VINOGRAD - POČETAK


Vinogradarstvo, 28.03.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Jesen je vreme kada se podižu novi zasadi vinove loze. Postoji više jednostavnih, a bitnih stvari na koje je neophodno obratiti pažnju. Ulaganja prilikom podizanja ovih zasada su velika pa svaka greška koja se napravi u startu kasnije se teže ispravlja i može puno da košta.

Pre svega važno je napraviti pravi izbor lokaliteta za podizanje vinograda . Najbolje je da to bude na nekom brežuljku južne, jugoistočne ili jugozapadne ekspozicije gde mesto ima veći broj sunčanih sati u toku godine. Veća osunčanost smanjuje i količinu vlažnosti u vinogradu što se direktno odražava na manji intenzitet pojave određenih bolesti (sive truleži, plamenjače).

Ukoliko je na mestu gde se planira podizanje vinograda prethodno već bio vinograd, preporučuje se da se na toj krčevini ne podiže novi vinograd najmanje 5-6 godina. Pre sadnje vinograda potrebno je uraditi duboku obradu zemljišta tj. izrigolovati zemljište i to na dubini 50 - 70 cm u zavisnosti od zemljišta. To je potrebno obaviti nekoliko meseci pre sadnje vinograda kako bi se zemljište sleglo. Ukoliko postoji zadržavanje vode u zemljištu, treba uraditi melioraciju zemljišta i time smanjiti vlagu u zemlji. Preterana količina vode u zemljištu može "ugušiti" biljke.

Veoma važan momenat je izbor sorte i podloge vinove loze. Pre svega treba odabrati zdrav sadni materijal koji u sebi nema određene patogene. Lozni kalemovi mogu nositi određene patogene kao što su to pojedine fitoplazmi, virusi, bakterije. Takav vinograd je unapred osuđen na brzo propadanje. Potrebno je da kalemovi koje kupujete imaju dokaz o zdravstvenoj ispravnosti (sertifikat) kao i da imaju odgovarajuće etikete. Danas se sve više u podizanju novih zasada koristi sertifikovan sadni materijal. Postoje određene sorte koje su osetljivije prema određenim bolestima pa shodno tome treba odabrati i otpornije sorte. Lozna podloga utiče na dužinu vegetacije. Kod nas se uglavnom koristi Kober 5 BB kao lozna podloga mada sve više na tržištu možete naći i druge lozne podloge.




Radi lakše hemijske zaštite koja se sprovodi u odnosu na fenofaze razvoja biljke po mogućstvu treba birati sorte koje su ujednačene po vremenu porasta i zrenja. Redove u vinogradu treba postaviti u pravcu dominantnih vetrova kao bi provetravanje u vinogradu bilo što bolje. Time se smanjuje intenzitet pojedinih bolesti kao što su plamenjača, siva i crna trulež, crvena palež i sl.

Treba voditi računa i o đubrenju . Preporučuje se unošenje N:P:K = 8:16:24 u kasnu jesen i rano proleće. Treba biti oprezan sa unošenjem azota jer on može dovesti do intenzinog porasta zelene mase u toku vegetacije, time povećati relativnu vlažnost u vinogradu i stvoriti povoljnije uslove za razvoj bolesti. Povećano unošenje kalijuma može povećati otpornost vinove loze na pojedine bolesti.

Kod suzbijanja korova hemijskim tretiranjem treba biti oprezan. Kod vinograda koji su mlađi od 4-5 godina treba izbegavati herbicide. Ta starost vinograda je i osetljiva na prisustvo korova. Korovi ih mogu "ugušiti". U tim slučajevima je dobro primeniti mehanizaciju u međurednom prostoru. Kod starijih vinogra mogu da se koriste herbicidi uz odgovarajuću meru opreza posebno kod primene neselektivnih herbicida.



Dragana Tomić, dipl. ing zaštite bilja



Bookmark and Share