Proizvodnja i upotreba novih vidova energije


Ekodom, 17.10.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



U godinama koje dolaze, mnoge zemlje će za podmirivanje energetskih potreba biti prinuđene da korite obnovljive izvore energije ( energija sunca, vetra, hidro i geotermalna enegija, biomasa, biogas i biodizel ). Pored ekonomskih u korist upotrebe obnovljibih izvora energije sve su važniji ekološki razlozi.


Suočavamo se sa situacijom da je nafte i ostalih neobnovljivih prirodnih resursa sve manje i sve su skuplji. Razvijeni svet danas se okreće ka stvaranju nove nisko-karbonske ekonomije, koja koristi manje fosilnih goriva, ispušta manje ugljen dioksida i ostalih štetnih zagađenja u atmosferu i manje zagađuje plodno zemljište i pitku vodu, što zahteva promene u svim oblastima proizvodnje i transporta, kao i promene današnjeg modela potrošačkog društva.


Biomasa predstavlja sve značajniji izvor energije, u cilju pojeftinjenja poljoprivrednih proizvoda i ublažavanja deficita klasičnih izvora energije. Za dobijenje biomase se koriste slama, kukuruzovina, list repe, grane voćaka i vinove loze. U ukupnom potencijalu obnovljivih izvora u Srbiji dominira biomasa, koja se najviše nalazi u otpacima iz poljoprivrede. Biomasa kao izvor energije posebno je značajna za ruralna područja. Na veće mogućnosti primene ovog izvora energije u ruralnim područjima ukazuju značajne količine biljnih ostataka u porizvodnji osnovnh ratarskih ultura ( pšenice, šećerne repe, suncokreta i dr.), a manje iz voćarske i vonogradske proizvodnje.


Biometanol se sve više proizvodi u svetu, pre svega iz kukuruza i dobra je zamena za benzin.


Biogas je mešavina metana i ugljen-dioksida, koja se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima, za dobijanje biogasa koristi se stajnjak.


Biodizel je tečno gorivo, koje se može proizvodite od uljane repice, sojinog ili suncokretovog ulja, uz višestruke koristi u odnosu na klasične vrste goriva. Količina proizvodnje biodizela sa jednog hektara oranica zasejanog uljanom repicom pokriva finansijski potrošnju pogoskog goriva neophodnog da se obradi jedanaest hektara zemljišta.


Do sada se uljana repica u našoj zemlji malo gajila, zbog niskih prinosa, problema sa izmrzavanjem i mehanizacijom pri žetvi. Takođe, bilo je slabo interesovanje prerađivačke industrije za otkup, a proizvodnja nije imala dovoljno državnih subvencija. Koristi se kao gorivo koje manje zagađuje okolinu i može se mešati sa fosilnim dizelom.


Razvoj proizvodnje biodizela šire posmatrano utiče na: povećanje zaposlenosti, povećanje industrijske proizvodnje, razvoj poljoptivrede i ukupni razvoj područja, smanjenje energetske zavisnosti zemlje od spoljnih faktora itd. Negativna strana biodizela je što kao gorivo ima manju energetsku vrednost od dizela, pa je i potrošnja nešto viša. Mogi testovi su pakazali da ovo povećanje nije više od 5%.



Naše zemlje ima potencijal oko 250.000 hektara pod uljanim kulturama, to bi obezbedilo proizvodnju do 200.000 tona biodizela. Problem predstavlaju prerađivački kapaciteti, ali se na tom polju dešavaju i pozitivne promene.


Korišćenjem sunčeve energije se štedi nafta, koja se u velikim količinama koristi za sušenje kukuruza. Uz pomoć solarnih panela može se proizvesti električna enegija koja se unosom u elektroenergetski sistem može koristiti u razne namene.


Energija vetra se koristi vekovima, a njena primena u našoj zemlji ima uglavnom lokalni karakter. Naša zemlja se po energiji vetra ubraja u područja za značajnim potencijalom.




Geotermalna energija može da se koristi i u proizvodnji i u preradi poljoprivrednih proizvoda. Ovaj oblik energije spada u alternativne izvore energije. Geotermalna energija je jeftina, a takođe i ekološki čista. Srbija je bogata sa ovim izvorima evidentirano je preko 100 nalazišta geotermalnih voda, nažalost oni nisu dovoljno, pa čak reklo bi se nikako iskorišćeni.


Pored primene u medicini i turizmu, ove vode imaju značaj i u proizvodnji hrane, toplotna energija postoji i u pijaćim vodama. Voda niske temperature koristi se u objektima intenzivne bio proizvodnje, za pranje sudova, prihvatanje mleka, sokova i ekstrakata i za zagrevanje staklenika i postrojenje za proizvodnju biogasa. Voda visoke temperature koristi se u procesima agroindustirjske prerade i za dobijanje električne energije.




Dragan Kolčić dipl.ing.agroekonomije



Bookmark and Share