ŽALFIJA - KADULjA


Začinsko i lekovito bilje, 23.07.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Već 4.000 godina žalfija je na glasu kao čudesna biljka koja leči mnoge bolesti a kod nekih je naroda i na glasu svetosti. Starorimski naučnik i pisac nazvao ju je Salvia od latinskog glagola salvum što znači spasiti – dakle: spasiteljica. I danas se tako u mnogim zemljama naziva a od te reči dolazi i njen naziv kod nas – žalfija.


Zapisano je da su je stari narodi koristili ne samo kao lek već i u raznim obredima: Egipćani za balsamovanje i mumificiranje, stari Rimljani su imali čitav obred kod njenog branja, američki indijanci su je palili u obrednoj vatri i nosili je oko vrata pri ritualnom plesu …


Možda i naš naziv kadulja dolazi od glagola kaditi, jer su je ljudi koristili za pročišćavanje svojih domova kađenjem dok nije to mesto u verskim obredima a u istu svrhu i u svetilištima i u kućama preuzeo tamjan. Premda predanje kaže i to da je Sveti Jovan Krstitelj uz gospinu travu osvetio i kadulju što tim biljkama daje svetost i večnu nepromenjivost.


Državnom biljkom proglasio ju je Karlo Veliki kada ju je u svojim strogim propisima Kapitularima uvrstio među 72 biljke koje se obavezno moraju uzgajati u svim seoskim, gradskim i manastirskim vrtovima (zajedno s peršunom, čuvarkućom, piskavicom, koprom, matičnjakom itd).


Cenili su je i istočni narodi – Kinezi su za sanduk žalfije davali tri sanduka svoga čaja. No, žalfija je celu tu slavu postigla pre svega bezbrojnim primerima svoje lekovitosti. Stari su je narodi upotrebljavali kao lek maltene za sve bolesti. Nalazimo je u receptima lekara u starom Egiptu, Heladi i Rimu, na istoku i na zapadu a u Srednjem veku izašla je i knjiga o njenoj lekovitosti kod reume, bolesti usne šupljine i grla, probavnih smetnji, upale mehura, noćnog znojenja …



UZGOJ, BRANjE I SUŠENjE

Žalfija je samonikla zeljasta biljka s kopljastim i ovalnim baršunastim listovima prekrivenim gustim dlačicama s obe strane. Raste u kamenjarima Mediterana u niskim grmovima. Mlada je svetlozelena do ljubičasta, cveta u malim belim, plavim i ružičastim klasovima na vrhu stabljike. Stabljika joj s vremenom odrveni, životni joj je vek šest do sedam godina.


To je biljka sunca i toplote, osetljiva na mraz i previše vlage pa je kontinentalci i posebno severnjaci moraju sejati i negovati. Seje se u aprilu i maju. Seme se samo malo pokrije zemljom. Đubri se svakih mesec ipo dana mešavinom azota, fosfora i kalijuma. Može se uzgajati i iz rasada. Najbolje na mirnom i sunčanom mestu, u zavetrini. Nije posebno osetljiva na vrstu tla.


Možemo je uzgajati i kao saksijsku biljku u kući, na sunčanom prozoru. Ako listovi počnu žuteti, znači da joj treba više životnog prostora, tj. mesta i zemlje. Tu se može uzgajati do leta a onda je presadimo u vrt na opisano mesto. Do zime će se razviti, u proleće se oreže (ne stare osnovne grane). Listovi se beru pre cvatnje u aprilu, cvet se bere u maju i junu. Budući da joj narastu novi listovi, mogu se brati tokom cele godine. Suši se na senovitom i promajnom mestu. Cvet žalfije vole i pčele pa je njen med jedan od najlekovitijih.




ŠTA LEČI

Opšte je mišljenje da "kadulja čisti krv i celi organizam". To ne znači ništa. Ali dokazano je da žalfija ima antibakterijsko, antivirusno i antifungicidno delovanje, što će reći da je dobar borac protiv bakterija, virusa i raznih gljivica, odnosno raznih upala. Pa onda, leči želudac, creva, žuč, bešiku i mokraćne kanale. Pomaže kod bolesti usne šupljine, grla i krajnika. Kod kašlja, prehlade, bronhitisa i gripa. Sređuje ciklus i hormonske teškoće kod žena. Pomaže kod nervoze i depresije. Regulator je znojenja u bolesti kao i u pubertetu, adolescenciji i klimakterijumu. Poboljšava pamćenje i može sprečiti Alchaimerovu bolest. Koristi kod kožnih bolesti, leči gnojne rane i čireve. Blagi je afrodizijak. Priprema se u obliku čaja, oparka, tinkture, ulja, kupke, obloga, rakije i vina. Čaj i oparak najčešći su pripravci šalfije za lečenje zdravstvenih tegoba.



ČAJ OD ŽALFIJE

Priprema se tako da se u četvrt litre ključale vode stavi jedna čajna kašičica usitnjene žalfije i pusti da na laganoj vatri otklopljeno kuva tri minute. Skine se s vatre, neka odstoji desetak minuta. Procedi se i pije dve do tri šoljice dnevno, zavisno od tegoba. Ako se radi o upali grla, krajnika i bolestima disajnih organa – topao čaj zasladi se s medom.



ŽALFIJIN OPARAK

Kašičica osušenih usitnjenih listova žalfije prelije se s dva ipo decilitra ključale vode i ostavi da odstoji pola sata. Procedi se i pije toplo. Kod tegoba s probavnim organima pije se jedna šoljica pola sata pre jela. Oparak je delotvoran i za ispiranje i grgljanje kod bolesti grla i usne šupljine.



ŽALFIJA U MLEKU

Kašičica suvih žalfijinih listova kuva se u četvrt litre mleka tri minute. Ohladi se da ostane toplo i doda dve kašičice domaćeg meda. Uzima se učestalo tokom dana po jedna kašičica. To je sredstvo protiv kašlja, koje se može davati i deci.



TINKTURA OD ŽALFIJE

Spravlja se tako da u decilitar 70-postotnog alkohola (etilnog) stavimo 20 grama usitnjenog žalfijinog lista. Ostavimo da stoji na toplom mestu mesec dana. Ocedimo, premestimo u odgovarajuću bočicu. Koristi se tako da se uz pomoć kapaljke 10 do 15 kapi stavi u malo vode, soka ili čaja i popije tri puta dnevno ili ispira i grglja, već prema tegobama. Koristi kod svih zdravstvenih problema u lekovitom opsegu delovanja kadulje. Pažnja – zabranjeno za trudnice i decu.



OBLOZI

Jedan od starih recepata je i ovaj: izgnječene listove sveže žalfije stavimo na čistu lanenu krpu ili sterilnu gazu i privijemo na ranu ili na gnojni čir.



KUPKA

U pet litara hladne, najbolje izvorske vode stavimo 200g žalfije. Neka odstoji 12 sati. Izlijemo u pripremljenu kadu za kupku s toplom vodom. To je dobro sredstvo za tegobe s mokrenjem i za kožne bolesti, za kožnu bolest pitirijazu (pytiriasis versicolor) dobro je uz kupku piti i čaj, zbog promene strukture znoja.



ULjE OD ŽALFIJE

Za pripremu kupke može se koristiti i žalfijino eterično ulje. Deset kapi ulja u pola litre mleka. Dobro promešamo i ulijemo u kadu s vodom pripremljenom za kupanje. Žalfijino eterično ulje dobija se postupkom destilacije vodenom parom najbolje mladih listova i grančica žalfije. Osim za kupku pripravci od žalfijinog ulja koriste i se za inhalaciju kod upale disajnih organa i sinusa u kombinaciji s uljima sličnog delovanja, za ispiranje kod upale usne šupljine i grla, za masažu, za osvežavanje i dezinfekciju prostora.



RAKIJA OD ŽALFIJE I MEDA

250 listića žalfije potopimo u 1,5 l rakije, najbolje kvalitetne neutralne lozovače. Ostavimo da odstoji tri nedelje. Ocedimo i pomešamo sa kilogramom ipo meda po izboru – od po boji i ukusu neutralnog bagrema do jakog i oporog kestena. Rasporedimo u tri boce od litre. Dobro začepimo i bocu povremeno protresemo i nekoliko puta okrenemo. Neka dozreva još dve nedelje. Koristiti u malim količinama. Posebno je dobrog ukusa ako bocu držite u frižideru.



ŽALFIJINO VINO

U litru kvalitetnog crnog vina – plavac, frankovka, teran – stavimo 100g usitnjenih žalfijinih listova. Neka dve nedelje odstoji na suncu uz povremeno potresanje i okretanje. Procedimo. Popiti posle jela po jednu malu čašicu.



ŽALFIJIN SIRUP

Ako imate polje žalfije ili još bolje ako vam je pri ruci žalfija primorskih kamenjara imate glavnu stvar za odličan vrlo ukusan i uz to zdrav sok od žalfije. Jer, za to nam treba.

100 cvetova žalfije
4 kg šećera
4 litre vode
10 limuna

Uberete sto žalfijinih cvetova tako da se cvetom smatra onaj cvetni klas na vrhu stabljike. Prokuvajte šećer i vodu, po mogućnosti – izvorsku. Ohladite. Umešajte sok od 10 limuna. Ubacite 100 žalfijinih cvetova. Promešajte. Ostavite da odstoji poklopljeno – dva dana. Ocedite. Smestite u boce i dobro začepite. Sterilizujte u vrućoj vodi ili rerni. Pije se poput svakog sirupa, pomešano s vodom.



ŽALFIJA U KUHINjI

Žalfiju kao začin treba pažljivo dozirati i s njom ne konkurisati drugim začinima. Ide s supama, povrćem, sirom, testeninom, ribom, mesom. Probajte je dodati telećoj džigerici ili ražnjićima između komadića mesa. Dobićete autentičan ukus. Evo još nekoliko predloga za jela s žalfijom.


Sos za testeninu

Pikantni sos od žalfije i gorgonzole odličan je preliv za špagete, fusile, makarone ili još bolje – njoke.

Sastojci:
10 listova žalfije
200g gorgonzole
4 dl pavlake za kuvanje.
1 dl maslinovog ulja
glavica luka
čen belog luka

U široj posudi zagrejati maslinovo ulje i lagano propržiti žalfiju. Izvaditi je i na isto ulje odmah ubaciti sitno naseckani luk i kratko popržiti dok se ne opusti. Ubaciti usitnjeni beli luk i pustiti da zamiriše. Dodati gorgonzolu izrezanu na kockice i pavlaku za kuvanje te mešati dok se sve ne pretvori u jedinstvenu gustu smesu. Preliti po testenini.



Sir s žalfijom

Ovo je vrlo jednostavno osvežavajuće letnje jelo.

Sastojci:
3 kašike svežih žalfijinih listova
sveži kravlji sir (1/4 kg)
1 čen belog luka
sok od pola limuna

Dobro usitnite žalfiju, beli luk i pomešajte je s limunovim sokom. Sve ubacite u sir i dobro promešajte da se sve prožme. Ostavite preko noći (ili dana) u frižideru.



Žalfijin čips

Evo jednog predloga za neku posebnu prigodu, koja zaslužuje šampanjac.

1 šaka listova žalfije
100g brašna
1 dl belog vina
so
biber
1 jaje
ulje

Listove sveže žalfije operite i dobro osušite. Pripremiti sve kao da će te pržiti odrezak, samo što nam umesto mleka treba dobro suvo belo vino. Dakle, razmutite jaje u vinu s malo soli i bibera, dobro mešajte sve dok ne dobijete gustu smesu, nešto gušću od one za palačinke. Ubacite listove žalfije, dobro promešajte. U tiganju zagrejte ulje, kao za pomfrit, odvojeno ubacujte listove žalfije i pržite ih do boje zlata i stanja hrskavosti.

Suvišne masnoće rešite se tako da pržene listiće pre posluživanja stavite na papirnati ubrus.
Uz rečeni šampanjac listići žalfije mogu ići sami ili još bolje u kombinaciji sa mocarelom. Nikako ne sa francuskim kamamberom, koji inače odlično pristaje uz šampanjac, jer je žalfija već dovoljno aromatična.

Ovaj žalfija-čips može ići i u ne tako svečanoj varijanti u kombinaciji s domaćim ne ljutim ajvarom a onda sir neka bude neki polutvrdi – edamer ili ementaler. A vino je ono isto koje vam je služilo za pohovanje listova.



OPREZNO S ŽALFIJOM!

Kao i svaki delotvorni lek tako se ponaša i žalfija. Uz kalcijum, kalijum, natrijum, najvažniji sadržaj žalfije je eterično ulje, Ima ga u celoj stabljici a najviše u listovima. U osušenoj biljci ima ga od 1,6 do 2,7 posto. Glavni sastojak žalfijinog eteričnog ulja je tujon. Zavisno o staništu, dobu godine i dana ima ga i do 60 posto. Upravo taj tujon daje joj onaj snažan karakterističan i opojan miris, kojim leti odiše čitav Mediteran. Zahvaljujući tujonu žalfija deluje antiseptički. Ali upravo taj tujon može biti opasan za središnji nervni sistem i imati loše posledice za zdravlje. Žalfiju ne smeju uzimati osobe koje boluju od padavice i oni koji imaju visoki pritisak. Oprezno je trebaju uzimati trudnice, dojilje i deca a tinkturu od kadulje nikako. Niko je ne bi smeo uzimati kroz duže vreme u većoj količini ili koncentraciji. Posledice preterivanja mogu biti uzrujanost, ubrzani puls, suva usta, nesanica, zamagljivanje pa i nesvestica.


Neko opšte pravilo je da se pripravci žalfije u propisanim količinama za pojedine slučajeve uzimaju ne duže od mesec dana i da pauza bude najmanje dve nedelje.





Mladen Gerovac




Tekst preuzet sa http://dobarzivot.net/



Bookmark and Share