BANKA GENA ZA SAVREMENO VOĆARSTVO


Voćarstvo, 16.07.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Uspeh savremenog voćarsta u Srbiji je stvaranje novih sorti i podloga sa boljim genotipovima od postojećih. To se može postići jedino ako raspolažemo velikom genetičkom varijabilnošću početnog materijala, savremenim institucijama sa odgovarajućom tehnikom i angažovanjem mladih stručnjaka raznih profila željnih rada, voćara, pomologa, zaštitara, selekcionara, genetičara.

Da bi se postigli novi genotipovi neophodno je da se raspolaže velikom genetičkom varijabilnošću početnog materijala i da se postave ciljevi oplemenjivanja voćaka a to su:

- Visoki i konstantni prinosi,
- Kvalitetni plodovi po tržišnom ukusu,
- Otpornost na biljne bolesti i štetočine,
- Zdrava organska proizvodnja,
- Prilagođenost na promenljive agroklimatske uslove sredine.


Početnu i posebnu pažnju treba posvetitit autohtonoj voćnoj flori Srbije, koja je vrlo raznovrsna, bogata, polimorfna i tokom niza godina prilagođena uslovima naše sredine. Iz drugih država treba introdukovati genotipove sa željenim osobinama.




Privredno značajne voćne vrste su: šljiva, višnja, jabuka, kruška i malina. Njima treba posvetiti pažnju u selekciji i oplemenjivanju, ali nezapostaviti i ostale voćne vrste.


U savremenom oplemenjivanju voćaka se koriste klasične metode: hibridizacija, inbriding, indukovane mutacije, klonska selekcija, veštačka inakulacija, indukovane mutacije, kultura embriona, kultura tkiva, fuzija protoplast genetičke transformacije, genetski markeri, mapiranje gena i hromozoma.

Da bi se ostvarili ciljevi u oplemenjivanju voćaka neophodno je dugoročan priliv finansiskih sredstava, za realizaciju programa koji traje duži niz godina a sve bi se to vratilo trostruko više, stvaranjem novih sorti i podloga za buduće generacije i vreme koje dolazi.



mr. Aleksandar Mitić



Bookmark and Share