Zelena hrana je lako probavljiva i bogata vodom (u proleće i do 90%), belančevinama, ugljenimhidratima mineralima i vitaminima. Povoljno deluje na zdravlje kunića, a posebno se preporučuje rasplodnim grlima i onima u razvoju.


Zbog načina uzimanja i prerade hrane u probavnom sistemu, kao i zbog velikog sadržaja vode, tovnim životinjama ograničavamo ukupnu količinu zelene hrane. Kada je ne bismo ograničili, kunići ne bi uzimali dovoljno koncentrata potrebnog za željeni prirast i tov bi se odužio. Kako bi smo izbegli neželjene probleme koji se mogu javiti kod prelaza sa zimske ishrane na prolećnu, potrebno je pridržavati se nekoliko osnovnih načela. Životinjama zelenu hranu uvodimo postepeno, odnosno ne dajemo odjednom celi obrok koji mogu pojesti. Zato im prvo dajemo seno, a nakon toga malo zelene hrane. Kasnije postepeno povećavamo udeo zelene hrane u obroku, a smanjujemo suvi deo obroka do određene količine, kada uspostavimo ravnotežu. To znači da seno zadržavamo u ishrani tokom čitave godine. Obavezno ga zajedno s vodom ponudimo pre zelenog obroka. Kod uvođenja zelene hrane takođe je važna i vrsta biljaka koje nudimo. Kunićima je svakako draža detelina od običnih trava. Zato je preporučljivo zelenu ishranu započeti travama, a kasnije kada se životinje naviknu na zeleno dodavati i deteline.


Kroz celo razdoblje vegetacije ipak su najbolje detelinsko-travne smese jer kunićima pružaju raznolikost u obroku i količini hranjivih sastojaka. Najpoznatija zelena krmiva su: trave, deteline, grahorice, stočni grašak, stočni kelj, povrtno bilje, zelene grančice i različiti korovi. Kvalitetna livadna trava sadrži oko 1,5% belančevina, 10% ugljenih-hidrata i 2,5% mineralnih materija, pa je odlično krmivo za sve kategorije kunića. Najbolje bi bilo kada bi koristili travu sa sejanih livada jer je ona bogata različitim biljnim vrstama.



S druge strane, trebamo izbegavati trave s vlažnih područja jer imaju slabu zastupljenost hranjivih materija. Naročito trebamo izbegavati trave s livada smeštenih uz puteve jer su zagađeni izduvnim gasovima. Osim toga, često su zagađene i izmetom pasa i mačaka, a samim time i uzročnicima (najčešće) parazitskih bolesti. U ishrani kunića nikada ne smemo upotrebljavati travu tretiranu pesticidima ili drugim otrovnim materijama. To nije preporučljivo čak i kada proizvođači herbicida dozvoljavaju upotrebu trava u ishrani životinja nakon takozvane desikacije.


Trava je najkvalitetnija na početku cvatnje jer tada sadrži najviše belančevina i ugljenohidrata, a najmanje celuloze. Najbolje ju je kositi u večernjim satima zbog toga što se danju pod uticajem sunca hranjive materije skupljaju u lišću, dok se noću spuštaju u koren. Pokošenu travu treba upotrebiti u roku od jednog dana. Nikako ne sme stajati na gomili, jer će se upariti, požuteti i dovesti do teških probavnih poremećaja. Deteline sadržavaju 1,7% belančevina, 10% ugljenihidrata i 6% mineralnih materija. U ishrani kunića najviše se koriste lucerka i crvena detelina. Pre davanja deteline životinjama svakako treba ponuditi seno i vodu.


Prejedanje mladih kunića mladom, rano pokošenom detelinom može dovesti do teških proliva, nadimanja i uginuća. Ako je detelina još i rosna, simptomi su brži i pogibeljniji. Kunićima ne smemo davati ni uparenu ili plesnjivu detelinu. Najbolje ju je koristiti u ishrani pomešanu s travom ili je sejati kao travno-detelinsku smesu na kultivisanim livadama. Od mahunarki se najviše koriste grahorice i stočni grašak, i to u razdoblju od početka cvatnje, pa sve do početka dozrevanja mahuna. Preporučuje se da ih dajemo u količini koju kunići mogu pojesti tokom jednog sata. Nakon toga treba ih ukloniti iz jaslica. Kunići vole ako im tokom dana dajemo raznovrsnu hranu (npr. ujutro grahorice, popodne crvenu detelinu, a uveče lucerku). Stočnog kelja ima nekoliko vrsta, no najznačajniji je golemi stočni kelj čije stablo naraste i do 160 cm visine. Lišće mu je krupno i sočno tako da se jedan list može koristiti kao jedan obrok po grlu. Uvek se otkidaju samo donji listovi dok kruna ostaje. Seje se u martu i aprilu, pa sve do kraja jula. Kao biljka za siliranje seje se rano tako da se prvi put pokosi već početkom jula, a potom pusti da se regeneriše pre zime čime se dobiju dva otkosa. Može služiti kao zelena hrana do početka zime. Dobro podnosi temperature i do -12 °S. Sadrži veliku količinu probavljivih belančevina i malo sirovih vlakana. U poslednje vreme dobija sve više na značaju kako u ishrani kunića, tako i u ishrani sve stoke i peradi.




Tekst preuzet sa https://www.agroklub.com/