Zaboravljena biljka naših krajeva - mogla bi se vratiti. Korisna je kao azotofiksator - nakon njenog gajenja zemljište ostaje bogato azotom. Za bob su svi negde čuli, ali ga većina nikad nije ni probala. A ako jeste, to su bile samo starinske pihtije od boba, možda na nekoj posnoj slavi - i to bi bilo sve! Vreme je da se nešto menja, a evo i zašto.


Pre svega, bob nije neka egzotična biljka koja je sad "u modi", već jedna od najstarijih kultura ikada gajenih u Evropi i Aziji.Zapravo, bob je bio jedini "pasulj" koji su Evropljani imali na jelovniku nekoliko hiljada godina pre Hrista, dakle mnogo pre nego što je pasulj donet iz Amerike, zajedno s kukuruzom, paradajzom i još nekim biljkama. Zatim, bob je riznica hranljivih sastojaka: bogat je visokoiskoristljivim biljnim proteinom, gvožđem i vlaknima.


U novije vreme, naučnici su utvrdili neobično visok sadržaj aminokiseline L-dopa, koja ne samo da se koristi u lečenju Parkinsonove bolesti, već je i prekursor dopamina, supstance koja, jednostavno rečeno - pojačava raspoloženje, želju za seksom, vitkost, jake kosti, dobar san i veću mišićnu masu. Jednom rečju, L-dopa iz boba nas podmlađuje!


E sad, pre nego što oduševljenje kulminira, red je da kažemo i zašto bob nije popularan više kao nekad: njegova priprema zahteva dosta vremena, ukoliko ga kuvate mladog, dok su zrna još zelena - a takvog svakako morate da ga probate, jer je mladi bob najukusniji! Ali, prvo je potrebno zrna (na svu sreću prilično krupna) izvaditi iz mesnate mahune, zatim ih blanširati minut u ključaloj vodi i na kraju oljuštiti, zrno po zrno, od žilavih kožica u kojima se nalaze.


Bob je otporan usev kojem prijaju hladni uslovi. Može se sejati na jesen (u zaštićenom prostoru) ili na proleće za berbu sredinom leta. Patuljasti bob i niže sorte mogu da se gaje u velikim posudama. Bob obogaćuje zemljište azotom i često se gaji kao biljka za malčiranje.


Od sejanja do berbe :
Jari usevi: 12-16 nedelja.
Ozimi usevi: 28-35 nedelja.



Različite sorte
Visoke i patuljaste sorte imaju zeleno, belo (bledozelene) ili crveno zrno. Kažu da su biljke koje rastu iz zelenog zrna ukusnije od drugih.Sorte sa dugačkim mahunama obično su otpornije od onih sa kraćim, kao što su sorte "Vindzor". Većina sorti boba ima bele cvetove.


Mesto
Otvoreno sunčano mesto; ozimim potreban je zaklon.Ne uspevaju dobro na suvom ili vlažnom previše zemljištu. Dobro podnose kreč.


Obrada zemljišta
Lakom zemljištu dodajte poboljšivač niske hranljivosti.
IDEALNA rN VREDNOST 6-7


Sejanje
MINIMALNA TEMPERATURA ZA KLIJANjE 5 S


U zaštićenom prostoru
Pred kraj jeseni posejte ekstraotporne sorte u ram ili plastenik. Da bi ste imali ranu berbu posejte seme u kutije ili biorazgradive tube; presadite kad biljka dobije 3-4 odrasla lista.Brz rast sprečava miševe da pojedu seme, a isto tako jačanje ponika sprečava oboljenja korena .


Rastojanje
-Redovi: Obično se gaji u dvostrukim redovima na rastojanju 15-20 cm između biljaka i 60 cm između redova.
-Kućice: 20-30 cm


Mere nege
Da biste sprečili pojavu crne vaši otkinite vrhove čim se otvore donji cvetovi.Ranije setve obično su otpornije na napade ove štetočine.Visoke sorte najčešće treba podupreti kočićima i kanapom kad mahune porastu, naročito na vetrovitim mestima.


Berba
Berite mahune kad zrno u njima jedva može da se oseti pod prstima, pre nego što jako porastu i otvrdnu.Mlade mahune mogu da se jedu cele. Bob može da se zamrzava.



dipl.ing.Nemanja Konstantinović