Утицај високе температуре на воћке


Воћарство, 28.07.2015.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Сви физиолошки и биохемијски процеси одвијају се само у одређеним границама температуре. За све основне физиолошке процесе, као што су фотосинтеза, дисање, транспирација или апсорпција воде и минералних материја из земљишта, постоје три кардиналне тачке: минимум, оптимум и максимум температуре. Оптимум је вредност температуре при којој се дати процес одвија најинтензивније. Минимум и максимум су критичне температуре испод, односно изнад којих долази до прекида физиолошког процеса.

Са повећањем температуре повечава се асимилација угљендиоксида ( до одређеног нивоа), као и процес транспирације, нашта воћке реагују затварањем стома. У таквим условима смањује се асимилација угљендиоксида, односно продукција органских материја. Упоредо долази до повећања интезитета дисања и разградње органских материја, а тиме и до смањења резервних материја у ткивима и органима воћака.

Неповољни утицај високих температура може се испољити у различитим фенофазама и органима воћака, како у току вегетације тако и у току зимског мировања. Високе температуре у току биолошког зимског мировања остављају читав низ негативних последица: поремећаје у почетку вегетације, ненормалности у току цветања (осипање цветова), умањена родност, а неретко и појаву неродности. При дужем трајању може доћи до активирања камбијума и цветних пупољака (нарочито на југозападној страни) чиме се знатно смањује отпорност према ниским температурама.

Негативне последице долазе до пуног изражаја посебно код врсти вочака са нестабилним зимским мировањем. Јача температурна колебања могу изазвати измрзавање коре дебла и скелетних грана (на југозападној страни) чак и код врсти са стабилним и дугим зимским мировањем. Висока температура у фенофази цветања исушује жиг тучка и тако успорава, а неретко и онемогућава клијање полена. Негативне последице оваквог деловања долазе још више до изражаја у условима смањене влажности ваздуха и утицаја топлих и сувих ветрова. Крајња последица је умањена, а неретко и потпуно одсутна родност.




У току летњег периода високе температуре изазивају ожеготине коре дебла и скелетних грана, ожеготине листова и плодова, појачану транспирацију и евапорацију и слично. Последице таквог деловања високих температура одражавају се и на умањено добијање плодова екстра и првог квалитета, а неретко и на превремено отпадање плодова. Крајем вегетационог периода, а у време сазревања позних јесењих и зимских сората, високе температуре утичу на убрзање дозревање плодова чиме се непосредно утиче на одржавање плодова и њихову трајашност.

Високе температуре неповољно делују на биљке, посебно када су праћене и недостатком воде, па истовремено негативно дејство ова два еколошка чиниоца може да има веома штетне последице. За воћке су изузетно неповољне апсолутно максималне температуре, пре свега због нарушавања, па чак и прекида физиолошко- биохемијских процеса (температуре изнад +35 °C до + 40 °C).

Топлотни услови за високоинтезивно воћарство у Србији су повољни за гајење већег броја континенталних врста и сорти. На основу вишегодишњих просека може се констатовати да су температурне суме у току вегетације у већем делу наше земље задовољавајуће за раст, развој, оптималну родност и благовремено сазревање плодова. Апсолутни минимуми и максимуми температура не представљају лимитирајући фактор даљег развоја воћарства у Републици Србији.



Биљана Николић, дипл.инж.пољ.


Bookmark and Share