Blitva


Povrtarstvo, 25.02.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Blitva je dvogodišnja vrsta koja u prvoj godini života razvije koren i lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo, cvetove i seme. Poznata je i pod imenom mangold.

Pripada istoj vrsti kao i šečerna, ili stočna, repa i cvekla. To je samo varijetet ili podvrsta repe, grupa sorti sa kvalitetenim lišćem i lisnim drškama.



U ishrani se koristi list i lisna drška. Za te svrhe postoje posebne sorte. Obične sorte nemaju jako razvijenu lisnu dršku, te se od njih koristi samo liska.

Sorte rebrašice formiraju listove na vrlo krupnim, širokim, dugim i mesnatim drškama bele boje, koje se koriste kao špargla.

Potiče sa Mediterana, gde se i danas masovno koristi u ishrani, najviše u Francuskoj i Italiji. Najbolje uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima, koja su bogata organskim materijama, približno neutralne reakcije .

U pogledu đubrenja, obrade zemljišta, herbicida i ostalih mera nege, sve je isto kao i kod cvekle.

Seme je klube sa 2-4 semenke. Masa semena varira od 60-90 semenki u gramu. Litar semena je težak 200-250 grama. Klijavost može da sačuva 6-8 godina. Niče za 8-15 dana. Za jedan ar treba 250-400 grama; po hektaru 15-20 semena. Seje se sukcesivno, od februara do juna, kao i cvekla.

Dubina setve je 2-4 , a rastojanje između redova 30-50 . U redu se seje, ili rasađuje, na 20-30 rastojanja. Na taj način ostvaruje se 700 do 1.700 biljaka po aru.

Rasađivanje je isto kao i kod cvekle – do dubine na kojo je biJka bila u leji.

Za hektar rasada troši se 1-2 semena. Rasađuje se kad biljke odrastu do 15 visine i razviju 4-6 listova.

Rasađivanje se može obavljati i postrno, napr. u julu i avgustu. Ovakva blitva stiže za berbu u kasnu jesen. Rano u proleće, već u februaru i martu, stiže mlado lišće od prošlogodišnjih biljaka. Ono se podbira sve dok se ne razvije cvetonosno stablo. Bere se samo spoljno lišće.

Blitva se gaji u uslovima navodnjavanja. Česte berbe iscrpljuju biljke, te one treba da se prihranjuju, okopavaju i redovno navodnjavaju, kako bi se novo lišće brzo razvijalo i imalo dobru krupnoću i kvalitet.

U jednoj berbi ubira se po 2-3 lista po biljci. Berbe traju 2-3 meseca. Za to vreme ostvaruju se prinosi od 30 do 60 kvalitetnog lišća (3-6 ) Lišće blitve treba što pre da se iskoristi po berbi. Ipak, može se sačuvati 7-12 dana u hladnjačama na 0 stepeni i visokoj vlažnosti vazduha od 95-98%. U specijalnim uslovima, pri temperaturi od -0,5 stepeni i atmosferi sa 2-3% ugljendioksida i 10% kiseonika, blitva može da se sačuva i do mesec dana.

Blitva je hranljivija od spanaća i zelja. Sadrži prosečno 90,5% vode, 4% ugljenih hidrata, 1,4 % belančevina, 0,25% masti i dosta celuloze. Energetska vrednost je 25 , ili 109 .

Bogata je vitaminom, koga sadrži oko 21.000 na 100 grama. Sadrži i oko 40 mg% vitamina, ali se ovaj teško koristi, jer se blitva jede barena. Tu su još i vitamini i (0,11 i 0,62 %). Od minerala sadrži najviše kalijuma, 391 , ali i dosta kalcijuma, cak 170 %.



Bogata je i drugim mineralima. Sto grama lišća sadrži 7,95 gvožđa, 40 fosfora, 35 sumpora, 190 magnezijuma (najviše od sveg lisnatog povra), 147 natrijuma, 0,14 bakra i 0,0098 joda. Kao takva, blitva je riznica minerala i vitamina, te je treba širiti u kulturi i više koristiti u ishrani.

Kao i drugo lisnato povrće, sadrži dosta oksalne kiseline, te je treba pripremati sa mlečnim proizvodima bogatim kalcijumom, kako bi se dobila neutralna so kalcijum oksalat i popravila nutritivna vrednost lišća blitve. Stoga nije čudno što naš narod pitu zeljanicu pravi sa sirom i jajima, a u spanać dodaje kiselo mleko.



Bookmark and Share