Температура је веома значајан фактор за пораст винове лозе, родност, квалитет и висину приноса. Уколико је температуре земљишта и ваздуха у појединим фазама развића повољнија, утолико је растење свих органа интезивнија, а приноси већи.

Винова лоза је биљка која има велике потребе према температуре. Познато је да у пролеће винова лоза не почиње вегетацију, ако земљиште на дубини на којој се развија највећа маса коренава не показује топлотно стање од најмање 8 °. На овој температуре почиње растење И функционисање кореновог система.

Растојање, пак, надземних органа зависи од биолошких особености сорте, али се не може остварити ако температура ваздуха не пређе 8 °. У нашим климатским условима сматра се да је температуре од 10 ° С она на којој винова лоза улази у период вегетације. Уколико је температуре земљишта и ваздуха већа, утолико је растење корена, ластара, лишћа и цвасти интензивније, и у лишћу се ствара утолико већа количина органских материја.

Температура је од пресудног утицаја за формирање и функције репродуктивних органа и за опрашивање цветова И заметање бобица, за растење и сазревање плодова, за обезбеђење високог и квалитетног приноса. Свака фаза у развићу винове лозе има свој оптимум температуре. У фази раста ластара и фазе цветања температуре изнад 35 ° изазивају застој у расту ластара и доприносе смањењу приноса.У наредним фазама могу да изазову озледе на лишћу, ожеготине. До ожеготина на лишћу долази када се температуре креће око 40 °, а нарочито ако на лишћу има капљица воде. Капи воде на лишћу понашају се у односу на светлост као ситна сабирна сочива и на тим местима долази до озледа.Ако се лишће, које је због неблаговременог везивања ластара дуже времена било у засени, па се нагло изложи јакој инсолацији, долази такође до ожеготина.



Под утицајем високих температуре оштећења се могу јавити и на плодовима. Бобице с тамном бојом су осетљивије него бобице светлије боје. Ово долази отуда што тамна боја јаче апсорбује светлост. Утврђено је да температуре у унутрашњости грозда с тамним бобицама може бити 6-7 ° виша од температуре околног ваздуха. Бобице које су оштећене дејством високих температуре веома су погодна средина за деловање микроорганизама.Са оболелих бобица микроорганизми прелазе на здраве, што може довести до знатног опадања приноса.Ради тога бобице оштећене високим температурама треба благовремено одстранити.

Високе температуре условљавају високи губитак воде из земљишта: директним испаравањем и процесом транспирације. У већини наших виноградарских рејона у току лета се јавља слабији или јачи степен суше.Ово знатно утиче на смањење приноса.

Ниске темпетуре могу на виновој лози изазвати већа оштећења него високе температуре.У моменту отварања окаца и температуре 1-2 ° могу изазвати штетне последице. Ако су окца само набубрела њих може да оштети температуре од -3 до -4 °. Док ластари не пређу дужину од 10-15цм веома су осетљиви према позним пролећним мразевима.У већини сорти млади ластари измрзавају на температурама од -2,5 °. Рани јесењи мразеви могу такође изазвати оштећење, ако се температуре одржава дуже времена на -4 до -5 °.

У току зиме винова лоза је најотпорнија према ниским температурама. Ластари и окца у већини сорти презимљују без икаквих неповољних последица ако се температуре не спусти испод -14 °. Има сорти које подносе још ниже температуре.




Видошки Тасић дипл. инг