Prava zima sa niskim temperaturama je vrlo kritičan period u životu svake pčelinje zajednice. Ako je temperatura ispod 8 °C nema opštenja pčela sa prirodom, na temperaturama od 9 do 16°C ona je povremena, a raspon od 16 do 32°C im najviše odgovara.


Klube se na obodu raspoređuju zatvorenom i toplotno izolovanom. Gustina pčela nije jednaka, gušće su na rubnom delu ali sa malenim razmakom u kojem je zarobljen vazduh kao odličan izolator. Unutar klubeta odvija se život sve do proleća. U njegovom središtu je prava letnja klima sa velikom vlažnošću i temperaturama od 33,3 do 43,4 °C . Ova temperatura je stabilna, ma koliko se spoljašnja menjala jer je to uslov za razvoj i opstanak legla.


Kada temperatura okoline dostigne od 6 do 8°C, sve pčele zajednice formiraju kompaktno klube. To je istovremeno i raspon temperatura u kojem je potrošnja hrane najmanja. Daljim opadanjem spoljne temperature potrošnja ne raste onom brzinom koja bi se očekivala. Ako pčele ne neguju leglo, temperatura u središtu klubeta se kreće oko 21°C, dok se na površini omotača može izmeriti vrednost od 6,1 do 7,8 °C. Sa daljim padom temperature klube se skuplja, debljina omotača se povećava a pčele zbijaju.


Temperature zavise i od toga da li u klubetu ima legla ili ne. Ukoliko ga u središtu nema, temperatura u centru ne sme da padne ispod 14 °C, dok je tada na obodu svega 6,6°C; sa leglom nesme da bude niža od 33°C u centru i 14°C na periferiji.


Značajna uloga u održanju toplotne stabilnosti je i samog meda koji se nalazi u vencima iznad prostora gde se formira klube. Poznato je da je med materija sa vrlo velikom toplotnom tromošću, da se dugo i sporo zagreva, a da se isto tako i hladi. Med koji se dekristališe zahteva dosta vremena da poprimi toplotu i da se ponovo vrati u tečno stanje, ali zato dugo ostaje vruć. Isto se dešava i sa medom u ćelijama koje su iznad klubeta.



Gubitak toplote pčele takođe sprečavaju stvaranjem vazdušne izolacije u ćelijama. Od svih pčela u klubetu, više od polovine njih posedaju prazne ćelije saća, zatvarajući ih telima kako bi stvorile prostor u kome je zarobljen vazduh. On nemože da se kreće i zato je dobar toplotni izolator, kao tanki sloj vazduha između dvostrukih stakala na prozoru .


Izolaciju čini i mnoštvo dlačica koje se nalaze na grudime pčele između kojih je takođe nepokretan vazduh. Pčele se u klubetu stalno komešaju, jedno vreme provode u spoljašnjem sloju, a zatim se probijaju do unutrašnjosti da se ogreju. Naravno, one ne ostaju dugo u centralnom delu jer je tu toplo, ali istovremeno i vrlo vlažno i zagušljivo usled ugljen dioksida.


Kao neophodan uslov za razvoj legla potrebna je i vlaga i to najmanje 60% vlažnosti. Tako se one stalno premeštaju između svežeg i hladnog dela i toplog i zagušljivog. Što je temperatura okoline niža, komešanje je veće pošto pčele ne mogu dugo da ostanu u spoljašnjem sloju.



Nenad Stefanović dipl.ing.polj.