Предности и недостаци високог стабла чокота винове лозе


Виноградарство, 18.01.2014.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Опредељење за одговарајућу висину стабла чокота у познатим еколошким условима подразумева узимање у обзир више чинилаца, од којих сваки на свој начин преко стабла утиче на испољавање вегетативне снаге и потенцијала чокота, а преко елемената родности на принос и квалитет грожђа.


Најважнији чиниоци који утичу на опредељење при избору висине стабла чокота су:

-годишњи распоред топлоте и влаге,
-земљиште и његове карактеристике,
-особине сорте и лозне подлоге,
-технолошки поступци у производњи грожђа



Топлотни услови у фенофази мировања, као и температурне суме и њихов месечни распоред у току вегетације имају већи утицај на одређивање висине стабла чокота него влажност, односно количина и распоред падавина, а нарочито у условима у којима је влажност могуће регулисати наводњавањем.


Кретање најпре вршног окца, а затим осталих по реду испод њега, до основе на неорезаном једногодишњем ластару сваког пролећа, нашло је објашњење у чињеници да оно прима највише воде, јер у њему влада и највећи осмотски притисак који је утолико већи уколико је концентрација ћелијског сока у ткивима окца већа.



Резидбом се свако окце на ластару може довести у вршни положај. Окца при основи ластара неће се у пролеће уопште развити ако не добију довољну количину воде. Ако се не развију у наредној години, с временом се могу претворити у притајена-спавајућа окца на старом дрвету. Познато је да сваке године, без обзира на сорту, облик чокота и резидбу, један број окаца не крене. Мањи или већи проценат окаца која у пролеће не крену, а нису измрзла, нити су биолошки, физички или хемијски оштећена, може се објаснити и недовољним водоснабдевањем чокота у фази кретања окаца.


С обзиром да начин резидбе и висина стабла утичу на испољавање веће или мање бујности, а преко ње и на родност ластара, логично је предпоставити да се тај утицај испољава у бољем или горем водоснабдевању, па се у вези са том предпоставком и поставља питање какво је водоснабдевање окаца и ластара при краткој, а какво при дугој резидби?


Одговор на ово питање нађен је кроз Поасејев физички закон о кретању воде кроз капиларне цеви. По овом закону количина воде која протиче кроз цеви обрнуто је пропорционална дужини, а управно пропорционална ширини цеви.


Због већег пречника, а мање дужине спроводних судова ластари на кондиру су бујнији него ластари на луку, а у погледу родности, у просеку су мање родни него ластари на луку. Дакле, са гледишта обезбеђења родности, код исте сорте и у истим условима, предност има дуга и мешовита резидба, над кратком резидбом.


Слабо плодна, лака, растресита и пропусна земљишта са много песка, шљунка и камена су по правилу топлија и сувља. Она лако примају и отпуштају топлоту и влагу. Насупрот њима, плодна, а нарочито тешка и збијена земљишта са много честица глине су хладнија и влажнија.Она споро примају и отпуштају топлоту и влагу.


Стабло чокота, на слабо плодним и сувљим земљиштима, ако се не наводњавају, треба да је ниже, а резидба краћа. Стабло чокота, на плоднијим и влажнијим земљиштима, може бити и високо, на којем се примењује дужа резидба. Слабо бујним лозним подлогама и гајеним сортама одговара ниско стабло и краћа резидба, а бујним подлогама и гајеним сортама високо стабло и дужа резидба.


У технологији производње грожђа, савремена механизација условљава организацију и ширину путева и стаза, размак сађења чокота, повећање висине стабла,тј.од ниског ка средње високом и високом итд.



Предност и недостаци високог над ниским стаблом испољавају се на следећи начин:

-са повећањем висине стабла касни кретање окаца у пролеће за 3-5 дана, цветање за 5-7 дана, физиолошка зрелост грожђа за 10-14 дана, а продужава се и вегетациони период за неколико дана.

-са повећањем висине стабла, повећава се проценат кренулих окаца, опада број неродних, а повећава се број родних ластара, како на кондирима, тако и на луковима.

-исто тако, повећава се и број гроздова по родном ластару на кондиру и на луку.Дакле, повећава се коефицијент родности и неродности и то због смањења броја окаца која нису кренула и ннеродних ластара на чокоту.

-повећава се и просечна маса грозда, што наравно доприноси повећању приноса грожђа по родном ластару и чокоту (код 80 испитиваних сората повећање приноса грожђа је условљено повећањем просечне масе грозда).

-са повећањем висине стабла, код сората ране и средње позне епохе сазревања, садржај шећера у шири се смањује за 0,5- 1,5%, а код сората позне и врло позне епохе сазревања 1,5-3% па и више. Смањење садржаја шећера закономерно се одражава на успорено сазревање бобица. Смањује се количина бојених материја у покожици бобица, покожици и соку бобица код сорти бојадисера, проценат алкохола и екстракта у вину.

-са порастом висине стабла чокота опада просечна дужина ластара, а са њом и вегетативни потенцијал.

-лисна површина чокота са ниским стаблом интензивније асимилира него него чокота са високим стаблом, што је везано за температурну суму на 5-20 cm над земљом која је за цео вегетациони период већа за 400-800 °С, него код високих кордуница, мерена на 80-150 cm.

-са гледишта могућег измрзавања окаца и ластара у фази мировања, веома је значајан податак да је температура ваздуха зими, мерена на висини од 200 cm већа за 2ºC него на 50 cm.





Владан Трандафиловић, дипл.инг. спец. ампелографије


Bookmark and Share