Celer – riznica minerala i vitamina


Začinsko i lekovito bilje, 17.09.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Blagotvorna svojstva celera (Apium graveolens L) poznavali su još stari narodi. Mnogi istorijski zapisi ukazuju na to da se davno počeo gajiti i da je smatran svetom biljkom. Venci od celera pronađeni su u egipatskim grobnicama a pravili su ih i darivali i stari Grci. Rimljani su, međutim, smatrali da ova biljka donose nesreću i posvećivali su je bogovima podzemlja. Ovo se odnosi na divlji celer, oporog i jakog ukusa i mirisa, koji se i danas može naći u močvarama Evrope, Azije i Severne Afrike. Danas zauzima značajne površine. Najčešće se upotrebljava u ishrani, a dokazano je da sadrži mnoge lekovite sastojke.


Posebno se ceni zbog prijatnog mirisa, koji potiče od etarskog ulja. Ovo je presudno i za lekovitost Celera. Ima ga u celoj biljci – u korenu 0,1 procenat, lišću nešto više, a u semenu 2,5 – 3 odsto. Njegov glavni sastojak je limonen, dok karakterističan miris potiče od sedanolida. Ustanovljeno je da etarsko ulje deluje antispazmatično (protiv grčeva) i sedativno, zbog sadržaja metilftalida. Antikancerogenom dejstvu doprinosi miristicin u etarskom ulju semena. Iako je lekovito, u većim dozama ulje može biti štetno. Zato se ne preporučuje uzimanje preparata na bazi celera u toku trudnoće i upale bubrega.



Lekovitosti doprinose, flavonoidi, furanokumarini i masne kiseline. Plodovi sadrže do 16 procenata masnog ulja, u kojem se nalazi i retka petroselinska kiselina.Celer je riznica minerala i vitamina. U sto grama svežeg korena ima čak 940 miligrama raznih mineralnih sastojaka. Najbogatiji je kalijumom, a nije zanemarljiv ni sadržaj fosfora, kalcijuma, magnezijuma, natrijuma, gvožđa, cinka i bakra. Koren je izvor vitamina E, C i B grupe. U malim količinama sadrži i provitamin A. Za razliku od korena, u lišću je čak 480 puta više provitamina A, a bogatije je i vitaminima C i E.


Kao aromatični začin, celer je omiljen u kulinarstvu, za pripremanje salata i supa. U prehrambenoj industriji dodaje se konzervisanom povrću i mesu. Zbog jakog antiseptičkog dejstva, sprečava kvarenje povrća u turšiji. Preporučuje se za dijetalnu ishranu, izbacivanje štetnih soli, u slučaju kostobolje, gihta, kamena u žučnoj kesi ili bubregu. Smanjuje otoke, ublažava bolesti srca i snižava krvni pritisak. Reguliše koncentraciju glukoze, pa se može koristiti u lečenju dijabetesa. Povećava apetit i olakšava varenje. Međutim, ne treba preterati s upotrebom celera u ishrani, jer sadrži dosta natrijuma.


Spomenimo i to da je celer nekada bio sastojak ljubavnih napitaka. Tako je engleski kralj Henrik VIII zahtevao da mu ovo povrće dodaju u svako jelo. A danas, posle mnogo istraživanja, utvrđeno je da to nije bilo bez osnova.




Preuzeto sa http://poljoprivredaiselo.com/



Bookmark and Share