Klimatski uslovi u ovčarniku


Stočarstvo, 10.01.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Pravilan smeštaj ovaca je jedan od vrlo važnih uslova za postizanje optimalnog nivoa proizvodnje. Ovčarnik mora da ispunjava osnovne uslove za život ovaca i za ostvarivanje njihove pune proizvodnje.


Ovcama nisu potrebni posebni uslovi u pogledu toplote, jer nisu toliko osetljive, naročito ne u pogledu niskih temperatura. Objekat za ovce mora da bude izgrađen tako da u njemu ne vlada previše niska temperatura, a ni previše visoka. Tokom zime temperatura u ovčarniku ne sme da je ispod 6°C, a leti iznad 25°C. Za vreme zime temperatura u ovčarniku bi trebalo da je između 12 i 15°C. U prostoriji koja je predviđena za jagnjenje ovaca zimi, temperatura ne sme biti niža od 12°C. Najpovoljnije je ako se temperatura održava na oko 18°C. Nekoliko nedelja po jagnjenju temperatura može da bude i do 10-12°C.


Da bi se u ovčarniku obezbedila optimalna vlažnost vazduha treba da se obezbedi dovoljno prostora u staji, dobra toplotna izolacija, kao i odgovarajuće provetravanje. Zasićenje vazduha u ovčarniku vodenom parom nastaje disanjem ovaca, lučenjem mokraće i vlaženjem prostirke koja isparava, pa se vodena para koja se nahvata na hladnim zidovima i plafonu zgušnjava i pretvara u kapljice, koje ponovo padaju i kvase prostirku. Bez obzira na godišnje doba vlažnost vazduha u ovčarniku ne treba da bude veća od 75%.


Veoma značajan faktor je osvetljenje kako prirodno, tako i veštačko. Sunčeva svetlost je naročito važna zbog njene uloge u stvaranju vitamina D u koži ovaca, zbog baktericidnih svojstava, uticaja na proces metabolizma, kao i na psihičko stanje životinja. Ovčarnik se prirodno osvetljava pomoću prozora. Prilikom postavljanja prozora treba obratiti pažnju na odnos površine prozora prema površini poda u objektu ( 1: 20, tj. površina svih prozora u objektu treba da je dvadeseti deo podnog prostora). U zimskom periodu za osvetljenje ovčarnika neophodno je i veštačko osvetljenje - sijalice koje se obično postavljaju na krovnoj konstrukciji.



Ovce u ovčarnicima troše disanjem velike količine kiseonika, a odaju znatne količine ugljen dioksida i vodene pare. Raspadanjem mokraće i balege stvara se amonijak, sumporvodonik i drugi gasovi. Na taj način vazduh se zagađuje što može vrlo nepovoljno delovati na zdravlje ovaca i na njihovu proizvodnju. Zbog toga je potrebno da se stalno odvodi vazduh zagađen gasovima, prašinom i mikroorganizmima, kao i suvišna para, a istovremeno dovodi svež i čist vazduh.


U ovčarnicima manjeg kapaciteta izmena vazduha može se rešavati izgradnjom odvodnih i dovodnih kanala za provetravanje koji funkcionišu na osnovu razlike u temperaturi između unutrašnjeg i spoljašnjeg vazduha. Kanali za provetravanje grade se u vidu dimnjaka, kojima se dimenzije kreću od 40 x 40 do 70 x 70 cm. Kanali na vrhu imaju poklopac koji sprečava ulazak kiše i snega. U većim ovčarnicima, provetravanje se uspešno rešava pomoću električnih ventilatora koji rade na principu isisavanja zagrejanog vazduha ili ubacivanjem svežeg vazduha u objekat. Maksimalna brzina ovako ubačenog vazduha ne sme biti veća od 0,5m/s.



Kosovka Jakšić dipl.ing polj.



Bookmark and Share