Hranljiva vrednost gljiva


Gljive, 08.03.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Visok sadržaj proteina i niska kalorična vrednost jesu glavni razlozi hranljivosti gljiva. Razlikuju se od biljaka, jer sadrže sve esencijalne aminokiseline potrebne za ljudski organizam, a isto tako razlikuju se od životinjskih namirnica, jer sadrže minimalne količine lipida.

Najveći deo njihove mase čini voda 77 - 93%. Najviše imaju proteina čak 75%, o ostalo čine druga organska jedinjenja. Ima veoma malo ugljenih hidrata, što ih sa predhodno navedenim karakteristikama hemijskog sastava čini izuzetno hranljivom namirnicom.



Gljive su bogate manitolom, koji deluje na otekline na mozgu, na povišen pritisak u mozgu, na povišen pritisak u očima, a upotrebljava se i u prevenciji prestanka rada bubrega.


Takođe gljive su dobar izvor vitamina V kompleksa, zbog čega su još od davnina nazivane šumskim mesom, dok u malim količinama sadrže vitamin A i vitamin S.


Sadrže veliki broj minerala, ali njihova količina u gljivama prvenstveno zavisi od podloge na kojoj se gljive uzgajaju.

Gljive su teško svarljive, pa se iz tog razloga preporučuju u umerenim količinama, najviše 1kg različitih vrsta tokom jedne sedmice.

U i ovako ograničenim količinama gljive regulišu procese metabolizma u ljudskom organizmu. Doprinose boljoj cirkulaciji, vezuju za sebe štetni holesterol i toksične materije i izbacuju ih iz organizma.



Podstiču povećanje imuniteta, jer imaju jako antibakterijsko i antivirusno dejstvo.


Zaključuje se da redovnim konzumiranjem gljiva imamo osnovu za kvalitetaniji život, pa i produžavanje ljudskog veka.







Ana Đorđević, dipl. ing



Bookmark and Share