА У ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

С обзиром на то да се већи део производње одвија на отвореном и да су методе лечења ограничене, расе морају бити отпорне на услове средине у којој се одгајају. При избору раса или сојева животиња на које се примењују методе органске сточарске производње, предност треба дати аутохтоним расама и сојевима.


Поред одабира одговарајуће расе или хибрида, набавка једнодневних пилића није решена јер за сада не постоје инкубаторске станице које су намењене органској производњи. То значи да се јаја морају набављати из конвенционалних инкубатора, а онда подмладак пролази кроз период конверзије. Оваква пракса је дозвољена и за сада је најреланија опција у Србији.

У аутохтоне расе спадају сомборска капорка, голошијанка, сврљишка кокош, дечанска кокош итд. Код нас највише има голошијанке која је доста погодна за одгој у органској производњи. Остале расе припадају углавном комбинованом типу: њухемпшир, плимутрок и родајланд су више погодне за производњу јаја, а вајтрок, худан, сасекс и орпингтон су погодније за тов. Поред наведених раса, могу се користити и линијски хибриди који су специјализовани за производњу јаја. Све водеће селекцијске куће препоручују своје хибриде и за органску производњу и дају основне препоруке за начин одгоја. Што се тиче товне живине, могу се користити или чисте расе или спорорастући хибриди. Брзорастући хибриди (стандардни бројлерски пилићи) нису погодни за органску производњу.



ДУЖИНА ОДГОЈА

У органској производњи треба гајити спорорастуће хибриде и то много дуже у односу на стандардну производњу. Минимална старост за клање је:

1) 81 дан за пилиће;
2) 150 дана за копуне;
3) 49 дана за пекиншке патке;
4) 70 дана за женке мошусне патке;
5) 84 дана за мужјаке мошусне патке;
6) 92 дана за дивље патке;
7) 94 дана за бисерке;
8) 140 дана за ћуране и гуске за печење;
9) 100 дана за ћурке.



СИСТЕМИ СМЕШТАЈА И ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ

Број животиња у органској производњи је ограничен. Укупан број грла по јединици површине треба да обезбеди производњу до највише 170 kg азота годишње по hа пољопривредног земљишта


Максималан број животиња по хектару

У органској сточарској производњи животиње се узгајају у одговарајућим објектима за узгој животиња или на отвореном простору у пределима у којима климатски услови омогућавају боравак животиња на отвореном простору. Објекти за узгој животиња у органској сточарској производњи треба да имају такву изолацију, грејање и вентилацију који омогућавају да се циркулација ваздуха, ниво прашине, температура, релативна влажност ваздуха и концентрација гасова одржавају у границама које нису штетне по животиње и да обезбеђују одговарајућу природну вентилацију и довољну количину природног светла.

1) објекат треба да буде изграђен тако да сва живина има лак приступ отвореном простору;

2) треба да имају отворе одговарајуће величине за улазак и излазак, а укупна дужина тих отвора треба да буде најмање 4 m на 100 m2 површине простора који је на располагању живини;

3) најмање једна трећина површине објекта треба да буде изграђена од чврстог материјала, односно да није мрежасте или решеткасте структуре и треба да буде покривена простирком од материјала као што је слама, пилотина или песак, а у делу који је решеткасте структуре пречке треба да буду у величини и броју који одговара врсти живине и величини јата.


Минималне површине смештаја за живину у органској производњи

Максимални капацитет објекта треба да буде:

(1) 4.800 пилића,

(2) 3.000 кока носиља,

(3) 5.200 бисерки,

(4) 4.000 женки мошусне или пекиншке патке или 3.200 мужјака мошусне или пекиншке патке или других патака,

(5) 2.500 копуна, гуски или ћурки;

Укупна употребљива површина објекта за тов живине у било којој појединачној јединици не треба да буде већа од 1.600 m2;

У објектима природна светлост се може допунити вештачком, како би се постигао максимум од 16 сати светла дневно, уз непрекидни период ноћног одмора у трајању од најмање осам сати без вештачког осветљења;

Живину не треба држати у кавезима, а воденим птицама треба да буде обезбеђен приступ потоку, бари, језеру или базену кад год то дозвољавају временски и хигијенски услови, како би се задовољиле посебне потребе ове врсте.



СИСТЕМИ ДРЖАЊА

Једна од основних карактеристика органске производње је постојање испуста, јер он омогућава да се природно понашање живине у потпуности испољи. Живина може да се креће, да буде на свежем ваздуху и сунцу и да се гаји довољно дуго што даје посебан квалитет њеним производима. Са друге стране, постојање испуста је технолошки захтевније у односу на одгој живине унутар објеката, првенствено због губитака услед болести и предатора. Такође, производња на испусту је сезонског карактера јер временске прилике значајно утичу на принос и квалитет производа.

Гајење живине на испусту може се организовати на више начина, у зависности од врсте и карактеристика објеката и испуста. Генерално, ови системи могу се поделити на

Системи са фиксним објектом на испусту
Покретни објекти (објекти на точковима) на испусту
Фиксни објекти

Овај систем држања примењује се најчешће код великих произвођача, односно за организовање производње већег обима. Он подразумева објекат чврсте градње око кога се налази испуст. Предности су у томе што се може изградити солидан објекат са водом и струјом, тако да се може обезбедити и грејање у току одгоја пилића. Живина има приступ испусту који се налази око објекта, а ноћ проводи унутра.

Недостатак је у томе што живина оштећује и уништава вегетацију на испусту, па се он врло брзо уништава уколико се не обезбеди ротација, односно премештање живине са једног дела пашњака на други.

Уколико се не обезбеди прегонски систем, подлога се врло брзо претвара у блато, посебно на месту непосредно око објекта, па се повећава појава прљавих јаја и повећава се ризик од болести.


Фиксни објекат на испусту

Приступ испусту и пуштање живине „напоље“, изван објекта, омогућава им да испоље своје природно понашање. Оне могу слободно да се крећу, да копају, да чепркају, да се купају у прашини, да кљуцају и да се додатно хране на испусту. Директна изложеност сунцу помаже у спречавању болести. Све у свему, испуст у значајној мери доприноси побољшању живота живине, али само под условом да је адекватно уређен, да поседује одговарјућу површину и да се адекватно негује. У супротном, може представљати и проблем како за птице, тако и за производњу.

Испуст мора бити прекривен вегетацијом, а терен треба да је раван, без удубљења у којима се после кише сакупља вода. Земљиште мора имати довољну дренажу, како се вода не би задржавала и како се не би стварало блато. Живини се на испусту мора обезбедити храна и вода, како не би морале стално улазити у објекте.

Хранилице морају бити заштићене са горње стране, тако да до њих не могу да допру дивље птице, нити птице које лете. Покривањем хранилица оне се штите и од кише. Вода увек мора бити чиста и свежа. Хранилице и појилице морају бити покретне, тако да се могу померати по испусту.


Надстрешнице

Оне могу бити потпуно уз објекат или на једном делу зида. Уколико се таква надстрешница огради, добијамо тзв. веранде или зимске баште које омогућавају живини да изађе изван објекта, а опет да буде заштићена од временских прилика и предатора. Веранде могу имати жичани под тако да измет пропада испод пода, а затим се споља чисти.

Надстрешнице се морају обезбедити и на испусту, јер птицама пружају заштиту од предатора и временских услова – пре свега сунца и кише. Надстрешнице могу бити направљене од стране одгајивача или као заклон може послужити дрвеће или жбуње које се налази на испусту. За заклон добро могу послужити и дрвеће и жбуње у чијим гранама птице могу да пронађу заштиту и хладовину. Уколико су испусти без растиња и представљају „брисани простор“ на њима се живина нелагодно осећа јер не воли да буде изложена летећим предаторима. Такође, птице не воле јако сунце и ветар, па им је нека заштита неопходна. Нека истраживања су показала да живина нема проблем да „чепрка“ и да се креће по отвореном простору, али да за одмор преферира да се заклони у неко жбуње или међу гране.



Приручне надстрешнице на испусту

Истраживања у Великој Британији су показала да је код великих јата које се гаје у систему „free range“ само 15% птица из јата напољу, док се остале налазе унутар објекта. Уколико је испуст био боље покривен дрвећем, број птица на испусту је већи. Коришћење испуста зависи и од доба године (на пролеће се више користи него зими), као и од доба дана (птице најмање излазе у подне). Да би се птице мотивисале да се удаље од објеката и користе цео испуст, потребно је да се хранилице и надстрешнице поставе мало даље од објекта. Неке птице које су изразито активне, удаљавају се и 100м од објекта.

Због тога што птице нерадо излазе из објекта потребно је подстицати њихов излазак и кретање, а то се постиже већ изведбом и дизајном објекта. Објекти треба да су мали, а отвори за излаз живине релативно велики и широки. Треба да постоји довољан број отвора за излазак из објекта (4 м на 100м2). То је важно да се птице не би нагомилавале на отворима и да би могло више њих одједном да удје и изадје из објекта. То је веома битно код испуста, јер када птице осете опасност морају имати могућност да брзо утрче у објекат и потреже заштиту, без опасности да ће се заглавити.


Улаз у објекте мора бити довољно широк

Други моменат од кога зависи степен коришћења испуста је и раса, односно генотип који се гаји. Бројлерски пилићи, који се и не користе у органској производњи, су много тежи и нерадо се крећу. Споро растући хибриди за производњу меса, лаки хибриди за производњу јаја и комбиноване расе кокоши су много активнији. Они преко дана радо излазе на испусте и чепркају тражећи храну, а у току ноћи они улазе у објекте и тамо проводе ноћ. То углавном раде инстинктивно, али неке птице морају се научити да увече саме уђу у објекат.

Пашњак

Птице уносе један део хранљивих материја кроз пашу, а један део и кљуцањем инсеката и глиста, чиме уносе квалитетне анималне протеине. Биљни део релативно слабо могу да користе јер птице не варе целулозу, тако да је у суштини тешко проценити колико се заправо хранљивих материја унесе у организам на пашњаку. Према неким проценама, пашњак може заменити 5-10% оброка, али већина стручњака саветује да се допринос пашњака исхрани не рачуна, него да се хранљиве материје балансирају као да се комплетне потребе задовољавају кроз храну.

Одржавање пашњака је кључни моменат код система гајења живине на испусту. Вегетација се мора одржавати, а пожељно је да биљке буду младе, у раној фази вегетације, јер у супротном живина неће да их конзумира него само гази по њима. Ако је трава сувише висока, живина прави тунеле кроз високу траву и пролази кроз њих само да би дошла до хранилице, а остатак испуста уопште не користи. Висока трава, са друге стране, често је и влажна, па је то погодно за развој паразита. Влага са траве ће наквасити и перје живине па ће она ту влагу унети у објекат што није добро због прљања простирке.

Ротација пашњака омогућава да се пашњак одмори, да се вегетација опорави од гажења и да се спречи нагомилавање материја из стајњака, као и развој патогена. Пашњак треба да се ротира минумим на два до три месеца, мада би најбоље било на месец дана. Код товних пилића, пашњак може да се ротира после сваког турнуса (након продаје и испоруке птица), али носиље не могу да остану на истом пашњаку током целог периода производње. Ротација се најлакше врши тако што се пашњак подели на 4 дела, па птице прелазе са једног на други део после неког времена. У Америци, асоцијација за земљиште (Соил Ассоциатион) препоручује да се пашњак одмара 12 месеци између јата, а да минимум буде 9 месеци. То значи, да ако је пашњак подељен на 4 дела, на сваком делу живина може да борави 3 месеца, а да се после премести на други део. На тај начин сваки део је 3 месеца у експлоатацији и 9 месеци се одмара.

Проблем код пашњака који се не ротира је што се вегетација потпуно уништи, а подлога се претвори у блато и прљавштину. То се уноси у објекте и гнезда и прљају се јаја. Такође, на таквом пашњаку се размножавају патогени микроорганизми, па се повећава ризик од болести. Уколико се гаји мање од 50 птица, вероватно неће бити потребе за ротацијом на пашњаку.


Мобилни објекти

Основни циљ система гајења са покретним кућицама је да се оне померају по испусту, чиме се омогућава равномерно коришћење целе травнате површине и очување пашњака. Покретне кућице су увек мањег капацитета јер се морају редовно померати. Оне могу бити сасвим једноставне – у виду надстрешница са дрвеном конструкцијом или сасвим солидне затворене кућице.

Углавном су на точковима, тако да се могу померати уз помоћ трактора или неког теренског возила. Померање се врши на сваких неколико дана у зависности од плана коришћења пашњака. Кућице се морају померати најмање једном недељно јер после тога биљке могу трајно да се униште. Процена је да је потребно око месец дана да се пашњак опорави, али то првенствено зависи од климатских услова.Важно је да се направи добар план померања како би се један део пашњака користио, а остали делови одмарали и обнављали.

Уколико кућице нису на точковима теже их је померати, мада и оне могу да се нагну повуку на други део пашњака. Те кућице би требало да су веома лагане конструкције, да више подсећају на надстрешнице, тако да се ипак могу превлачити на други део испуста.



ПРЕДАТОРИ

Предатори могу да проузрокују велику штету у екстензивном и органском систему производње. Солидни и добро изоловани објекти у које се птице преко ноћи затварају могу да пруже добру заштиту од предатора. Већина предатора су ноћне животиње (твор, ласица, сова) па се тај проблем може решити затварањем живине. Ипак, код великих јата одгајивач мора знати да препозна да ли је било предатора у току ноћи, јер не може стално да пребројава јато.

Дневни предатори, као што су пси, могу се отерати помоћу ограде. Други начини су да се објекти граде мало даље од шуме, да се мобилни објекти померају да се штеточине не би навикле, изградња објекта у близини куће власника, одгој живине заједно са крупним преживарима који одбијају предаторе преко дана.

Борба са птицама грабљивицама које нападају преко дана – као што је соко, није лака. Дрвеће, заклон од жбуња и одговарајући улазни отвори у објекте омогућиће птицама да и саме побегну ако буду изложене нападу грабљивица.

Произвођачи се довијају на разне начине да отерају грабљивице, као што је постављање жице изнад испуста, постављање светлуцавих трака, компакт дискова који светлуцају, страшила, итд. Неки произвођачи имају и трениране псе чуваре који терају предаторе.



ПЕРИОД КОНВЕРЗИЈЕ

Период конверзије представља период који мора проћи да би се конвенционална производња превела у органску. За то време примењују се сви принципи органске производње, али се производи не декларишу као органски него као производи из “конверзије”. Дужину трајања и правила која се морају поштовати у периоду конверзије, регулисани су Правилником:

Ако живина из органске производње није доступна на тржишту, у пољопривредно газдинство може се увести живина из конвенционалне производње, и то:

1) када се јато формира први пут, под условом да пилићи за производњу јаја и меса имају мање од три дана старости;

У случају када се на пољопривредно газдинство уведу животиње из конвенционалне производње, дужина трајања периода конверзије у органској сточарској производњи износи:

- 10 недеља, у случају живине за производњу меса која је унета пре него што наврши три дана;

- шест недеља, у случају живине за производњу јаја.

Дужина трајања периода конверзије у органској биљној производњи у зависности је од времена када је обављана сетва, односно берба, и износи:

1) у случају једногодишњих биљних врста, најмање две године пре сетве;

2) у случају пашњака и вишегодишњег крмног биља, најмање две године пре коришћења као хране за животиње из органске производње;

3) у случају вишегодишњих биљних врста које нису крмно биље, најмање три године пре прве бербе органских производа.

У случају када на пољопривредном газдинству постоје животиње из конвенционалне производње, дужина трајања конверзије у органској сточарској производњи односи се на целокупну производну јединицу, укључујући сточни фонд, пашњаке и/или било које земљиште које се користи за исхрану животиња и, ако се животиње у највећем делу хране производима са те производне јединице, укупни период конверзије за животиње, пашњаке и/или земљиште које се користи за исхрану животиња може се смањити на 24 месеца.



ИСХРAНА ЖИВИНЕ У ОРГАНСКОЈ ПРОИЗВОДЊИ

У органској сточарској производњи користи се храна за животиње која првенствено потиче са пољопривредног газдинства на коме се животиње узгајају и на коме се примењују методе органске производње, или са других пољопривредних газдинстава на којима се примењују методе органске производње и која су, по могућности, из истог региона.

У органској сточарској производњи до 30% количине хране у оброку може да се састоји од хране из периода конверзије, осим ако је храна из периода конверзије произведена на сопственом пољопривредном газдинству, у ком случају учешће такве хране може да износи 100%.

Дневна конзумација хране у органској производњи већа је у односу на конвенционалну и грубо се може израчунати као конзумација хране у конвенционалној производњи + 10%.


Дневна конзумација хране (г)

У органској производњи у исхрани животиња могу се користити:

- ензими, микроорганизми и адитиви утврђени Правилником.

- код моногастричних животиња се могу користити синтетички витамини који су по свом саставу идентични или слични природним.

- Ензими (само они који су дозвољени, фитаза)

- Фитогени адитиви

- Није дозвољено користити синтетичке аминокиселине.

Потребе у енергији задовољавају се из енергетских хранива као што су житарице, које заузимају највећи део смеше за живину. Енергетске потребе живине у органској производњи нешто су веће зато што се она слободно креће и тиме троши више енергије. Са друге стране, товна живина иако се више креће има спорији прираст и тови се до мање завршне масе па јој нису потребне високо енергетске смеше.

Много је озбиљнији проблем задовољити потребе птица у протеину. Птице имају релативно високе потребе у протеину, посебно у тзв. есенцијалним аминокиселинама. Прва лимитирајућа аминокиселина је метионин и она се у оброке код конвенционалне живине додаје у синтетичком облику. Природни извори су рибље брашно и кукурузни глутен који се ретко додају у оброке код органског узгоја. Ако не постоји могућност додавања синтетичког метионина, мора се повећати ниво сирових протеина у оброку, што је скупо, повећава топлотни стрес код живине и повећава потребу да се вишак азота излучи из организма. Птица ће због тога конзумирати више воде и излучивати већу количину мокраћне киселине која се касније разграђује на воду и амонијак. Тиме се погоршавају амбијентални услови у објекту и ствара се слој влажне простирке што лоше утиче на ноге живине и чистоћу јаја, као и на повећан развој микроорганизама. Повећана екскреција азота неповољно утиче на земљиште.

Недостатак протеина или аминокиселина изазива следеће последице:

Смањена конзумација хране
Депресија пораста
Ненормалан развој перја
Недостатак пигмента у перју
Смањење производње јаја
Смањење масе јаја



ПРЕВЕНТИВА И ЗДРАВСТВЕНА ЗАШТИТА

У органској сточарској производњи превенција болести животиња се заснива на избору одговарајућих раса и сојева, одговарајућим поступцима узгоја, исхрани висококвалитетном храном за животиње, телесном активношћу, одговарајућем броју животиња по јединици површине и држањем животиња у хигијенским условима.

У превентивне сврхе, у органској сточарској производњи не могу се користити хемијски синтетизовани алопатски ветеринарски медицински производи, антибиотици и хормони и сличне супстанце које се користе за контролу репродукције или у друге сврхе (нпр. за индукцију и синхронизацију еструса), осим у случајевима који се односе на ветеринарско лечење у складу са овим правилником, као и супстанце којима се поспешује раст или производња (укључујући антибиотике, кокцидиостатике и друга вештачка помоћна средства за подстицање раста).

Зграде, објекти за смештај животиња, опрема и прибор који се користе у органској сточарској производњи треба редовно чистити и дезинфиковати на прописан начин, како би се спречило ширење заразе и размножавање организама који преносе болест, а измет, урин и непоједена или просута храна треба да се редовно уклањају, како би се непријатни мириси, као и присуство инсеката и глодара свели на најмању могућу меру.

Објекте и испусте за узгој живине, осим ако се живина не гаји у турнусима или се не држи у испустима, као и ако може слободно да се креће током дана, треба по завршетку сваког производног циклуса испразнити, како би се објекти могли очистити и дезинфиковати, а у испустима могла обновити вегетација.

Објекти и испусти треба да буду празни у периоду од најмање четири недеље, а као доказ о поштовању овог периода чувају се евидентирани подаци и документација.




Текст преузет са http://www.zivinarstvo.com/


Bookmark and Share