Podolsko goveče (sivo stepsko goveče ili podolac) spada u grupu primigenih goveda Boš europeus primigenius. Vodi poreklo direktno od Evropskog divljeg govečeta – tura (Bosprimigenius Bojenus). Ova i njima slična goveda su raširena u prošlosti na ogromnom prostoru od Ruskih stepa do severnog Jadrana. Gajena su u Podoliji (otuda i ime), Voliniji, Galiciji, Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Srbiji (Vojvodini) i Hrvatskoj (Slavoniji). Upotrebljavani su uglavnom za rad, ređe u proizvodnji mleka i tovu. Postoji više sojeva.



Izgled i osobine:

Podolsko goveče je krupno, grube konstitucije, visina u grebenu je oko 130 cm, kod krupnijih sojeva i oko 140 cm. Masa krava je od 400 do 600 kg, a bikova 750 do 1000 kg. Boje su sive, sivo-bela. Gubica, vrhovi rogova i papci su uvek tamno pigmentisani. Ima izuzetno velike rogove u obliku lire, čija dužina može biti i 1 m, a raspon i do 1,5 m. Kasnostasna su goveda, junice se pripuštaju sa 2 do 2,5 godine starosti. Telad pri teljenju imaju masu između 18 i 40 kg.

Laktacija je kratka a mlečnost je mala i kreće se od 700 do 1000 litara mleka. Mlečnost varira od uslova držanja i ishrane i može se dobiti i do 2000 litara u laktaciji.

Podolac je odgajan u najekstenzivnijim uslovima. Za ishranu tokom leta koriste se pašnjaci koji, najčešće od jula i avgusta, u sušnim godinama imaju malo zelene trave. Posle skidanja useva, mogu se koristiti kukuruzišta i repišta. Zimska ishrana još je oskudnija, najčešće je je to slama i kukuruzovina. Retko se dodaje zrnasta hrana, obično oteljenim kravama ili volovima pred početak radova.

U takvom sistemu ishrane i nege, podolac, se izvanredno prilagodio. Od ostalih osobina koje karakterišu ovu rasu su sposobnost adaptacije na klimatske prilike, dobra plodnost, otpornost na bolesti, sposobnost kompenzacije posle nepovoljnih uslova nege i ishrane.


Tekst preuzet sa https://www.cepib.org.rs