Iguman Evmenije - "Anomalije roditeljske ljubavi" (13)


Porodica, 12.06.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



"Mi smo umesto tebe već sve rešili..."



Među uzrocima zbog kojih roditelji traže pomoć ili savet od sveštenika, mogu biti promene koje se događaju detetu. Verovatno je popustilo u učenju, počelo je da se zanima za nešto što je u suprotnosti sa interesima roditeljima, ili je počelo da ima svoje tajne. Smanjila se mogućnost roditeljske kontrole i staranja.


Razgovor roditelja sa sveštenikom o uzrocima zaoštravanja odnosa s detetom može postati izvrstan povod za uviđanje i promenu situacije. Ponekad se odnosi između majke i kćerke naglo raskidaju. Ranije poslušna kćerka počinje da izbegava razgovore s majkom, da se drsko ponaša, da se kasno vraća kući, odbija da izvrši zadatke.


Ponekad roditelji do izvesnog trenutka uspešno vode i vaspitavaju svoju kćerku ili sina i pri tome strogo programiraju njihovu budućnost. Obično ih upisuju na onaj fakultet ili usmeravaju onoj naučnoj ili profesionalnoj delatnosti u kojima su se roditelji svojevremeno i sami prilično uspešno ostvarili. Naprimer, otac je šef katedre Medicinskog fakulteta i hoće da njegova kćerka obavezno studira medicinu. Ali ona može imati, recimo, pedagoške sposobnosti, želju da se posveti radu s decom. I sve dok se ona slaže s roditeljima u izboru svog životnog puta odnosi su veoma dobri. Roditelji joj pomažu, pripremaju je,ali kada ona nakon upisa najednom shvata da to nije njen put, tu počinje pravi pravcati rat. "Ti nas ne voliš, mi smo za tebe sve učinili, mi smo toliko novca potrošili na privatnog profesora".
Ovde mudri pastir mora da pomogne roditeljima da priznaju pravo detetu na samoopredeljenje u životu.


Sećam se kako je u vreme perestrojke jedna od ondašnjih popularnih rok grupa izvodila jednu jednostavnu i iskrenu pesmu koja je ne može biti bolje odražavala ono što je htelo da kaže mlađe pokolenje starijem. Tu pesmu su pevali adolescenti u vreme moje mladosti. Nedavno se opet našla u mojim rukama, verovatno da bi ušla u tekst ove knjige:

"Ne treba da me ubeđujete u vašu ispravnost,ne treba da me učite kako da živim, šta je zabranjeno. I u nama da vidite samo decu, da nam namećete stare ideje, ne treba, svejedno ih nećemo prihvatiti. Vi ste vladali svime i u svemu imate prava. Ako pokušaš da ne poslušaš, dobro se drži. Ko će ako ne samo vi da neguje ta vaša prava, vi ste toliko toga počinili u vašem životu. Odrasli, pa shvatite nas, odrasli! Mi hoćemo prosto da živimo. Nešto malo pravilnije od vas! Odrasli, sve obmane, svu prošlost spremni smo da zaboravimo,pa shvatite i vi nas. Vi ste živeli po principu: u pravu je onaj ko je stariji, za nas birajući šta se može, a šta se ne sme, kakve filmove da gledamo,o čemu da brbljamo u dvorištu, pa čak i koga da biramo za prijatelje. Odrasli, pa shvatite nas, odrasli! Mi hoćemo prosto da živimo. Nešto malo pravilnije od vas. Odrasli, sve obmane, svu prošlost spremni smo da zaboravimo pa shvatite i vi nas!"



Da li ćemo danas čuti ovu molbu za razumevanje ili ćemo kao i pre istrajavati u svojoj ispravnosti?

Preterane bojazni, nesigurnost za budućnost sina ili kćeri, strahovi i sumnje roditelja, sve to često postaje razlog da strahovi postaju realnost, a život deteta bude sačinjen od teškoća i problema.Pošto pomoć traži roditelj, osnovna pažnja pastira mora biti usmerena na to da upravo njemu, roditelju, pomogne da shvati svoje strahove i probleme, da shvati koliko su umesna i svrsishodna njegova negativna osećanja zbog deteta.


Iza straha i nesigurnosti roditelja, iza žalbi zbog odsustva kontakta, najčešće se krije preterano vlastoljubivi i tutorski stav prema detetu, težnja roditelja da rukovodi, savetuje, preporučuje bez shvatanja istinskih potreba sina ili kćerke.Takvim vlastoljubivim roditeljima koji guše i štite svojstveno je ili da ne primećuju sopstveni pritisak, ili da ga doživljavaju kao nešto normalno i prirodno.


Obično oni ovako objašnjavaju svešteniku svoje ponašanje: "Pa ja mu želim samo dobro, ja sa svojim životnim iskustvom bolje znam kako da postupim u tim situacijama".


Pastir za vreme razgovora treba da uzima u obzir neadekvatnost ovakvog roditeljskog stava, nekritični odnos prema vlastitom ponašanju i pri tome da ispoljava opreznost.Svaki je čovek u svom životu prošao kroz kritični uzrast, kritičnu etapu u procesu odrastanja. To je period od trinaest do devetnaest godina (iako su to veoma neodređene granice).


Prelazni uzrast je veoma burno vreme puno neočekivanosti. Upravo se u to vreme događaju emocionalne, socijalne i fiziološke promene koje šokiraju i dovode u očajanje mnoge roditelje. Ovakva osećanja doživljavaju i oni roditelji koji se trude da vaspitavaju svoju decu u veri i ljubavi. Adolescentni period je period prelaska od adolescentnog ka zrelom životu. I zato je proces suprotstavljanja roditeljima u ovom uzrastu prirodan, to je prirodno odvajanje od roditelja, potvrđivanje sebe kao samostalnog, nezavisnog i posebnog čoveka. Mala deca obično podražavaju ponašanje i postupke svojih roditelja. Ali kada dostignu adolescentni uzrast, njihovo gledanje na autoritet i vlast roditelja najčešće se menja.


U ovom periodu života ona veoma mnogo zavise od ponašanja i mišljenja vršnjaka. Adolescenti prestaju da vide u roditeljima neporecivi autoritet i izvor istine u krajnjoj instanci: oni dovode u sumnju sposobnost roditelja da određuju šta je dobro, a šta je zlo, te sami počinju da određuju šta je istina, šta je laž, šta je dobro, a šta je loše. Prema ovom periodu u životu adolescenata treba se odnositi s razumevanjem. Neporičući mogućnost traženja i samostalnog izbora vrednosti, interesovanja i prioriteta, mudri roditelji treba da odrede okvire i pravila sa odgovarajućim disciplinskim merama u slučaju njihovog narušavanja.



Disciplinske mere treba odrediti samo s jednim ciljem: da se u adolescentu razviju samodisciplina i samokontrola. Jasno izložena pravila ponašanja postoje samo radi toga da bi adolescenti shvatili da ih do neizbežnih disciplinskih posledica ne dovodi rđav karakter roditelja, već njihov vlastiti pogrešan izbor.


Neki roditelji ne shvataju koliko je važno jasno odrediti granice adolescentu,sve dok se ne suoče s njegovim pobunjeničkim duhom. Ispraviti ponašanje adolescenta u prelaznom uzrastu izuzetno je teško. Ako hoćete da odgajite decu s navikama samodiscipline, budite dosledni u odnosu na granice koje ste odredili.


Često mislimo da je strogost nemoguća bez grubosti i ljutnje. Ali to nije tako.Čovek može biti strog bez grubosti. Važno je da uvek ima na umu da je cilj istinskih pravila i ograničenja da nauče adolescenta samokontroli i da mu pomažu da razvija karakter koji je ugodan Bogu. Razume se, roditeljske granice i pravila koja se primenjuju na adolescentni uzrast, ne smeju da važe na odrasle i samostalne ljude.


Roditeljska vlast, umesna u prelaznom uzrastu, u vreme kada dete još uvek ekonomski zavisi od roditelja, ne može se odnositi na pitanja izbora životnog saputnika, profesije, životnog puta, hobija i interesovanja.



Bookmark and Share