Трњина - воћка из давнина


Воћарство, 31.03.2016.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Трњина је биљка чију лековитост народна медицина познаје од давнина. У лековите сврхе користе се сви делови трњине: корен, кора, цвет, листови и плодови. Постоје докази да се користила у исхрани још у каменом добу, а била је редовна на трпезама старе Грчке и старог Рима.

Позната је и под називима трнина, трн, црни трн, црни грм, трњавка, трнавке, дивља шљива, кукиња и грмуља. Према ботаничкој номенклатури припада породици ружа Rosaceae, роду шљива Prunus. Широко је распрострањена у Европи, северној Африци и Малој Азији. Расте као самоникли грм по пашњацима, сунчаним брежуљцима, рубовима шума, крчевинама. Узгаја се као жива ограда, појединачни грмови, стабла, или као украсна биљка, али и због свог бујног корена и стварања мноштва изданака ради спречавања ерозије . Користи се и као подлога у расадничарској производњи воћа.

Као грм, трњина нарасте до 3 m висине, а као појединачно дрво 5 m и више. Има раширене трновите гране. Листови су мањих димензија, 2-4 cm и на ивицама мало назубљени. Трњина прво цвета, а затим листа. Цветови су ситни до 1,5 cm пречника са пет латица појединачних или по 2 до 3 заједно и прекривају целе гранчице. Цветови угодног мириса, цветају од марта до краја априла па и током маја, што зависи од временских прилика и локације.

Плод трњине је коштуница тамноплаве боје са пепељком, пречника 1-1,5 cm, изнутра меснат и зеленкасто обојен, трпког и киселог укуса. Садржи 5 до 8% шећера, органских материја 1,5-3% пектина 1.5%, витамина C 8-26%, јабучне киселине 1,7%, витамина P до 4000 mg, што је више од ароније, танина до 1% бојене материје, ароме. У 100 g плода налази се 200 mg витамина C.

Почиње сазревати током септембра , али се због трпког укуса конзумира тек након мраза. Може да се бере и раније али је тада потребно претходно замрзнути да би се изгубио трпки укус и стежући ефекат. Тада се могу користит и у свежем стању. Од таквих плодова могу се правити сирупи, џемови, мешане мармаладе, ликери. Побољшава укус воћних компота и повећава њихову лековитост. Користи се у гастрономији као зачин јелима од дивљачи. Листови трњине садрже витамине C и Е, антоцијане, флавоноиде. Просечан принос по грму је 12 до 14 kg. Важно је још споменути да семе садржи отровни гликозид.

Цветови се беру у априлу , кора са корена и плодови се сакупљају у октобру и новембру . У народној медицини трњина се користи за лечење кашља, грчева, пречишћавање крви, за јачање желуца па и мршављене. Плод трњине се користи за санирање дијареје и проблема са органима за варење. Цвет се користи као благo лаксативно средство и диуретик, подстиче и знојење код тежих упала и грозница.

Семе се користи за размножавање, а треба 2 до 3 месеца бити изложено хладноћи. Препоручује се семе ставити у врећу са влажним песком и држати у фрижидеру. Клијање семена је веома споро , због чега се трњина најчешће размножава изданцима из корена . Пре садње копају се рупе димензија 0,8к0,4 m и у њих дода ђубриво. Након садње врши се орезивање изданака на висину од 15 cm, што ће у пролеће резултирати бујним разграњење јер трњина ствара велики број изданака. У наредним годинама треба редовно уклањати сувишне изданке, поломљене и оштећене гране.

Потребно је ђубрити сваке године да би ова биљка дала богат род. У врту се сади на размак 2,5 до 3 m између садница. Веома је погодна за формирање живе ограде . Може се засадити један низ са размаком између биљака 0,5-0,7 m или двоструки низ у цик цак форми са растојањем 0,8-1 m. Саднице се постављају под углом од 45 степени. Животни век грма трњине је око 40 година . Важно је станиште дивљих животиња и птица. Насељавају је и многи инсекти. Може да послужи и као ограда за стоку јер својим дугим трњем брани пролаз животињама. Важна је медоносна биљка јер цвета у рано пролеће.


Чај од цвета трњине

Овај чај јача и чисти крв, посебно у случајевима кожних болести, болести плућа и дисајних органа. Чај се припрема тако што се једна велика жица осушеног или седам великих кашика свежег цвета прелије са 2,5 dl вреле воде и прокува 1 минуту. Остави се да стоји поклопљено око 10 минута. Дневно се пије по једна шољица током 3 до 4 дана и то по гутљај сваки сат. Ако овај процијеђени чај поново прокувамо са једном великом кашиком меда, благотворно делује код упале плућа и бронхија, омекшава слуз и олакшава искашљавање. Дневно се пију 2 до 3 шољице сваких пола сата по једна велика кашика.


Ликер од трњине

Плодови трњине, без петељки, се ставе у теглу (400g плода трњине), поспу се са 200g шећера или прелију са 2dl меда и 5dl лозоваце или шљивовице. Ако је тегла на сунцу биће потребно око 3 недеље да се мед или шећер отопе. Уколико је тегла у тамној просторији повремено ју је потребно протрести. Биће потребно око 6 недеља да воће пусти сок. Овај ликер је интензивнијег укуса и боје.





Ранка Војновић

Текст преузет са http://www.agroklub.ba/


Bookmark and Share