PREDNOSTI KONOPLjE PO OKOLINU


Ekodom, 31.03.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Industrijska, lekovita i komercijalna svojstva konoplje su poznata čovečanstvu od davnina ali njene prednosti po okolinu su otkrivene tek u novije vreme. Mnoge industrije u potrazi za održivim i ekološki prihvatljivim procesima se okreću konoplji kao odgovoru. Njen uzgoj ne treba nikakvu posebnu klimu ili tlo, tako da se može naći u svim delovima sveta. Konoplja pruža alternativni i efikasniji izvor energije, uglavnom u 3 sektora:



Gorivo

Drvenasti deo konoplje je siromašan vlagom, brzo se suši, te je efikasan izvor biomase bogate metanolom. Otpadni produkti proizvedeni pomoću ulja konoplje su dobar izvor etanola. Metanol i etanol su proizvedeni od konoplje kroz efikasan i ekonomičan postupak termo-hemijske konverzije. Jedno jutro konoplje daje 1.000 galona ili 3,785 litara goriva. Konoplja omogućava manju zavisnost od fosilnih goriva, koji su neobnovljivi izvori energije i neće biti u stanju da zadovolji rastuće globalne zahteve, gledano dugoročno.

Papir

Papir se može proizvesti od konoplje. Kako konoplja ima nizak sadržaj lignina u odnosu na drvo, može se pretvoriti u kašu brže i lakše; ova prirodno svetla pulpa ne treba hlor za izbeljivanje, koji se koristi u tradicionalnim fabrikama papira i oslobađa otrovnu materiju zvanu dioksin u okolinu. Konoplja je takođe kompatibilna sa novom bazom sojinog veziva koje je daleko bolje nego žestoka veziva na bazi formaldehida. Time se smanjuje zagađenje vazduha i opasnost za ljudsko zdravlje i životinjski svet. Kvalitet papira dobijenog od konoplje je izdržljiviji, dugotrajniji papir koji ne gubi svoju boju čak i nakon niza godina. Daleko više se može dobiti iz svake biljke konoplje s obzirom da se njen papir može reciklirati 7 ili 8 puta, u odnosu na samo 3 puta za papir na bazi drveta.

Građevinski materijal

Korisnost konoplje se proširila i u izgradnji. Vlaknaste ploče izrađene od mešavine na bazi konoplje su jače i lakše od one izrađene od drveta. Kombinacija vlakana konoplje i kreča rezultira zvučnim i toplotnim izolacionim materijalom koji je jači i lakši od betona. Zamenom drveta i betona, količina otpadnih materija na gradilištu je bitno smanjena. Kuće izgrađene korišćenjem proizvoda od konoplje imaju bolju toplotnu izolaciju pa će manje goriva biti korišćeno za grejanje enterijera. Bio-plastika može biti izrađena od dugih konopljinih vlakana, koja su gotovo jednako jaka kao fiberglas. Konoplja je ekonomičan građevinski materijal koji se može reciklirati, jeftiniji od stakla i siguran za radnike


Konoplja je toliko bolja za okolinu:

Zamenjuje stabla kao izvor sirovine za drvenu građu i papir, čime drastično pomaže očuvanju šuma. Drveću su potrebne godine kako bi izrasla, a rod konoplje može se dobiti za nekoliko meseci. Samo jedno jutro konoplje može proizvesti više papira godišnje nego 4 jutra stabala.

Kod korišćenja konoplje kao goriva ugljen dioksid se ispušta u vazduh ali to se apsorbuje u narednom zasadu kulture i to već 120 dana nakon sadnje. Ovaj brzi rast izbegava nakupljanje ugljen dioksida. Takođe, konoplja je vrlo lisnata biljka i time doprinosi visokom nivou kiseonika u atmosferi u toku njihovog rasta između 20 i 40% i time višestruko nadoknađuje gubitak kiseonika koji je utrošen njenim sagorevanjem kao goriva što zauzvrat smanjuje neželjene efekte globalnog zagrevanja, kiselih kiša i osiromašenost ozonskog sloja koje utiče na životnu sredinu.

Zagađenje vazduha je smanjeno budući je konoplja prirodno otporna na štetočine i ne traži pesticide i herbicide kojima bi se tretirala. Potrebno je vrlo malo đubriva budući da lišće u izobilju pada na tlo i oslobađa potrebne hranljive materije i minerale čime se stvara bolja rahlost tla za oranje. Zna se da pamuk i lan konzumiraju 50% od svih pesticida. Konoplja zamenjuje pamuk kao sirovinu u proizvodnji papira i tkanine i lanenog vlakna ili seme za stočnu hranu, životinjsku stelju i papir.

Obogaćuje tlo. Usevi konoplje rastu gusto i snažno. Sunčeva svetlost ne može prodreti kroz lišće biljke do tla, a to znači da je rod bez korova. Njegovi duboki koreni koriste podzemne vode i smanjuju salinitet. Takođe, erozija gornjeg sloja tla je ograničena, čime se smanjuje zagađenje voda. Koren daje azot i druge hranjive materije tlu. Nakon berbe, ova zemlja ima odlične kompostne dodatke za druge biljke a uzgoj konoplje može pratiti rotacija s pšenicom ili sojom. U stvari, isto tlo može se koristiti za rast konoplje dugi niz godina, bez gubljenja svog visokog kvaliteta. Konoplje iz tla upija otrovne metale emitovane iz nuklearnih elektrana, kao što su bakar, kadmijum, olovo i živa.

Tkanine izrađene od konoplje ne sadrže hemijske tragove, pa su zato sigurnije za potrošače. Čak i tkanina koja sadrži samo 50% konoplje može zadržati UV zrake sunca dalje od kože.

Proizvodi od konoplje mogu se reciklirati, ponovo upotrebiti i 100% su biorazgradivi. Brzina rasta biljke je dovoljno brza kako bi zadovoljila sve veću industrijsku i komercijalnu potražnju. Prebacivanje na proizvode od konoplje pomoći će u očuvanju životne sredine ostavljajući čistiju i zeleniju planetu za sledeću generaciju.




Tekst preuzet sa http://frula.org/



Bookmark and Share