Biljke indikatori


Začinsko i lekovito bilje, 04.03.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Među biljkama, koje pružaju veliku pomoć pri određivanju vrste - stanja tla, su samonikle biljke i korovi . Prisutnost određene vrste biljke okvirno može dati informaciju o stanju tla, npr. Kiselo-lužnato tlo, zbijeno-propusno tlo, vlažno-suvo tlo i sl. Takođe, ako se na nekom kultivisanom tlu iznenada pojavi određena vrsta korova, tj. ako ta vrsta dominira, nepogrešivo ukazuje na greške u tehnologiji uzgoja i stanju tla. Tako npr. Poljska preslica, poljska metvica i puzavi žabnjak ukazuju na tešku zbijenost tla i višak vlage, dok kopriva i mišjakinja govore da je tlo bogato humusom.




Najčešće biljke na kiselom tlu


Kostrva, Echinochloa crus-Galie

Kostrva se nalazi u okopavini. To je jednogodišnji uskolisni korov. Naraste do 100 cm u visinu, listovi su glatki, talasastih uglova. Razmnožava se semenom, i to ga čini osetljivim na zemljišne herbicide. Kod nas se smatra vodećim korovom kukuruza . Odgovaraju joj vlažna i topla staništa. Posebno voli ilovasto-peskovita, hranivima bogata tla. Budući da za klijanje zahteva više temperature, u našem klimatu nicanje usledi sredinom aprila, dakle to je kasno prolećna travna biljka. Niče i plodonosi tokom celog leta.


Paprat, Pteridium aguilinium

Paprati su jedna od najstarijih biljnih vrsta na zemlji i prve biljke koje su se iz mora trajno preselile na kopno. Od mnogobrojnih vrsta paprati koje rastu u našim krajevima najpoznatija je obična, šumska ili muška paprat, poznata kao navala . Zbog lekovitih svojstava oduvek se koristi u narodnoj medicini, ali danas ima samo spoljnu primenu. Sredinom proleća počinje sezona paprati. Paprat raste pojedinačno, ređe u grupama, na vlažnim i senovitim mestima, a u planinama se penje i preko 1.500 m nadmorske visine.


Mala kiselica, Rumek acetosella

Od kiselica je najčešća Kiseljak ( R. acetosa ), i to na umereno vlažnim livadama. Kiselog je ukusa pa je služila kao povrće, a od davnina je poznata i kao lek. Česte su još vrste mala kiselica ( R. acetosella ), na izrazito kiselim zemljištima, kovrdžava kiselica ( R. crispus ) i klupčasta kiselica ( R. conglomeratus ) na zemljištima bogatima azotom. Kiselog je ukusa zbog toga što sadrži soli oksalne kiseline. Iz tog razloga ovu jestivu divlju zelen ne treba konzumirati u većim količinama. Izvorni joj je areal Evroazija, no danas je raširena po celoj severnoj hemisferi.


Podbel, Tusssilago farfara

Podbel raste svuda, od nizinskih do planinskih područja, uglavnom po vlažnim mestima, uz grabe i potoke, na glinasto-peskovitim zemljištima. Može pokrivati i velike površine i predstavlja pionira vegetacije za stvaranje plodnog tla . Podbel je zeljasta višegodišnja biljka sa horizontalnim podankom iz kog izbijaju vreže. Cveta pri završetku zime ili u rano proleće, februar-april. To je jedan od prvih prolećnih cvetova. Iz podanka izbija više ljuskastih izbojaka koji na vrhu nose jedan žuti glavičast cvet. Listovi se počinju pojavljivati tek kada biljka ocveta.




Najčešće biljke na tlu bogatom kalcijumom


Livadska žalfija

Livadska kadulja ( Salvia pratensis , livadni kuš, livadska kadulja, divlja žalfija) može se naći na nagibima, pašnjacima i livadama. Već iz daljine uočavaju se tamnoplavo ljubičasti cvetovi koji ispuštaju aromatičan miris. Ima antibakterijsko i antigljivično delovanje. Raste divlje po kamenitim neplodnim mestima, a uzgaja se i po vrtovima. Cveta maj-juni Raste divlje, ali se i uzgaja. Žalfija je lekovita biljka, ali se koristi i kao začin.


Mala krvara

Mala krvara pripada porodici ruža, zeljasta je trajna biljka, vitke, gole u donjem delu dlakave, tamne stabljike do 70 cm visoke na kojima su glavičaste cvetne glavice. Raste u ekosistemima kserostermnih pašnjaka . Dobra je krmna i pčelinja paša. Lekovita je biljka (koren). Listovi su raspareni do 25 jajastih liski nazubljenog ruba na kratkim petiljkama, cvatovi su zelenkaste boje crvenog preliva okrenute suncu, cveta od aprila do septembra meseca, raste na suvim travnjacima, upotrebljava se u narodnoj medicini.




Najčešće biljke na peskovitom tlu


Peščarski mak, Papaver argemone

Mak je jednogodišnja zeljasta biljka sa uspravnom stabljikom visine do 60 cm, obrasla gustim dlačicama. Perasto iscepani listovi su jajoliki. Cvet je jarkocrven, svetlocrven ili beo, a čim se rascveta i uspravi, odbaci latice. Plod je glavica sa brojnim pregradama ispunjen semenom bubrežastog oblika. Vreme cvetanja mu je maj-juli. Mak raste u svakoj dobroj vrtnoj zemlji, uz uslov da ima dovoljno vlage i sunca. Biljka se razmnožava sejanjem semena, a sedam meseci nakon setve žanju se makove glavice te se iz njih vade dozrele semenke i suše. Cela makova zrna mogu se čuvati cele godine, a samlevena se moraju što pre upotrebiti jer užegnu.

Peščarski mak ( Papaver argemone ) je kritično ugrožena vrsta flore, koja je zabeležena na obradivim površinama, u vinogradima, među usevima.



Poljski pelin, Arthemisia campestris

Pelin ( Arthemisia ), biljni rod sa više od 200, često aromatičnih, vrsta jednogodišnjih ili trajnih zeleni i polugrma iz porodice cevastocvetnih glavočika ( Asteraceae ). Njihovi su listovi naizmenični, perasto razdeljeni, retko nerazdeljeni. Cvetovi su skupljeni u malim, kuglastim ili jajastim, često visećim glavicama raspoređenim u sastavljene cvatove poput grozda, klasa ili metlice. Glavice su građene od cevastih cvetova, a obavijene su ovojem (involucrum) od listića raspoređenih poput crepova na krovu. Najveći broj vrsta raste u stepskim oblastima Severne polulopte. Među najpoznatijima je Evroazijski zeljasti višegodišnji pravi pelin ( Artemisia absinthium ). Raste pretežno na ruderalnim staništima uz kuće, vrtove i puteve, a i uzgaja se.




Najčešće biljke na ilovastom tlu


Čekinjasta broćika, Galium aparine

Čekinjasta broćika ( Galium aparine ), prostire se na poljima, livadama i pored ograda. Dostiže visinu 60-160 cm, ima pršljenaste listove i peteljkaste zelenobele cvetne drozdove. Zbog puzave stabljike sa oštrim dlačicama je biljka penjačica . Stabljika joj je obrasla gustim dlakama, naziva se i broćika priljepača. Sve vrste broćike imaju već prema staništu približno jednaku lekovitu moć.


Divlja vodopija, Cichorium intibus

Divlju vodopiju su cenili još stari Rimljani uzgajajući je kao povrće. Danas se može videti na neobrađenim zemljištima i uz puteve širom Evrope. Ova otporna višegodišnja biljka, koja naraste do jednog metra, ima duboko nazubljene listove koji okružuju uspravnu dlakavu stabljiku. Cvetne glavice se pojavljuju od juna do septembra. Većina ih ima jasnoplave cvetove, no mogu se takođe naći u ružičastoj ili beloj boji. Listovi se skupljaju u vreme kad je biljka u cvatu, a koriste se za pripremanje oparaka, dok se cvetovi i korenje mogu prikupljati u bilo koje doba godine, ako će se upotrebljavati sveži, ili u septembru ako će se koristiti sušeni. Voli sunčan i otvoren položaj, te rastresito tlo. Seje se u rano leto, a kasnije se proređuje ili presađuje. Vodopija ima široku upotrebu u narodu, a današnja medicina priznaje je takođe lekovitom biljkom. Leči sve bolesti koje su u vezi sa slabom varenjem i nedovoljnom izmenom materija. Vrlo je dobra za očuvanje i lečenje obolele jetre i poremećaja u lučenju žuči.


Poljski osjak, Cirsium arvense

Osjak ( Cirsium ), biljni rod s približno 250 vrsta jednogodišnjih ili trajnih zeleni iz porodice cjevastocvetnih glavočika ( Asteraceae ). Glavice su građene od cevastih tamnocrvenih, crvenoljubičastih, žutih, žućkastobelih ili, retko, belih cvetova. Plod roška ima kunadru (papusa), sastavljenu barem delimično od perasto razgranjenih dlačica. Kod nas raste petnaestak vrsta. Najčešći je poljski osjak ( C. arvense ), ruderalna biljka i teško iskorenjiv korov na oranicama, vinogradima, voćnjacima, a pokazatelj je i azota u zemljištu.


Poljski Žabnjak, Ranunculus arvensis

Žabnjak je trajna biljka promenjivog oblika, raste po vlažnim livadama i pašnjacima. U zelenom stanju otrovni su svi delovi, jer sadrže eterično ulje anemonol. U suvom stanju biljka nije otrovna. Mesnati, goli, tamno-zeleni listovi mogu varirati od srcolikih, bubrežastih do duguljastih s celovitim ili ovalno-narovašenom ivicom. Veliki su 40 - 80 mm širine i 40-90 mm dužine. Biljka ima tri (retko 4) zelena lapa duga 5-8 mm. Cvetovi su žuti, oko 2 do 6 cm široki, rastu pojedinačno iznad lišća na cvetnim stapkama dugim 10 - 30 cm. Cvetovi imaju uske obrnuto jajolike latice koje blede s vremenom.



Najčešće biljke na suvom, lakom tlu


Poljska detelina, Trifolium arvense

Detelina ( Trifolium ) je rasprostranjena u čitavoj Evropi, a u poljoprivredi je crvena detelina vrlo važna krmna biljka. Između 1950. i 1960. godine objavljeno je dosta rezultata o prednosti jednostavnih detelinsko-travnih smesa, sastavljenih od jedne trave i jedne mahunarke. Kratkotrajne smese su uglavnom na bazi italijanskog ljulja i crvene deteline, a za pašnjake se koriste uglavnom engleski ljulj i bela detelina, tj. njihove sorte različite ranozrelosti.
Poljska detelina je jedna od važnh indikatora suvog i lakog tla, a ima ružičasto bele cvetove.


Gladiš, Euphorbia verna

Gladiš je trajna biljka, visine do 50 cm koja se kao korov teško iskorenjuje jer ima vrlo žilav, drvenast i prilično dug koren koji raste veoma sporo. Stabljika je grmolikog oblika, čvrsta i razgranata trnovitim izdancima. Donji listovi su trodelni, tj. sastavljeni iz 3 listića, dok su listovi u vršnom delu stabljike obično jednostavni. Leptirasti cvetovi nalaze se na trnovitim izdancima u pazušcima listova, a boje su purpurno-crvene. Biljka cveta čitavo leto. Prema veličini i obliku cveta i drugih biljnih delova, te prema tome da li su izdanci stabljike trnoviti ili ne, razlikujemo više podvrsta. Gladiš se uglavnom pojavljuje na suvim i mršavim zemljištima oranica, pašnjaka i livada te uz rubove šuma. Biljka voli tlo koje sadrži kreč. Jakim đubrenjem biljka brzo nestaje sa staništa.




Najčešće biljke na vlažnom, teškom tlu


Puzavi Žabnjak, Ranunculus repens

Puzavi Žabnjak je višegodišnja biljka visine 40 - 50 cm, ima vreže koje se na čvorovima zakorenjuju. Stabljika je uspravna ili se uzdiže, gola ili dlakava, razgranata i nosi više cvetova. Prizemni list je sa peteljkama, a gornji su sedeći. Plod je oraščić. Seme klija rano u proleće iz dubine tla 0,5-3 cm. Klijavost se procenjuje na preko 100 godina. Biljka proizvede 100 do 150 semenki. Cveta od maja do avgusta. Raste na raznim usevima, posebno vlažnim oranicama, poplavnim livadama i pašnjacima.


Velika bokvica, Plantago major

Velika bokvica je trajna biljka s prizemnim, suličastim, uskim, žilavim i golim listovima na kojima se ističe 3-5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uspravna, uglasta te završava smeđkastim cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. Bokvica ženska ili bokvica velika može se naći na zapuštenim livadama, pustim zemljištima, stazama i putevima, ali i u vlažnim grabama od nizina do visokih planinskih područja. Prizemni listovi bokvice ženske ili bokvice velike složeni su u obliku rozete, širokog su jajolikog oblika, na ivicama delimično ili svekoliko nazubljeni. Na golim listovima ističe se uglavnom 7 provodnih žila. Cvetna stapka je uspravna i okrugla, a cvetni klasić je duguljasto valjkast.




Najčešće biljke na tlu bogatom humusom


Bela loboda, Chenopodium album

Bela loboda je je jedan od najrasprostranjenijih korova i često je prva biljka koja zazeleni sveže nasute terene, iskope, kanale, okopavine, strne žitarice, vrtove, vinograde, ruderalna staništa bogata hranivima. Površina listova gusto je prekrivena trihomima. Žlezdano tkivo u drški trihoma izlučuje natrijumove jone u mehur i tako oslobađa biljku toksičnih materija. Zbog tog prilagođavanja, loboda može uspevati i na vrlo slanim zemljištima koja su za većinu ostalih biljaka otrovna.


Crna pomoćnica, Solanum nigrum

Crna pomoćnica je cvetnica iz roda velebilja. Zbog visokog sadržaja alkaloida, naročito u nezrelim bobicama, biljku često kategorizuju kao otrovnu, ali zrele bobice i lišće se koristi u nekim delovima sveta kao povrće. Jednogodišnja je biljka koja zahteva propusno tlo, ne podnosi senu. Crna pomoćnica je polugrm, drven samo u donjem delu stabljike. Ima jajoliko lišće, po obliku nazubljeno, stoji na peteljkama. Cvetovi su sitni, beli, prikupljeni u grozdaste cvatove. Biljka cveta istovremeno ženskim i muškim cvetovima. Zreo je plod crna, ređe zelena, žuta ili crvena, sočna bobica veličine graška, puna sitnog semena. Neprijatnog je mirisa i ljutog ukusa koji izaziva gađenje i povraćanje.


Mišjakinja, Stellaria media

Mišjakinja je godišnja biljka odomaćena u Evropi. Biljka je specifična po tome što u isto vreme cveta i ima seme. Cvetovi su maleni i bele boje. Mlada je biljka jestiva, a koristi se i u narodnoj medicini. Za slabih zima može se naći tokom cele godine, inače obično u proleće i jesen. Mišjakinja je čest korov oranica, vinograda, voćnjaka. Raste i kraj puteva, ograda itd. Ponekad se javlja masovno, u velikom broju. Svinje i guske je rado jedu. Za stoku je škodljiva ako je pojede u većim količinama. Biljka (osim korena) je jestiva i ukusna.


Rusomača, Capsella bursa-pastoris

Rusomača je biljka iz porodice Brassicaceae. Odomaćena je u Evropi i Maloj Aziji te je širom sveta poznata kao korov. Raste u poljima i na zapuštenom tlu. Mlada je biljka jestiva, dok je biljka u cvatu dugo korišćena u narodnoj medicini. Nepravilno nazupčani listovi tvore rozetu - sličnu onoj kod maslačka. Stabljika naraste do 40 cm visine. Vreme cvetanja je mart-novembar, a sićušni, prljavobeli cvetovi tvore cvat koji se produži u izduženi grozd, dok na tankim peteljkama vise tada male srcolike komušice, koje su na dodir poput kože. Posebnu sklonost za ove srcolike komušice pokazuju kokoške.



Srećko Kostelić, dipl. ing. agr.



Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/



Bookmark and Share