Опредељење за одговарајућу висину стабла чокота у познатим еколошким условима подразумева узимање у обзир више чинилаца, од којих сваки на свој начин преко стабла утиче на испољавање вегетативне снаге и потенцијала чокота, а преко елемената родности на принос и квалитет грожђа.


Најважнији чиниоци који утичу на опредељење при избору висине стабла чокота су:

-годишњи распоред топлоте и влаге,
-земљиште и његове карактеристике,
-особине сорте и лозне подлоге,
-технолошки поступци у производњи грожђа



Топлотни услови у фенофази мировања, као и температурне суме и њихов месечни распоред у току вегетације имају већи утицај на одређивање висине стабла чокота него влажност, односно количина и распоред падавина, а нарочито у условима у којима је влажност могуће регулисати наводњавањем.


Кретање најпре вршног окца, а затим осталих по реду испод њега, до основе на неорезаном једногодишњем ластару сваког пролећа, нашло је објашњење у чињеници да оно прима највише воде, јер у њему влада и највећи осмотски притисак који је утолико већи уколико је концентрација ћелијског сока у ткивима окца већа.



Резидбом се свако окце на ластару може довести у вршни положај. Окца при основи ластара неће се у пролеће уопште развити ако не добију довољну количину воде. Ако се не развију у наредној години, с временом се могу претворити у притајена-спавајућа окца на старом дрвету. Познато је да сваке године, без обзира на сорту, облик чокота и резидбу, један број окаца не крене. Мањи или већи проценат окаца која у пролеће не крену, а нису измрзла, нити су биолошки, физички или хемијски оштећена, може се објаснити и недовољним водоснабдевањем чокота у фази кретања окаца.


С обзиром да начин резидбе и висина стабла утичу на испољавање веће или мање бујности, а преко ње и на родност ластара, логично је предпоставити да се тај утицај испољава у бољем или горем водоснабдевању, па се у вези са том предпоставком и поставља питање какво је водоснабдевање окаца и ластара при краткој, а какво при дугој резидби?


Одговор на ово питање нађен је кроз Поасејев физички закон о кретању воде кроз капиларне цеви. По овом закону количина воде која протиче кроз цеви обрнуто је пропорционална дужини, а управно пропорционална ширини цеви.


Због већег пречника, а мање дужине спроводних судова ластари на кондиру су бујнији него ластари на луку, а у погледу родности, у просеку су мање родни него ластари на луку. Дакле, са гледишта обезбеђења родности, код исте сорте и у истим условима, предност има дуга и мешовита резидба, над кратком резидбом.


Слабо плодна, лака, растресита и пропусна земљишта са много песка, шљунка и камена су по правилу топлија и сувља. Она лако примају и отпуштају топлоту и влагу. Насупрот њима, плодна, а нарочито тешка и збијена земљишта са много честица глине су хладнија и влажнија.Она споро примају и отпуштају топлоту и влагу.


Стабло чокота, на слабо плодним и сувљим земљиштима, ако се не наводњавају, треба да је ниже, а резидба краћа. Стабло чокота, на плоднијим и влажнијим земљиштима, може бити и високо, на којем се примењује дужа резидба. Слабо бујним лозним подлогама и гајеним сортама одговара ниско стабло и краћа резидба, а бујним подлогама и гајеним сортама високо стабло и дужа резидба.


У технологији производње грожђа, савремена механизација условљава организацију и ширину путева и стаза, размак сађења чокота, повећање висине стабла,тј.од ниског ка средње високом и високом итд.



Предност и недостаци високог над ниским стаблом испољавају се на следећи начин:

-са повећањем висине стабла касни кретање окаца у пролеће за 3-5 дана, цветање за 5-7 дана, физиолошка зрелост грожђа за 10-14 дана, а продужава се и вегетациони период за неколико дана.

-са повећањем висине стабла, повећава се проценат кренулих окаца, опада број неродних, а повећава се број родних ластара, како на кондирима, тако и на луковима.

-исто тако, повећава се и број гроздова по родном ластару на кондиру и на луку.Дакле, повећава се коефицијент родности и неродности и то због смањења броја окаца која нису кренула и ннеродних ластара на чокоту.

-повећава се и просечна маса грозда, што наравно доприноси повећању приноса грожђа по родном ластару и чокоту (код 80 испитиваних сората повећање приноса грожђа је условљено повећањем просечне масе грозда).

-са повећањем висине стабла, код сората ране и средње позне епохе сазревања, садржај шећера у шири се смањује за 0,5- 1,5%, а код сората позне и врло позне епохе сазревања 1,5-3% па и више. Смањење садржаја шећера закономерно се одражава на успорено сазревање бобица. Смањује се количина бојених материја у покожици бобица, покожици и соку бобица код сорти бојадисера, проценат алкохола и екстракта у вину.

-са порастом висине стабла чокота опада просечна дужина ластара, а са њом и вегетативни потенцијал.

-лисна површина чокота са ниским стаблом интензивније асимилира него него чокота са високим стаблом, што је везано за температурну суму на 5-20 cm над земљом која је за цео вегетациони период већа за 400-800 °С, него код високих кордуница, мерена на 80-150 cm.

-са гледишта могућег измрзавања окаца и ластара у фази мировања, веома је значајан податак да је температура ваздуха зими, мерена на висини од 200 cm већа за 2ºC него на 50 cm.





Владан Трандафиловић, дипл.инг. спец. ампелографије