АМПЕЛОТЕХНИЧКЕ ОПЕРАЦИЈЕ У ГАЈЕЊУ СТОНИХ СОРТИ ВИНОВЕ ЛОЗЕ


Виноградарство, 30.12.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


У нашим виноградима често се стоне и винске сорте винове лозе гаје на исти начин, применом следећих стандардних фитотехничких мера:


- Почетком вегетације најчешће се обави лачење (уклањање) сувишних ластара до основе (после престанка опасности од позних пролећних мразева а пре цветања лозе). То су претежно неродни (јаловаци се више јављају у влажним поднебљима и код бујнијих сорти) и за резидбу у наредној години непотребни ластари;


- Током вегетације 2-3 заламања и пинцирања-закидања ластара (чиме се за извесно време може усмерити јаче допремање хранљивих материја у цвасти и тиме допринети бољој оплодњи цветова). Пинцирање се код шпалирског гајења лозе врши пре или одмах после цветања лозе и обухвата само оне ластаре који се у наредној години одбацују. Прекраћивање ластара изазива ранију појаву и боље растење заперака. Уколико се заперци желе искористити за доношење допунског приноса код лозе, онда се термин заламања посебно одређује.


- Прекраћивање или делимично уклањање заперака ( прирасти развијени из пупољака у пазуху лисних петељки ) врши се по потреби 2-3 пута током вегетације. Јача појава заперака везана је за нарушавање равнотеже у развијености надземног и подземног дела чокота, насталог услед неправилне резидбе на зрело, јачег лачења или прекраћивања ластара или њихове повреде пролећним мразевима. Такође, заперци се у већем броју јављају у хумиднијим рејонима него у топлим.Код винских сорти приоритет се даје производним особинама грожђа због прераде у вино и дестилате. Код стоних сорти потребно је посебним мерама регулисати естетски изглед грозда и бобице, с обзиром да се стоно грожђе купује очима.



Висок проценат класираног стоног грожђа зависи и од саме сорте. У условима редовне агротехнике и при резидби на лук и кондир (оптерећење од 4 окца/m2) сорта Мускат хамбург (бујна сорта неуредног распореда ластара и бројних заперака, склона стварању прегустог шпалира што погоршава оплодњу и квалитет грожђа) нпр. може дати само око 30 % класираног стоног грожђа (остатак је употребљен за прераду у вино и дестилате), док су ретке стоне сорте попут Љане које дају преко 70 % класираног стоног грожђа. Стога се код већине стоних сорти морају применити следеће додатне мере за побољшање естетског изгледа и квалитета грожђа:



- Уклањање ластара избилих из суочица:

Мора се редовно примењивати код оних сорти које испољавају већу склоност ка формирању оваквих ластара, с обзиром да су они конкуренти основним ластарима у потрошњи хранљивих материја а доводе и до веће засењености. Ластари из суочица се лако очењују, али их ипак треба уклонити чим избију (да не троше непотребно хранљиве материје);



- Уклањање сувишних цвасти и гроздова:

У случајевима када је чокот преоптерећен (лоше изведена резидба на зрело) врши се ова операција која је веома скупа за извођење. Уједначенији гроздови по изгледу и укусу и њихова боља транспортабилност као и сазревање гроздова 5-10 дана раније ипак чине ову ампелотехничку операцију оправданом (постизање веће цене грожђа на тржишту). Максимално се може уклонити 10-30 % гроздова;



- Проређивање цвасти:

Изводи се 10-15 дана након прецветавања и предвиђа ручно уклањање сваке 3. цвасти на јачем родном ластару (тј. сваке 2. цвасти на слабијем ластару) код роднијих сорти, чиме се фаворизује бољи развој и оплодња преосталих остављених цвасти, као и добијање крупнијих гроздова. Овај поступак се примењује одмаха након издвајања цвасти на ластарима (почетак маја месеца).



- Прстеновање ластара:

Ово је корисна мера која доводи да ранијег сазревања гроздова (7-12 дана). Подразумева уклањање дела коре и флоема у виду прстена само на родном ластару са специјалним маказама са дуплим сечивом, чиме се гроздовима распоређеним изнад места прстеновања стављају на располагање асимилати из ластара. Ова операција позитивно утиче на крупноћу грозда и бобице, њихово раније зрење и већи проценат шећера. Ова ампелотехничка мера редовно се примењује у производњи бесеменог грожђа (Калифорнија) или код сорти са функционално женским цветом. Обавља се око 2 недеље након цветања лозе, ближе основи лука и по средини интернодије. Све док прстен не калусира асимилативи бивају усмерени ка роду изнад места прстеновања. Следеће године се прстеновани ластар резидбом одстрањује до основе.



- Прекраћивање гроздова и проређивање бобица:

Примењује се код сорти са издуженом осом петељке и са слабије оплођеним врхом грозда (попут Кардинала и Мускат Хамбурга). У склопу ове мере примењује се и уклањање слабије оплођених бочних огранака као и проређивање бобица (код сорти са збијеним гроздовима). Операција се обавља одмах после оплодње и формирања бобица. Као резултат добијају се гроздови и бобице уједначенијег облика и крупноће.



- Делимично уклањање лишћа:

Врши се у време шарка или нешто касније, у зони гроздова, с циљем што већег излагања бобица и целих гроздова сунчевој ветлости (боље је сазревање плодова, њихова боља обојеност и ефикаснија је њихова природна заштита против изазивача трулежи бобица). Овим поступком, без штетних последица по лозу, може се уклонити највише до 20 % лисне површине.



- Третирање регулаторима раста:

Примењује се најчешће код производње бесемених стоних сорти грожђа у смислу двоструког третирања гиберелинима (1. пут у фенофази цветања, а 2. пут при заметању бобица). На овај начин се бесеменим бобицама екстерно додају хормони које иначе нормално лучи семенка и њима подстиче пораст бобица.





Мр Дејан Маринковић


Bookmark and Share