Време редовне резидбе винове лозе


Виноградарство, 01.05.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Обзиром на време у којем се резидба обавља, као и на стање физиолошке активности винове лозе, разликују се следеће резидбе:

1. рана јесења резидба,
2. обична јесења резидба,
3. зимска резидба,
4. рана пролећна резидба,
5. касна пролећна резидба


1. Рана јесења резидба

Ову резидбу је могуће обавити одмах после завршетка бербе грожђа, а пре опадања лишћа, Међутим, с обзиром на незамењиву улогу лишћа у стварању органских материја које доприносе јачању и одржавању вегетативног и родног потенцијала чокота који ће се испољити у наредној години, поставља се питање: „Чему служи и који је циљ ране јесење резидбе“?, с обзиром да рана јесења резидба, услед превременог губитка лисне масе са чокота доприноси његовом слабљењу и изнуривању.крајем октобра и почетком новембра месеца. Због тога се ова резидба не препоручује, а остаје у домену теоријских могућности који немају позитивну научну основу, па и не налазе примену у птракси.


2. Обична јесења резидба резидба

Ова резидба се изводи 10 – 15 дана после опадања лишћа, јер се сматра да је за то време престао интезиван промет резервних материја у чокоту и да је њихово депоновање завршено. По правилу ова резидба се изводи редовно на младим чокотима винове лозе који још нису прородили, као и на старим изнуреним чокотима, а све са циљем да се у пролеће избегне појава сузења – плакања, а тиме и губитак дела минералних и органских материја из чокота. Лоза орезана у јесен креће раније у пролеће, има дужи вегетациони период, могућност одржавања испољене родности и јачање вегетативног потенцијала чокота за наредни годину. По обављеној резидби, младе чокоте, обавезно треба загрнути ради заштите од зимских мразева, а у пролеће касније одгртање тбог појаве позних пролећних мразева.


3. Зимска резидба

Ова резидба се све чешће и редовније изводи на великим површинама под виновом лозом. Оријентација на зимску резидбу проистиче из организационопрактичних потреба, са основним циљем да се резидба благовремено заврши, тј. пре кретања винове лозе у пролеће. На овај начин резидба винове лозе тече континуирано од обичне јесење, преко зимске, завршавајући се раном пролећном резидбом.



4. Рана пролећна резидба

Најчешће примењивана и извођена резидба. Почетак ране пролећне резидбе се не поклапа са календарским почетком пролећа, односно рана пролећна резидба се у односу на календарски почетак пролећа обавља и неколико дана – недеља раније или касније. Заправо, ово време резидбе се поклапа обично са фенофазом кретања, па и пре кретања сокова у виновој лози и траје до фенофазе пупљења окаца. Фаза кретања сокова винове лозе наступа када средња дневна температура ваздуха достигне 10 °C и траје неколико дана, како би се при тим условима земљиште на дубини од 30 – 50 cm загрејало на температури од око 10 °C. Количина сока која се сузењем губи из чокота креће се од 0,2 – 0,5 l. Литар сока осим воде садржи 1 – 2 g сувих материја, од којих око 66% чине органске, а остало минералне материје (калијум, фосфор, калцијум и др.). Фенофаза сузења траје од 9 – 25 дана, а завршава се почетком пупљења и кретања окаца.


5. Касна пролећна резидба

Oбавља се од почетка пупљења и кретања окаца па до њихов ог развоја у ластаре. Она се мора пажљиво изводити, јер су окца у овој фази осетљива на додир при чему се лако круне. Круњење окаца је веће у шпалиру него на чокотима који се гаје без или са колцем. Ова резидба се обично изводи јад лоза у току зиме измрзне, па се намерно оставља да окца крену како би се видело како лоза креће и који начин резидбе треба применити ради остваривања одређеног приноса грожђа и ластара потребних за наредну годину.



Оптимално време резидбе

Динамика кретања храњивих материја у родним ластарима, вишегодишњим надземнин деловима ћокота и у корену у периоду од ране јесење до позне пролећне резидбе значајно се мења. Највећа количина угљених хидрата у виду скроба и других материја потребних за исхрану винове лозе у деловима чокота налази се после опадања лишћа па све до кретања сокова.

Лоза орезана у ово време даје најбоље резултате у погледу висине приноса и квалитета грожђа, као и вегетативног потенцијала чокота. Као оптимално време резидбе винове лозе сматра се зимски период све до почетка кретања сокова у чокоту. Рана јесења и касна јесења резидба доводи до смањења приноса (родности). Треба напоменути да већа бујност чокота доводи и до веће родности чокота.


Постоје два основна правила резидбе: веома кратка и кратка резидба доводе до смањења приноса грожђа по чокоту, јер се потенцијално најроднија средишна и вршна окца са једногодишњег родног ластара резидбом одбацују, да би се постигао већи принос грожђа неопходно је при редовној резидби, код већине сорти, оставити лукове чија дужина и број зависе од сорте, просечне масе грозда и коефицијента плодности, облика и висине стабла чокота, наслона за лозу, услова средине и др.


Постоје три основна принципа резидбе винове лозе на основу којих се регулише висина приноса и квалитет грожђа, вегетативног потенцијала чокота, одржавање појединих делова на чокоту и облик чокота у целини, као и обезбеђење дуговечности чокота.

1. Први и основни принцип резидбе полази од тога да су најроднија права-зимска окца на зрелим и здравим једногодишњим ластарима који су се развили из зимских окаца прошлогодишњег кондира, лука или резника. Увек су родни довољно развијени здрави и зрели једногодишњи ластари који су израсли из прошлогодишњег двогодишњег дрвета резника, кондира или лука. Најроднији су ластари пречника 6 – 12 mm, док су мање родни или недовољно родни ластари са пречником од 4 – 6 mm, као и ластари са пречником преко 12 mm.

2. Други основни принцип резидбе полази од чињенице да ће принос грожђа по чокоту бити утолико већи, уколико се на чокоту остави већи број кондира и лукова и већи број окаца на њима, водећи рачуна при том о вегетативној снази чокота са којом мора бити усклађено оптимално оптерећење чокота родним окцима.

3. Трећи основни принцип резидбе полази од тога да се не дозволи брзо издуживање главе чокота и кракова на њој, кракова кордуница и родних чворова на њима, као и изумирање родних чворова на почетку и у средини кракова и њихово померање на одржавање само на крајевима кракова кордунице. Трећи принцип резидбе, уствари, представља борбу против силе поларитета.


Ради успоравања брзог издуживања родних чворова на чокоту треба се придржавати правила да се приликом резидбе дуги кондир, кратки или дуги лук у родном чвору оставе увек изнад кратког кондира, јер се дуги кондири, кратки и дуги лукови приликом сваке редовне резидбе одбацују и замењују новим по правилу вршним ластаром из кондира.

Приликом искључиво дуге резидбе прошлогодишњи лук се замењује родним ластаром који је израстао из црног окца родног ластара или јаловака.


Постоје два основна правила резидбе: веома кратка и кратка резидба доводе до смањења приноса грожђа по чокоту, јер се потенцијално најроднија средишна и вршна окца са једногодишњег родног ластара резидбом одбацују, да би се постигао већи принос грожђа неопходно је при редовној резидби, код већине сорти, оставити лукове чија дужина и број зависе од сорте, просечне масе грозда и коефицијента плодности, облика и висине стабла чокота, наслона за лозу, услова средине и др.


Постоје три основна принципа резидбе винове лозе на основу којих се регулише висина приноса и квалитет грожђа, вегетативног потенцијала чокота, одржавање појединих делова на чокоту и облик чокота у целини, као и обезбеђење дуговечности чокота.



1. Први и основни принцип резидбе полази од тога да су најроднија права-зимска окца на зрелим и здравим једногодишњим ластарима који су се развили из зимских окаца прошлогодишњег кондира, лука или резника. Увек су родни довољно развијени здрави и зрели једногодишњи ластари који су израсли из прошлогодишњег двогодишњег дрвета резника, кондира или лука. Најроднији су ластари пречника 6 – 12 mm, док су мање родни или недовољно родни ластари са пречником од 4 – 6 mm, као и ластари са пречником преко 12 mm.

2. Други основни принцип резидбе полази од чињенице да ће принос грожђа по чокоту бити утолико већи, уколико се на чокоту остави већи број кондира и лукова и већи број окаца на њима, водећи рачуна при том о вегетативној снази чокота са којом мора бити усклађено оптимално оптерећење чокота родним окцима.

3. Трећи основни принцип резидбе полази од тога да се не дозволи брзо издуживање главе чокота и кракова на њој, кракова кордуница и родних чворова на њима, као и изумирање родних чворова на почетку и у средини кракова и њихово померање на одржавање само на крајевима кракова кордунице. Трећи принцип резидбе, уствари, представља борбу против силе поларитета.


Ради успоравања брзог издуживања родних чворова на чокоту треба се придржавати правила да се приликом резидбе дуги кондир, кратки или дуги лук у родном чвору оставе увек изнад кратког кондира, јер се дуги кондири, кратки и дуги лукови приликом сваке редовне резидбе одбацују и замењују новим по правилу вршним ластаром из кондира. Приликом искључиво дуге резидбе прошлогодишњи лук се замењује родним ластаром који је израстао из црног окца родног ластара или јаловака.




Владан Трандафиловић, маст.пољопривреде


Bookmark and Share

Pritke za baštu