Čišćenjem i hladnoćom uništiti štetočine


Ostave se pune raznovrsnom hranom koja će se trošiti tokom zime. U ostavi se nađu zajedno, osim uobičajene zimnice, veće količine brašna, pšenice u zrnu, kukuruzno brašno, suve šljive, orasi, griz, pirinač, pasulj...Ova hrana ukusna je velikom broju štetočina. Insekti koji žive u ostavama u povoljnim uslovima brzo se množe. Jedna ženka, u zavisnosti od vrste, tokom života položi i do hiljadu jaja.



Proždrljivci sa surlom


Sve ove insekte grubo možemo podeliti u tri grupe: žižci, brašnari i moljci. Žižci su tamnomrki do crni, dugi do 45 mm. Glava im je produžena u surlu i po tome se lako prepoznaju. Brzi su i mogu da lete. Ne podnose svetlost i brzo se uvlače u uskladištene proizvode, pa se teže otkrivaju. Najštetniji su žitni i pasuljev žižak. Zrna pšenice koje je napao žitni žižak su laka, izbušena, prazna, od najčešće ostaje samo ljuska. Od takvih zrna se dobija nekvalitetno brašno, a nisu pogodna ni za ishranu u bilo kom obliku. Zanimljivo je da odrasli žitni žižak podnosi dugotrajno gladovanje. Utvrđeno je da preživi i kada 65 dana ne jede

Pasuljev žižak je sitniji, sivkastomrk, obrastao sivim dlačicama. Nalazi se u zrnu ili između zrna, ali i na skrivenim mestima u ostavi. Ugine jedino na temperaturi ispod -10°S, ali ova hladnoća je retka u ostavi. Veoma zaražen pasulj se ne sme koristiti u ishrani ljudi i stoke, jer može izazvati opasno želudačno i crevno oboljenje.



Brašnari vole društvo moljaca


Brašnari su sitni, pljosnati insekti, dugi do pola centimetra, mrke boje. Poput žiška, veoma su brzi. Žive najčešće u mlevenim proizvodima, u pšeničnom i kukuruznom brašnu, ali i raznim prerađevinama: keksu, dvopeku, ovsenim pahuljicama. U brašnu se obično nalaze zapleteni u paučini zajedno sa gusenicama moljca. Hraneći se uništavaju i zagađuju brašno. Brašno koje su naselili ovi insekti ima oštar, kiselkast miris koji nadražuje sluzokožu i oči.

Kukuruzni moljac nalazi se u kukuruznom brašnu, suvom grožđu, smokvama, kikirikiju, lešniku, čokoladi... Može se razvijati u skoro svim proizvodima koji se tokom zime čuvaju u ostavama. Otkrivaju ga paučina i zgrudvani delovi hrane, koji vise na paučini. Gusenica ovog proždrljivca je bledoružičasta do prljavobela, s crnim tačkama i dlačicama po telu, tamne glave. Leptir ne dostiže ni centimetar, a boje je tamnomrke do sive.



Kako zaštititi hranu


Osnovno pravilo je da se zdrava hrana unosi u čistu ostavu. Pre unošelja zimnice sve police treba očistiti i oprati, prostoriju opajati, provetriti i osvetliti, a po mogućstvu svake jeseni i okrečiti. Za svu hranu koja se nabavlja u prodavnicama treba proveriti datum proizvodnje. Što je namirnica starija, veća je opasnost da je zaražena. Sve vreće i gajbe u kojima se čuva hrana u skladištu treba očistiti i oprati. Najbolje je ako se koristi nova ambalaža.

Ako se zaražena hrana otkrije tek u skladištu, ne mora se odmah uništiti. Prvo se proveri u kojoj je meri zaražena. Sve se pregleda i ako nema puno štetočina, odvoji se nezaražena hrana, stavi u nove vreće i nekoliko dana drži u zamrzivaču. Brašno se nekoliko puta proseje. Niska temperatura će sigurno uništiti sve razvojne stadijume štetočina. Ali ako se takva hrana ponovo unese u zagađeno skladište, štetočine koje su u njemu ostale, ponovo će je napasti. To znači da pre čišćenja ostave, hranu iz zamrzivača ne treba unositi.

Iako ima puno hemijskih preparata koji deluju na ove štetočine, nije preporučljivo da se svi koriste za zaštitu praznih ostava. Najboljnj je svu novu hranu, pre unošenja u skladište, nekoliko dana ostaviti u zamrzivaču. Tako se neće dogoditi da se sa svakom novom vrećiom unese i neka štetočina, koja će za kratko vreme dati potomstvo.



Erić Ivan, dipl. inž. ratarstva