Органска производња у виноградарству датира из седамдесетих година прошлог века. Њене основне принципе и стандарде поставили су произвођачи вина из Немачке, Француске и Швајцарске. Данас је присутна у скоро свим европским, пре свега медитеранским земљама.

Највеће површине под органским виноградима су у Италији, око 54.000 хектара (45 % на Сицилији), потом у Шпанији 21.000 и Француској 10.200 хектара.У целој Европи има око 92.500 хектара, што значи да је удео виноградарства у оквирима органске пољопривреде мали, свега око један посто. У многим земљама пројекте овакве производње субвенционише држава, а у Италији и Немачкој су део програма ЕУ и сваки произвођач годишње добија помоћ од 500 до 750 евра по хектару.

Оваква производња организована је, истина скромно и у Војводини. У винограду „Навип-Фрушкогорца“ у Петроварадину од 1994. године узгаја се грожђе по органским принципима. Модерна плантажа ослања се на руб Националног парка „Фрушка гора“ и може се рећи да је „пред вратима” Новог Сада.



Сорта „ризлинг италијански“ на овој плантажи узгајан је на три хектара до 1998., а потом је површина повећана на шест хектара. Грожђе за нови тип вина, тзв. еко-вино, производи се по међународним стандардима за органску производнју (ИФОАМ), уз сталну инспекцијску контролу.

Промоција „ризлинга италијанског“, првог еколошког вина с сертификатом, одржана је на 63. међународном пољопривредном сајму у Новом Саду пре десет година.То је квалитетно, бело суво вино с географским пореклом, резултат рада стручног тима агронома и енолога. Овај пројекат је успешно повезао традиционалну и савремену органску производњу грожђа и вина.

Цели процес производње успешно води мр. Весна Роботић, која је и аутор овог пројекта.

Здраво грожђе - квалитетно вино

Виноградарство по принципима органске пољопривреде подразумева производњу здравог грожђа и квалитетног вина. Уважавају се биолошки закони, подржавају и унапређују природна плодност и биолошки процеси у земљишту, користи његова микробиолошка активност која доприноси правилној исхрани лозе. Обрада земљишта своди се на најмању меру, а забрањена је употреба минералних гнојива и синтетичких пестицида у заштити.

Сталном контролом производње, која се уклапа у заштиту животне средине, органско виноградарство осигурава квалитет, очување околине и људског здравља. Магични троугао који чини његову суштину је баланс између екологије, економије, квалитета грожђа и вина.

Основно је придржавање принципа на којима се производња заснива. Пре свега,виноград мора бити довољно удаљен од индустријских загађивача, ауто-путева и засада с класичном производњом. У близини треба посадити појас дрвећа и грмља, јер то повољно утиче на присуство корисних организама и стабилност агро-еколошког система. Садржај штетних материја у земљишту мора бити испод прописаних вредности. Ако су претходне године примењивани синтетички хемијски препарати, за органску производњу може се користити тек после годину-две.

Одлуку о погодности неке парцеле за овакву производњу доноси овлашћена особа из лиценциране институције после контроле земљишта,воде и ваздуха.



Садња на благим падинама

За подизање винограда по принципима органске пољопривреде најповољније су благе косине и падине окренуте југу, југозападу и југоистоку, односно брежуљкаста подручја до 350 метара надморске висине. Могу се изабрати и други положаји, али то захтева додатна улагања у терасирање и заштиту од ниских температура (загртање).


Припрема земљишта за садњу почиње подривањем. Препоручују се подривачи који имају два или три радна тела и раде на 70 центиметара дубине. Овом дубоком обрадом не нарушава се структура и не избацује на површину доњи, „мртви“ слој земљишта, већ се само продубљује оранични. Тако се побољшавају водно-ваздушне и топлотне особине тла, задржава постојећа микробиолошка равнотежа и стварају повољни услови за развој корена винове лозе.

Пошто су земљишта за подизање винограда углавном сиромашна органском материјом, неопходна је додати хумус. Наиме, за нормалан развој и добар принос винове лозе земљиште треба имати 2,5 - 3 % хумуса. Да би се садржај повећао за један посто, током лета треба равномерно распоредити 40 - 60 тона зрелог стајског гнојива по хектару и одмах заорати на 20 центиметара дубине. Толико стајског гнојива може заменити три-четири пута мање тресета, компоста, хумуса (глистењака) и других гнојива.

Пре садње површински слој земљишта се уситни тањирањем. На крају следи премеравање и обележавање садних места, а потом ископ јама.



Безвирусни цепови

За заснивање винограда користе се само квалитетни цепови, с сертификатом, произведени уз строгу контролу стручњака и тестирани на вирусе Треба задовољити и уобичајене норме квалитета. Доњи део цепа мора имати три до пет звездасто распоређених основних жила промера 3 мм. Кореново стабло, право и без оштећења, треба бити промера 8-10 мм, спојно место мора бити добро срасло, а младица здрава и најмање дужине 50 цм.

Цепови се могу садити ручно и воденом садиљком. Промер јаме не сме бити мањи од 40 центиметара, док је оптимална дубина 35 - 40. Копају се ручно или машинско. При томе се први слој земље одваја на једну, а други на супротну страну.

Дно јаме се покрије с пет до десет центиметара ситне земље, која се благо нагази. Потом се косо постави цеп тако да је спојно место два–три центиметра изнад тла. Јама се до половине попуни земљом, по којој се распореди три до пет килограма зрелог стајског гноја. На крају се до врха попуни земљом и направи хумка неколико центиметара изнад врха цепа.

Може се садити и хидромеханичком сондом, „хидробуром“ који је повезан с тракторским атомизером и под притиском воде ископава јаму. Поступак је једноставан. Један радник сондом буши јаме, други поставља припремљене цепове у ископане јаме, а трећи их загрће.

У савременом плантажном узгоју винове лозе, размак између редова је 2,5 – 2,8, а у реду 1 – 1,2 метра, што зависи од бујности сорте. Од узгојних облика препоручује се Гијот.



Минимална обрада

У органској производњи обрада је минимална. Јер, честим проходом механизације повећава се збијеност земљишта и зауставља или ограничава активност микроорганизама у дубљим слојевима.

Земљиште се површински обрађује при уношењу органске масе и припреми за садњу. У току вегетације може се комбиновати са затрављивањем, односно малчирањем. Примери хармоничне обраде без отварања бразда и нарушавања структуре земљишта су наизменично малчирање и плитка обрада сваког другог међуредног простора, али и плитка обрада испод чокота и затрављивање простора између редова.



Затрављивањем се спречава ерозија и одржава структура земљишта, побољшава плодност и смањује присуство узрочника клорозе, вирозе и сиве плесни. Травне смесе требају бити што богатије врстама типичним за одређено подручје и садржати легуминозе. Важно је и присуство цветајућих биљака јарких боја (фацелија, цикорија, хељда). То не само да представља заштитни знак производње, него и значајно утиче на очување биолошке разноврсности у винограду и постизање равнотеже између корисних предаторских и штетних врста.

За исхрану винове лозе користе се искључиво органска гнојива. То може бити стајско гнојиво, компост, хумус (глистењак), тресет, дрвени пепео, биљни раствори и др. Важно је да су прописаног квалитета, односно без остатака пестицида, тешких метала, семена корова и штеточина што се утврђује анализом узорака у референтним и овлашћеним лабораторијама. У супротном, могу имати штетан ефект на земљиште, воду и саму лозу.

Да се лоза може узгајати и прихрањивати без минералних гнојива потврђује употреба различитих комбинација органских хранива, уз растресање површинског слоја и затрављивање смесом различитих биљних врста. У тим смесама најчешће се препоручују легуминозе које осигуравају азот.



Болести

Штету могу проузроковати пепелница и пламењача, па је неопходна заштита. У органској производњи она се примењује у време када је степен заразе мали, уз обвезно праћење и контролу присутности болести и штеточина.

Винова лоза је најосетљивија на пепелницу седам недеља после пуцања пупољака. Лишће, ластари (једногодишње дрво на двогодишњем дрву) и петељке гроздова осетљиви су док су зелени, а бобице само 4-6 недеља после цватње, док не достигну величину грашка. Зато је важна рана заштита, јер ако се примарна зараза не оствари до цватње, штете на гроздовима биће мале. Ако се у винограду појављују младице, односно ластари који се развијају из окца зараженог пепелницом у претходној години, у прва два недеље после отварања пупова требају се редовно одстрањивати.



Присуство симптома пепелнице контролише се и после цватње, 10-12 недеља од кретања вегетације. Ако се примете на неколико чокота, од десет прегледаних, треба наставити заштиту све до затварања гроздова. Укупно је потребно 8-16 прскања.

За заштиту од ове болести у органској производњи дозвољена је употреба сумпорних препарата, потом натријум калијум-бикарбоната (0,5 % до цватње и 1 % после цватње). Могу се користити и биолошка средства на бази сувих спора Бациллус субтилис, као што су Серенаде , Биопро, али и она која садрже дехидриране споре гљивице Ампеломyцес qуиqуалис - АQ-10. Пепелнице ће бити мање, ако се саде мање осетлјиве сорте и осигура струјање ваздуха између чокота.

Услови за појаву пламењаче налазе се у формули 10:10:24. То значи да температура ваздуха треба бити најманје 10°Ц , минимална количина падавина 10 милиметара, а у току 24 сата земљиште мора остати влажно најмање 16 сати. Развоју болести погодују влажна лета. Шири се током целе вегетације и може изазвати велике штете, у неким годинама чак и уништити род. Зато се о заштити мора водити рачуна још у току садње винограда. Наиме, засади се требају подизати на јужним, сунчаним странама и на пропусном земљишту, а редови усмере у правцу дувања ветра, да би ваздушна струјања брзо сушила лишће и земљиште.

Корисна је и благовремена агротехника у току вегетације. Првим заламањем заперака смањује се број листова на чокоту, боље је проветравање и наношење препарата. Ако су врхови ластара заражени, заламањем се одстрањују и тако смањује тзв. инфективни потенцијал који се преноси у следећу вегетацију.

Против пламењаче могу се користити бакрена средства, али је годишња количина ограничена на три до четири килограма бакра по хектару. Постоје и нови препарати на бази бакароксихлорида, бакархидроксида и бакароксалата, али су и њихове дозе смањене. Пре цватње лозе додаје се 80-150, а после 200-400 грама бакра по хектару.

Могу се примењивати и средства на бази глине, природни бентонит с високим садржајем алуминијума (Улмасуд и Мyцо-Син), док су у условима средње и ниске заразе ефикасне фосфорна (0,025 %) и салицилна киселина (0,2 %).

Прскање треба почети чим се створе услови за појаву пламењаче. До цватње се два-три пута користе Улмасуд и Мyцо-Син. Последње прскање је непосредно пре цватње средствима на бази бакра ( 0,1-0,2 килограма бакра по хектару), која се примењују и за прву заштиту после цватње (0,3-0,5 килограма по хектару).

Број прскања зависи од временских услова, али их обично има и до десет у години просечне заразе.



Штеточине

Сиви гроздов мољац се појављује у годинама, када је топло и изразито суво лето, па у неповољним условима заштита није потребна. Прва генерација овог мољца јавља се у време цватње лозе, а друга генерација средином лета, када су бобице величине грашка. Највеће штете наноси у току зрења грожђа.

Препоручује се праћење лета лептира и климатских услова, а после првих оштећења одређују се рокови сузбијања. Лет лептира контролише се мамцима с феромонима (феромонске клопке), који се у виноград постављају крајем априла или почетком маја. Сваки дан се бележи број ухваћених инсеката, а праг штетности је 75 лептира. Од тога дана збрајају се средње дневне температуре и када њихов зброј достигне 110 степени, уз појаву првог заперка на грожђу, то је оптимално време за сузбијање прве генерације.

Друга и трећа генерација уништавају се када уловљених лептира има преко 70 и када се почетком лета налазе положена јаја на гроздовима. Примењују се препарати на бази Бациллус тхуренгиенсис.

Могу се користи и феромони који се наносе на пластични материјал у облику ламината на дисперзорима, дифузорима или евапораторима. Феромони се распоређују на чокоте, а по хектару треба их имати 500-1000. Мужјаке збуњују бројни извори мириса женки, па не могу наћи праве, које остају неоплођене. Ова метода ефикаснија је у виноградима већим од четири хектара. У Француској се користи од 1999. године на десет хиљада хектара.



Исхрана лозе, без коришћења минералног азота корисна је и за очување станишта природних непријатеља штетних инсеката, односно буба мара, стеница, златооки, богомољки, паразитских осица и др.

Гриње се могу сузбити препаратима на бази сумпора и екстрактом пиретрума (састојак биљке бухача који има инсектицидно деловање). Ефикасно је и очување станишта њихових природних непријатеља.

Улмасуд - производ на бази минерала глине - Биофа-Аграр, Мунсинген и Мyцо-Син - производ на бази минерала глине + екстракт преслице + квасци + силицијумова киселина- Биофа-Аграр, Мунсинген




Снежана Малиновић,
Ревија „Добро Јутро“