Prirodno voćno sirće


Zimnica:Slano, 12.01.2014.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Kako se oduvek a naročito u poslednje vreme ukazala potreba za korišćenjem prirodnih namirnicama , tako je i prirodno sirće dobilo svoju tržišnu vrenost.


Sirće je neophodno u svakom domaćinstvu kao i objektima kao što su restorani i dr. pa nije na odnet razmisliti o povećanoj proizvodnji voćnog sirćeta. Osim što se sirće pravi na industrijski način, moguće je voćno sirće paraviti i u domaćinstvu ili preko zadruge koje su specijalizovane kao voćarska ili prerađivačka.


Sirće se dobija pretvaranjem alkohola u sirćetnu kiselinu. To pretvarane vrši se uz pomoć gljivice mycoderma aceti.


Ima nekoliko uslova za spravljanje sirćeta a to su:

- Tečnost, bilo kao čista ili u komini ne treba da ima alkohola više od 10% jer će u jačem alkoholu gljivice teže raditi. Takođe tečnost ne sme da ima manje od 3% alkohola.

- U alkoholnu voćnu tečnost treba dodati sirćetnog kvasca (mycoderma aceti).

- Za vreme pravljenja sirćeta u voćnoj alkoholnoj tečnosti mora biti omogućen dovoljan pristup vazduha koji je potreban za rad kvasaca i gljivica za proizvodnju voćnog sirćeta.

- Voćno sirće se najbolje priprema na temperaturi od 30 do 35°S. Toplota preko 40°S i ispod 15°S nije pogodna za proizvodnju sirćeta.

- Na kraju mada bi trebalo reći na početku , što je voće bolje to će i sirće biti bolje.


Najpoznatija voćna sirća su: Sirće od jabika, sirće od jabukovače, sirće od divljih krušaka,sirće od džibre itd. Takođe kod nas je dobro poznato i zastuljeno sirće od vina, od vinske komine itd.




Zorica Petkanić



Voćno sirće može se praviti od svakog voća, zrelog ili zelenog. Opalo voće, ono nedozrelo ili prezrelo, kao i ono koje je već počelo da truli, najbolje će se iskoristiti ako se od njega napravi sirće. Evo našim domaćicama nekoliko uputstava kako da od ovakvog voća naprave dobro sirće.



Prvi način:

Opalo, nagnječeno ili natrulo voće stavi se u poveći sud, sipa se mlaka voda i ostavi na toplom mestu. Posle četiri nedelje tečnost se procedi, sipa se u boce ili balone i ostavi i dalje na toploti još 3-4 nedelje. Posude ne treba zatvarati. Da bi se ubrzao proces kiseljenja, može se ovoj tečnosti dodati malo vinskog sirćeta. kada sirće dobije prijatan, kiseo ukus, boce ili balone treba zatvoriti.







Drugi način:

Voće (odabrano za pravljenje sirćeta) izgnječi se dobro u čistoj posudi, zatim se nalije mlakom vodom i to tako da se na kilogram voćne kaše stavi 2 litre vode. Posudu treba držati na toplom mestu kako bi se smesa dobro ukiselila. Ovaj proces biće brži ako je toplota veća. Kada ova kaša počne da dobija nakiseo ukus, procedi se kroz krpu pa se oceđena tečnost nalije u čiste sudove i ostavi nekoliko nedelja da miruje. Ovoj se tečnosti, radi ubrzanja procesa i boljeg ukusa, može dodati malo vinskog sirćeta i malo crnog hleba. Posle nekoliko nedelja, ova se tečnosti ponovo procedi i sipa u boce kao gotovo sirće.



Treći način:

Krupno se iseku i u nekoj posudi dobro izgnječe sve vrste opalog voća, zajedno sa ljuskom, potom se nalije mlakom vodom i ova kaša se ostavi 8-10dana da se ukiseli. Posle toga se kaša ocedi, doda se malo pivskog kvasca i parče crnog hleba, pokrije krpom i stavi na toplo mesto da se potpuno ukiseli. Kada se ovaj proces završi treba kiselu tečnost ponovo procediti i usuti u određene posude, boce ili staklene balone.



Često se desi da se sirće zamuti. Da bi ga izbistrili treba na litar mutnog sirćeta usuti kašiku svežeg mleka. Posle 24 h sirće se izbistri, talog padne te sirće tada treba presuti u druge posude. Ako se ipak odmah ne izbistri, treba ponoviti postupak.

Obojeno i mutno sirće može se očistiti od boje i izbistriti ako se procedi kroz hartiju za ceđenje, tzv. filter-papir, ili se procedi kroz deblji sloj vate.

Gips je takođe odlično sredstvo za izbistravanje tečnosti. U mutno vino, sirće, liker i druga pića treba staviti malo gipsa, pa će se zamućena tečnost izbistriti a da pri tom nimalo ne promeni svoj prirodan ukus.



Bookmark and Share