Uzgoj začinskog bilja


Začinsko i lekovito bilje, 12.09.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Gotovo sve začinske biljke, uz tek nekoliko izuzetaka, zahtevaju sadnju na sunčanom položaju, zaklonjenom od vetra, i nemaju prevelikih zahteva za hranivom u zemljištu, koje bi trebalo biti propusno za vodu i u najboljem slučaju lagano peskovita.



Agrotehnika uzgoja

Dva su načina kako doći do začinskih biljaka. Prvi, jednostavniji način je kupovina začinskog bilja u saksijama, a kada vreme bude pogodno, sadnice pikirati u budući začinski vrt. Drugi način je kreativniji i samo malo složeniji, a radi se o uzgoju iz semena. Uz kupovinu semena, treba obezbediti zemljani supstrat, te posude za sadnju.


Posude se napune zemljom i seme se posipa po površini. Sitno seme nije potrebno pokrivati zemljom niti pritiskati dublje u zemlju kako bi se olakšalo klijanje. Krupnije seme pokriva se tankim slojem zemlje. Nakon setve zemlja u posudama se navlaži pomoću prskalice. Posude se moraju smestiti na toplo mesto uz povremeno održavanje vlage tla. Nakon dve do tri nedelje na površini će se pojaviti male, mlade biljčice.


Kako će biljke rasti imaće sve manje mesta u posudi, zato je neophodno prorjeđivanje izniklih biljčica, kako
bi ostatak biljaka imao dovoljno prostora za dalji rast i razvoj. Kada biljke ojačaju, kada razviju 4 do 6 listova, vreme je za pikiranje, pritom imajući na umu da se nežno moraju isčupati i presaditi u saksije (plastične čaše, posude i sl.) Saksije sa biljkama smeštaju se na svetlo i toplo mesto gde će nastaviti s rastom do presađivanja u začinski vrt. Ostavlja se količina predviđena za sadnju, a ostatak je poželjno podeliti.



Klasična gredica za mali vrt

Rub od opeke deli leju sa biljem veliku samo jedan kvadratni metar na četiri dela. U sredini gredice moguć je smeštaj žalfije, primorskog vreska, miloduha ili čubra. Biljke koje stvaraju mnogobrojne izdanke, poput mirišljave nane ili melise, najbolje je saditi u saksije kako nebi ugrožavale okolno bilje.



Odgovarajuće mesto za svako bilje

Posebno atraktivno u svakom vrtu izgledaće gredica sa biljem sagrađena u tehnici suvozida u obliku spirale. Na najvišem delu gredice najbolje će se uklopiti kadulja, timijan, bosiljak i druge biljke kojima odgovara suva zemlja i mnogo toplote. Na dnu spirale bolje će uspevati biljke koje vole vlagu. Međuprostori nastali pri gradnji zida idealni su za rast biljaka koje stvaraju buseno jastučiće, poput origana ili majčine dušice.



Formiranje začinskog vrta

Začinska bašta se može formirati i izvesti na više načina. Začinske biljke, ukoliko se njima malo poigra, mogu se uklopiti u svaki stil uređenja vrta, bilo da se radi o formalnom ili prirodnom stilu, ili u stilu engleskih gredica s trajnicama. Posađeno u povišene gredice ili u biljne spirale, zađinsko bilje u malom vrtu omogućava uživanje u njegovoj raznolikosti. Sunčani vrtovi posebno su prikladni za uzgoj lavande, ruzmarina, žalfije i majčine dušice koji će svojim srebrnastozelenim listovima stvarati lep kontrast okviru gredice, načinjenom od svetlog šljunka ili opeke. U sredinu gredice može se smestiti dekorativana cvetna saksija u koju je posađena ukrasna biljka koja leti može boraviti na otvorenom.



Začinsko bilje umesto višegodišnjeg

Gredica posađena biljkama različite visine ne mora se nužno sastojati od višegodišnjih. Estragon, žalfija i pelin dobra su rešenja za takva mesta. Pozadinu čine visoke biljke, perunike, mirisna grahorica i baštenska žalfija plavih cvetova. Sve vrste vole lagano krečnjačko tlo. Velike biljke u saksijama koje leto provode napolju, dobro će poslužiti za popunjavanje praznih mesta u gredici.



Uzgoj začinskog bilja u stanu

Život u urbanim sredinama i nedostatak uzgojnih površina na otvorenom mogu se zameniti uzgojem u zatvorenom prostoru, stanu ili kući, gde se vrlo uspešno mogu uzgajati poznate i omiljene začinske biljke. Južni prozor ili balkon biće optimalno mesto za njihov uzgoj. Ukoliko nijedan prozor nije okrenut na jug, poslužiće i jugoistočni ili jugozapadni. Iako začinskom bilju odgovara sunčani položaj, neke vrste mogu se uspešno uzgajati i u blagoj senci. Uopšteno, može se reći da začinske biljke trebaju dnevno 4 do 6 sati sunčevog svetla. Kako začinske biljke uglavnom više vole siromašnije tlo, dobro je kupovnu zemlju pomešati s peskom u razmeri 3:1. Još je bolje ako se nabavi zemlja za uzgoj kaktusa, koja je siromašnija hranivima i već sadrži pesak.


Začinske biljke mogu uspevati u raznim posudama, ali posude moraju na dnu imati drenažni otvor i odgovarajuću drenažu. Na dno posude važno je staviti sloj (debljine 2 do 3 cm) šljunka ili glinenih kuglica. Bitno je pažljivo zalivanje, zimi manje vode nego leti. Zalivanje se obavlja tek kada se supstrat u saksiji osušio. Ako se ispod prozorske daske nalazi radijator, temperatura oko biljaka biće viša, a vazduh će biti više suv, pa će se i supstrat u loncu brže sušiti. U tom slučaju mora se redovno proveravati vlažnost supstrata i prilagođavanje učestalosti zalivanja. Suv vazduh može se ublažiti povremenim prskanjem biljaka pomoću prskalice, ili tako što se na radijator postave posude s vodom koja će polako da isparava i osigurava dovoljno vlage biljkama na prozoru. Prihranjivanje začinskog bilja nije neophodno, ipak može se prihranjivati prikladnim tečnim đubrivom maksimalno jednom mesečno. Važno je pridržavati se uputstava o doziranju koje je navedeno na pakovanju.



Odgovarajuća temperatura

Idealna temperatura za gajenje začinskog bilja je između 18 i 20 °C. Ako se različite biljke sade u iste, veće posude, važno je kombinovanje biljaka sličnih zahteva. Na primer, biljke koje podnose senku ne smeju se saditi s biljkama koje traže direktno sunce, a jednogodišnje biljke sade se odvojeno od višegodišnjih. Jednogodišnje biljke moraju se vaditi svake godine, a prilikom tog posla može doći do oštećenja korena višegodišnjih. Ako se ipak ostave u posudi, moglo bi doći do pojave neke gljivične bolesti. Začinske biljke koje se mogu uzgajati na prozoru - bosiljak, origano, žalfija, kopar, luk, majčina dušica, estragon, nana, peršun i korijander. Biljke koje podnose senovito mesto su na primer kiselica, peršun, bosiljak i krasuljica. Prednost uzgoja začinskog bilja u stanu je u tome što se s takvim uzgojem može započeti već i zimi. Začini koje traže manje svetlosti mogu se držati na kuhinjskom elementu gde su uvek na dohvat ruke.



Povišena gredica

Kuhinjsko začinsko bilje poput peršuna, matičnjaka, vlašca, majčine dušice najbolje će uspevati u povišenoj gredici. Prorahljeni slojevi koji se sastoje od komposta, bogati su hranjivim materijama i prikladni su za uzgoj i najzahtevnijih biljaka, koje će u ovakvoj gredici dobro uspevati i garantovati neprekidnu berbu. Pored začinskog bilja može se naći mesta za različite salate ili za nekoliko jagoda mesečarki. Mana ovakve gredice je u tome što voda otiče brže nego kod uobičajenih, zato za vreme vrućih letnjih dana ovakvu leju treba zalivati i do dva puta dnevno.




Zvonimir Kozarić dr.sc. 




Preuzeto sahttp://www.gospodarski.hr/



Bookmark and Share