Ovogodišnja je zima prošla, a oni koji su se grejali na drva sada izvlače dvostruku korist. Prva su manji računi za grejanje, a druga je pepeo, čija svrha je višestruka. Evo kako upotrebiti pepeo za obogaćivanje tla.


Protiv puževa, protiv lukove muve, kao dodatak kompostu ili za obogaćivanje tla, pepeo od drveta se koristi u vrtovima za brojne namene. S obzirom na to da je pepeo nastao sagorevanjem biljaka, on sadrži 13 osnovnih elemenata potrebnih za rast biljaka. Izvrstan je izvor kalcijuma, kalijuma i mikroelemenata za baštu. Njegov glavni zadatak u tlu je smanjenje kiselosti sredine.



Istorija upotrebe pepela kao organskog đubriva

Pepeo je od davnina prepoznat kao poboljšivač tla i pospešivač rasta biljaka. Još su i drevni Rimljani zabeležili vrednost vraćanja pepela tlu. U 18. veku, pepeo dobijen sagorevanjem drveta služio je za dobijanje kalijum karbonata. Amerikanci su u to doba bili izvoznici pepela. Davne 1790. godine, prvi industrijski proces koji je patentiran u SAD-u bilo je dobijanje đubriva iz pepela. Kako su kasnije otkriveni jeftiniji izvori dobijanja kreča i kalijuma za đubrivo, tržište pepela je zamrlo.



Zašto je pepeo koristan za rast biljaka?

Kada drvo gori, azot i sumpor se gube u gasovitom stanju, a kalcijum , kalijum , magnezijum i drugi mikroelementi ostaju u pepelu. Karbonati i oksidi preostali nakon paljenja koriste se za umanjivanje kiselosti tala. Takođe, pepeo popravlja strukturu teških glinastih zemljišta jer razbija tlo i pomaže u prozračivanju. To đubrivo bogato kalijumom uopšteno je dobra dopuna uz životinjska prirodna đubriva koja su većinom siromašna kalijumom. Kalijum u biljaka reguliše ravnotežu vode (tkivo je čvrsto i sočno) te igra ulogu u prenosu hranljivih materija unutar biljke. U nedostatku kalijuma, povrće je osetljivije na sušu, mraz, bolesti i štetočine.



Hemijski sastav pepela

Hemijski sastav pepela teško je standardizovati jer postoje velike razlike među vrstama pepela. Ustanovljeno je da pepeo sadrži puno kalijuma, te još 10-40% kreča, 5-10% fosfora i veliki broj mikroelemenata. Ne sadrži azot pa ga je potrebno odvojeno dodavati. U poređenju sa mineralnim đubrivima, prosečni pepeo bi imao odnos kao 0-1-3 (NPK). Pepeo od drveta može sadržati i nekoliko elemenata koji utiču štetno na životnu sredinu, kao što su teški metali. Kvalitet i sastav pepela zavise od brojnih faktora (goriva materija, vrsta drveta, deo biljke, temperatura sagorevanja, način sagorevanja)



Pepeo je izvor mikroelemenata

Tako npr. pepeo dobijen sagorevanjem treseta i kamenog uglja sadrži samo 1-2% kalijuma i fosfora te neznatne količine kreča pa nije preporučljiv kao đubrivo. Pepeo dobijen od briketa uglja, takođe nije preporučljiv za poboljšavanje tla jer se u njegovoj proizvodnji koriste štetne materije kao petrolej, parafin, boraks, sumpor-oksid, natrijum nitrat.

Pepeo od različitih vrsta drveta pokazuje različita svojstva. Tvrde vrste drveća sadrže više fosfora i kalijuma nego crnogorica, ali mnogo manje kalcijuma. Takođe, tvrde vrste drveća, kao što je hrast, daju više pepela po jedinici upotrebljenog drveta i više hraniva nego meke vrste drveta. Pepeo od bukve i graba ima sadržaj oko 10-15% kalijuma i 5-10% fosfora. U proseku, gorenjem drveta dobijamo oko 6-10% pepela.

Pepeo dobijen od grana i korenja je bogatiji u elementima. Kora npr ima puno više koncentracije Ca, Al, Mn i S. Koncentracije Ca, Mg i Fe u lišću rastu sa starenjem lista. Pepeo od drveta sadrži oko 3% kalijuma koji je glavni nutritijent povezan sa cvetanjem i plodonošenjem. Ipak, nivo kalijuma će zavisiti od starosti drveta koje je paljeno, mlado drvo kao reznice ostale nakon obrezivanja imaće veći sadržaj kalijuma od starih grana.

Temperatura sagorevanja igra ulogu u hemijskom sastavu pepela pa tako npr. više temperature uzrokuju veći gubitak kalijuma. Takođe, s višom temperaturom sagorevanja, manje se pepela proizvede. Zato sagorevanje na temperaturama ispod 900 ºC rezultira povećanim sadržajem kalijuma u pepelu i minimalnim sadržajem metala.



Planiranje korišćenja pepela kao prirodnog đubriva

Pre same upotrebe pepela kao poboljšavači tla, preporučljivo je uzeti uzorak tla i dati ga na analizu (pH i hraniva). Uzorci bi se trebali testirati u jesen ili zimu . Važno je odneti reprezentativni uzorak tla u ispitnu laboratoriju. Takođe, bitno je da se čuvaju podatci o prethodnim rezultatima analize jer onda možete uporediti promene u sastavu nutrijenata.



Pepeo u uzgoju mekog voća i lisnatog povrća

Pepeo je tradicionalno korišćen u uzgoju mekog voća i lisnatog povrća . Danas znamo da najviše koristi od upotrebe pepela imaju neke biljke iz porodice trava;



Pepeo izvrsno organsko đubrivo

Prema radu Vensa (1996.) većina biljaka iz porodice trava kao što su i naše najvažnije žitarice ( pšenica , kukuruz i alfaalfa) daju bolje prinose uz primenu malih količina pepela od drveta. No, kod primene prevelikih količina pepela, prinosi se smanjuju zbog smanjene dostupnosti fosfora zbog alkalnosti sredine.

Pepeo je najkorisnije dodavati u uzgoju paradajza i drugih biljaka iz porodice pomoćnica. No, u uzgoju krompira, povećana baznost može uzrokovati pojavu bolesti. Uzgoj povrća kom je potreban kalijum, na primer paštrnjaka, šargarepe i celera, može se pospešiti primenom drvenog pepela. Voli ga i cvekla kao i tikvice. Mahune pasulja i graška će biti punije uz upotrebu pepela.

Kada je pepeo pomešan sa kompostom, može se upotrebljavati kao malč oko većine ukrasnih biljaka i povrća, osim uz maline, borovnice, azaleje, rododedrone, koji vole kisela tla. Voćke takođe uspevaju bolje u lagano kiselim zemljištima pa im ne bi trebalo dodavati pepeo. U literaturi se spominje da od upotrebe pepela koristi imaju i biljke duvana i vinove loze.

Pepeo može biti koristan u povrtnjacima gde je učestala pojava kupusne kile kod kupusnjača (uzročnik je pseudogljiva Plasmodiophora brassicae Vor.) Karakteristični simptomi bolesti su hipertrofije ili zadebljanja korena u vidu vretenastih izraslina ili kila. Ovo đubrivo je dobro i za uzgoj ribizla .
Za upotrebu uz ruže postoje različita iskustva pa ga treba koristiti sa dozom opreza.



Kako koristiti pepeo?

Pepeo se može dodavati u povrtnjak direktno na tlo u količini od 50-150 g/m² . Nakon posipavanja, pograbuljajte ga u zemlju ne oštećujući korenje, ili ga nakon rasprostiranja na površini tla u sloju od 3-5cm, frezom zamešajte u tlo. Treba paziti da se seme ne stavlja direktno na pepeo. Ponekad je poželjno prosejati pepeo da se uklone nečistoće.

Tamo gde koristite kontinuirano pepeo, testirajte promene u pH tla tako da se nivo ne digne iznad pH 7.5
Nikad ne ostavljajte pepeo na gomili ili grudvicama. Pepeo možete navlažiti pre upotrebe, ali ako preterate, pepeo će se zgrudvati s vodom. Važno je što ravnomernije posuti pepeo po tlu, što je teško dostižno zbog njegovih fizičkih svojstava. Pepeo se može dodavati klasičnom mehanizacijom za rasipanje stajnjaka ili onom za rasipanje kreča. Da bi ste postigli najbolje rezultate, pepeo ukopajte jer hemijski deluje tek kada je u kontaktu sa zemljom.

Pepeo nipošto neće biti dovoljan, već je u đubrenju treba koristiti i odgovarajuće količine đubriva sa povećanim sadržajem azota i fosfora. Količina pepela kojom se tretira mora biti kontrolisana.
Upotreba pepela u poboljšavanju tla mora biti s namerom da se postigne / održi optimalna kiselost zemljišta. Bazni efekat pepela se takođe razlikuje od jedne do druge vrste pepela i bilo bi ga dobro odrediti u laboratoriji. Dodatno, ako se uz pepeo koriste i druga đubriva, onda njihovu količinu treba iskalkulisati jer su pepelom u tlo već uneti i drugi elementi. To se pogotovo odnosi na useve koji su osetljivi na višak fosfora i kalijuma. Neki radovi izveštavaju o štetnim posledicama prevelike upotrebe pepela. No, štete po useve nastaju upravo zbog previsokog pH koji nije optimalan za useve na kojima se primenjuje pepeo. Najsigurnije je da se držite preporuke da na površini od 100 m² možete koristiti ne više od 10 kg pepela godišnje .



Jesen, pravo vreme za đubrenje

Jesen je najbolje vreme za đubrenje pepelom. Tokom jesenjeg đubrenja, pH tla je uopšteno niži i ako tada koristimo pepeo, on će imati više vremena za biohemijske reakcije dok se vegetacija ne počne buditi.



Pepeo na livadi

Ukoliko pak u zalihama imamo veće količine pepela koje su proizašle iz hladne zime, pepeo možemo razbacivati čak i tokom ranog proleća (dok je tlo još suvo, a vegetacija nije počela). Nikako ne ubrzo nakon sadnje ili klijanja jer bi mogao izazvati kratkotrajnu baznost koja utiče na rast biljke. Takođe, pepeo ponekad može upiti pesticide pa se zaštitna sredstva ne bi smela upotrebljavati 3-5 dana pre upotrebe pepela. Za posipanje pepela potrebno je izabrati dan bez vetra zbog velikih gubitaka, a možda i problema sa komšijama. Nije preporučljivo posipati pepeo pre velikih kiša. Pepeo upotrebljen za đubrenje treba da se koristi najmanje dva meseca pre dodavanja azotnih đubriva (uzrokuje gubitak azota putem amonijaka). Ako posipate pepeo za dana u kojim je utvrđena visoka relativna vlažnost vazduha, manje je prašenja.



Voda i pepeo ne idu zajedno

Prilikom upotrebe pepela na oranicama , potrebno je voditi računa o udaljenosti od vodotoka (podzemne ili nadzemne vode). Najmanje bi rastojanje izvora vode trebala biti 15m od mesta upotrebe pepela zbog opasnosti od zagađenja . U krškim područjima rastojanje bi trebala biti i duplo veće. Pepeo se ne sme upotrebljavati na poljima na kojima se redovno zadržava voda. Takođe, zbog prašenja prilikom rasipavanja pepela, treba voditi računa o blizini susednih kuća.



Prevelike količine pepela dovode do alkalnosti

Pazite da primenom prevelikih količina pepela ne bi doveli do teško popravljive alkalnosti poljoprivredne površine. Najbolje je prethodno dati tlo na analizu u neki od pedoloških laboratorija.
Izbegavajte korišćenje pepela na tlu gde planirate zasaditi krompir jer bazni uslovi podstiču pojavu krastavosti kod krompira.

Zdravlje takođe treba uzeti u obzir kod rukovanja pepelom, udisanje čestica pepela i kontakt sa kožom mogu dovesti do neželjenih posledica. Preporučljivo je nositi masku, naočare i rukavice te držati delove tela pokrivene prilikom upotrebe pepela, a kasnije se isprati. Isto tako, sveži pepeo može sadržati vrući ugalj pa predstavlja opasnost od požara. Nemojte upotrebljavati pepeo od paljenja ostalog otpada , kartona, uglja ili lakiranog i obojenog drveta. Ovako dobijen pepeo može sadržati otrovne i štetne komponente za biljke. Npr. lepak iz kartonskih kutija i papirnih kesa sadrži boron, koji je otrovan za mnoge biljke ako ga dobiju u količini za nijansu većoj od one dovoljne za normalni rast.

Nemojte upotrebljavati pepeo na baznim zemljištima ili uz biljke koje vole kiselu životnu sredinu. Baznim zemljištima potrebno je dodati sumpor. Nemojte koristiti pepeo uz tek proklijale biljke, jer pepeo sadrži previše soli za klijance. Nemojte dodavati pepeo sa azotnim đubrivima kao što su amonijum-sulfat, urea ili amonijum-nitrat. Ova đubriva proizvode gas amonijak u kontaktu sa baznom sredinom kao što je pepeo.



Skladištenje pepela

Pepeo bi se trebao iskoristiti za obogaćivanje tla što pre. Ako ipak zbog, lošeg vremena morate odložiti primenu, pepeo bi se trebao skladištiti tako da onemogućite njegov dodir sa površinskim ili podzemnim vodama. Najbolje je skladištenje unutar prostorije, ali ako se pepeo ipak skladišti napolju, treba ga smestiti na podlogu (foliju, tendu i sl) sa uzdignutim ivicama. Prostor za skladištenje treba da bude udaljen od izvora vode, vode za napajanje životinja, te pokriven zbog vetra. Nikad ne ostavljajte pepeo na kiši jer će se kalijum koji je u topljivom obliku lagano isprati.



Pepeo u zaštiti od bolesti i štetočina

Pepeo možemo upotrebiti u zaštiti biljaka protiv bolesti i raznih štetočina. Pospite pepeo oko biljke koju želite zaštititi tako da onemogućite prilaz organizmima koji prilaze po tlu. Tako će mravi odustati od jagoda, a puževi golaći od lisnatog povrća. Ali, kada se pepeo navlaži, gubi svoja svojstva repelentna. Takođe, učestala upotreba pepela na ovaj način može previše podići pH tla, ili akumulaciju visokog nivoa soli štetne za biljke. Suvim pepelom može se zaprašivati krompir do pojave cvetova da bi se odbila zlatica.



Đubrivo od pepela sprečava nastanak gljivica i truleži

Biljka se može i poprskati vodenim rastvorom pepela (trećina posude napuni se pepelom, zalije vrelom vodom do vrha, odstoji dva dana, i na kraju procedi). Na ovaj način odbijaju se insekti koji se hrane lišćem. Prskanje je potrebno ponoviti 2-3 puta u razmaku 8-10 dana.

U kompostištu, pepeo od drveta se koristi za održavanje neutralno kisele sredine, koja je najbolja sredina pri kojoj mikroorganizmi rastvaraju organske materije. Pospite pepeo na svaki sloj dodatog komposta. Pepeo takođe dodaje nutrijente kompostu. Najjednostavnije je zapamtiti da dodamo onoliko pepela da ga nakon mešanja sa kompostom ne možete vizuelno izdvojiti.

Upotrebom pepela iz vlastite peći, uštedećete na đubrivu za svoje vrtove. Iako postoji nekoliko alternativa upotrebi pepela u poboljšavanju tla, čini se logičnim da je najbolje zemlji vratiti ono što nam je zemlja dala.



I ne zaboravite!

Koristite pepeo kojem znate izvor.
Pošaljite uzorke tla na analizu pre korišćenja pepela.
Sagorevati drvo treba na temperaturi od 500-900 ºC zbog najefikasnijeg zadržavanja nutrijenata.
Upotrebite samo donji sloj pepela koji se zadržava na tlu, a ne i fine čestice koje se zadržavaju u vazduhu.
Dodavati treba pepeo u zemlju retko (jednom u rotaciji) i u malim količinama.
Ne koristite herbicide istovremeno jer ih pepeo može vezati.
Izbegavajte područja sa biljkama koje vole kiselu sredinu (mahovine).





Tekst preuzet sa http://www.agroklub.com/