Резидба винове лозе


Виноградарство, 14.03.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Резидба винове лозе – резидба на зрело

Принос и квалитет грожђа зависе од већег броја послова, односно агротехничких мера спроведених у винограду током једне године. Први посао у винограду је зрела резидба, која се изводи у фази мировања лозе. Значај зреле резидбе проистиче из чињенице да је то агротехничка мера којом се успешно регулише однос између вегетативног и генеративног потенцијала. У зависности од биолошких особености гајених сорти, узгојног облика и потребног степена оптерећења чокота родним окцима, примењује се кратка, дуга или мешовита резидба. При резидби је неопходно вршити сталну регенерацију и подмлађивање чокота. Због тога се сваке године са чокота уклањају издужени, деформисани и неактивни делови стабла.


Основни циљеви резидбе су:

- Образовање основног облика стабла у младим виноградима
- Одржавање образованог стабла у дугом периоду родности чокота, како би сви његови делови били здрави, а сви органи лозе правилно распоређени у простору
- Нормирање броја окаца, ластара и гроздова на чокоту
- Регулисање растења и родности, успостављање и одржавање правилног односа између вегетативног развоја и висине приноса
- Регулисање квалитета грожђа, успостављање правилног односа између висине приноса, зрелости и квалитета грожђа
- Регенерисање старих и деформисаних стабала у циљу подмлађивања чокота
- Уклањање сувих и огољених делова стабла, као и делова који су оштећени под дејством града, јаких мразева и механичких повреда од машина


Време резидбе

У родним виноградима основна резидба винове лозе се обавља у периоду мировања лозе, од опадања лишћа у јесен, до бубрења окаца у пролеће наредне године. Време резидбе зависи од климатских услова у појединим виноградарским подручјима. У виногорјима Србије се, такође, обавља резидба у јесен, у току зиме и у пролеће. Јесења резидба обично почиње у другој половини новембра у засадима великих површина. Најпре се орезују најотпорније сорте према мразевима, као и засади на узвишењима на којима су мразеви слабијег интензитета. У случају повољних временских услова, резидба се обавља и током зиме, како би се завршила до краја марта, односно пре бубрења окаца.

У приватним виноградима уобичајено је да резидба почиње средином фебруара, на дан Св. Трифуна (14. фебруара), заштитника и славе виноградара. Овај обичај у потпуности уважава и климатске прилике у нашим виногорјима. Наиме, до средине фебруара се у нашим виногорјима јављају јаки зимски мразеви, а након тога наступа топлије време, повољно за обављање резидбе. У то доба се веома прецизно може утврдити здравствено стање и родност зимских окаца, како би се обавила правилна резидба и на чокотима оставио потребан број родних окаца за доношење одређене висине приноса и квалитета грожђа у наредној вегетацији. Основни период резидбе у нашим условима је март и почетак априла, што укупно износи 30 - 40 дана.



Орезивање родне лозе

За резидбу су најзначајнији једногодишњи зрели ластари, јер се на њима налазе зимска окца као основни носиоци родности. Зимска окца се формирају једне године, а преко њих се принос остварује наредне године. Произилази да потенцијал зимских окаца зависи од услова средине у години формирања. Остварење приноса зависи од климатских услова и агротехнике у години производње грожђа. Најпре се орезују најотпорније сорте према мразевима, као и засади на узвишењима на којима су мразеви слабијег интензитета. Након ступања чокота у пуну родност, сваке године се обавља основна зрела резидба. Ради остављања одређеног броја окаца из којих ће се развити нови родни ластари.

У зависности од биолошких особености гајених сорти, узгојног облика и потребног степена оптерећења чокота родним окцима, примењује се кратка, дуга или мешовита резидба. При резидби је неопходно вршити сталну регенерацију и подмлађивање чокота. У пракси се примењује кратка, дуга и мешовита резидба. Кратка резидба подразумева прекраћивање једногодишњих ластара на кондире 2 до 5 окаца, а мешовита прекраћивање зрелих ластара, али на лукове - 6 и више окаца и кратке кондире-2 окца за замену.

Врста резидбе, кратка дуга или мешовита зависи искљчуиво од сорте винове лозе. Кратку резидбу захтевају сорте за производњу стоних вина, Прокупац, Смедеревка, Скадарка, Пловдина, Ружица, као и стона сорта Кардинал. Мешовиту резидбу захтевају високо квалитетне и квалитетне винске сорте, као и највећи број сорти за производњу стоног грожђа мускат хамбург, краљица винограда, ласта, демир капија, афус-али…


Техника извођења резидбе

Правилна примена кратке, мешовите и дуге резидбе могућа је само када се резидба обавља ручно, коришћењем механичких, пнеуматских или електричних маказа. Пресецање ластара се врши на удаљености од око 1 cm изнад вршног окца које се оставља на кондирима или луковима. Пресек треба да има благу косину, супротно од окца, како би се сокови који се издвајају из ластара при сузењу, сливали супротно од окца низ кондире односно лукове.

Старији дебели делови стабла се одсецају са тестерицама, при чему се води рачуна да се што мање повређује скелет чокота, односно да се праве што мање ране. Након резидбе, поправку потпоре, затезање жице, везивање лозе и плитку обраду урадити пре кретања вегетације, пре него крене активирање окаца.



дипл.инг.Ивана Радојевић


Bookmark and Share