Kako uzgajati mušmulu - pomalo zaboravljeno voće?


Voćarstvo, 25.12.2015.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Mušmulu je prvi opisao grčki botaničar Teofrastus na prelazu iz stare u novu eru. Ona pripada jabučastim voćnim vrstama. Botanički gledano, ova vrsta je između gloga i kruške. To je stara voćna vrsta koja nije zastupljena u proizvodnim zasadima i na većim površinama. Uglavnom se može naći kao sporadična voćka u amaterskim zasadima ili na okućnicama.

Oko njenog porekla postoje dva glavna mišljenja. Po jednom, ona potiče iz predela oko Kaspijskog jezera, dok po drugom potiče iz centralne Evrope. Veoma je bila popularna u srednjem veku, a u Francuskoj je i dalje delikates, gde se konzumira sa raznim vinima.

Mušmule su ukrasna stabla koja su u jesen zlatnožute boje, a sredinom ili potkraj proleća donose velike bele ili ružičastobele cvetove. Najčešće se odgajaju u žbunastom obliku ili, ako želite veće primerke, kao polustablašice.

Na našim poljima i voćnjacima, kao i u rasadnicima, se uglavnom mogu naći četiri sorte mušmule: domaća, besemena, kraljevska i holandska krupna. Domaća mušmula je sitnih do srednje krupnih plodova koji su veoma ukusni. Plodovi imaju puno semenki, ali malo mesa. Ova sorta je otporna na mraz i sušu. Besemena mušmula je, kako joj ime kaže, bez koštica u plodu. Plodovi ove sorte su sitni, slični plodovima domaće sorte. Veoma je otporna na mraz i sušu. Kraljevska mušmula ima srednje krupne plodove, vrlo sočne i prijatnog ukusa. Otporna je na sušu i mraz, i smatra se da je veoma stara sorta. Holandska krupna ima, kako joj ime kaže, krupne plodove, koji su veoma ukusni. Sorta je otporna na sušu i mraz, ali su plodovi osetljivi na čađavu krastavost.

Mušmula se sa uspehom može gajiti na terenima do 1.000 m nadmorske visine, ali najbolje rezultate daje pri uzgoju do 700 metara. Više joj pogoduju osunčaniji i provetreniji tereni. Otporna je na niske temperature, pa bez oštećenja može podneti temperature i do - 30°C, mada joj visoke temperature mogu naneti štetu, pogotovo ako se jave u dužem periodu. Dobro podnosi niske temperature tokom mirovanja zahvaljujući kasnom cvetanju, te nikada nema oštećenja cveta ili ploda od poznih mrazeva. Zahteva dobra, rastresita zemljišta. Nepovoljna su teška i zemljišta podložna zadržavanju vode - zabarivanju.

Mušmule u suštini mogu da se odgajaju na raznim vrstama zemljišta, izuzev na izuzetno krečnjačkim ili loše oceditim. Optimalna pH vrednost zemljišta je oko 7, dakle zemljište treba da je neutralno. Da bi održale snažan rast i dobar rod, potrebno im je dovoljno vlage.

Zemljište za sadnju se može pripremati celom površinom, ili u trake na većim nagibima, a može se zasad podići i na neoranoj površini, kopanjem većih i dubljih jama. Pre sadnje, na osnovu analize zemljišta treba izvršiti popravke zemljišta ili na plodnost ili na pH vrednost, zavisno od rezultata analize. Najbolje je sadnju obaviti tokom jeseni. Sadnja se preporučuje na 4 x 4 ili pak 4 x 3 metra, što zahteva 625 odnosno 834 sadnice po hektaru. Počinje sa rađanjem od druge godine po sadnji, u punom rodu daje prinos 12-15 t/ha.

Zahtevi gajenja mušmule su slični kao i za jabuke, s tim što su mušmule veoma otporne prema bolestima. Sadnice mušmule su prilično otporne na biljne bolesti i štetne insekte. Ipak, mušmulu mogu da napadnu gusenice koje jedu listove i gljivična pegavost listova.

Mušmula se najčešće proizvodi kalemljenjem na vegetativne podloge dunje ( MA, ĆA 7, Provansalska dunja Ba 29). Izuzetno se kalemi na sejance oskoruše za peskovita i gloga za krečna zemljišta. Samooplodne su, što znači da im za oplodnju nisu potrebni oprašivači. Plodovi su jabučasti i pomalo plosnati, sa trajnim izbočenim rožnatim čašicama.

Mušmula se uzgaja najčešće u obliku kotlaste ili poboljšane piramidalne krošnje. Žbunast oblik postiže se kao i kod jabuka. Početno orezivanje za polustablašice je kao i kod jabuka. Kada je utvrđena glavna okosnica, zimi povremeno proređujte grančice da biste zadržali otvorenu krošnju. Rezidba u rodu je slična kao kod ostalih jabučastih voćki, a svodi se na uklanjanje suvih ili polomljenih i oštećenih grana i proređivanje krune. Jednogodišnje grane se mogu skraćivati u cilju pospešivanja rodnosti, sprečavanja izduživanja grana i boljeg obrastanja grana sa rodnim grančicama.

Plodovi dospevaju za berbu krajem oktobra ili početkom novembra, i u zavisnosti od sorte mase su 10 do 70 grama. Plodove ostavite što duže na stablu da bi postigli pun ukus. Uberite ih pred kraj jeseni, kada se drščica lako odvaja od grane, po mogućnosti kad je suvo vreme. Berba plodova se obavlja ručno, posle prvih jačih slana, posle opadanja lista. Berba se obavlja u drvene ili plastične gajbice u sloju visine 2-3 ploda.

Plodovi su odmah posle berbe neukusni i pre upotrebe treba da se uskladište. Da bi se sprečilo nastajanje truleži, drščice potopite u jak rastvor soli, pa tek onda poslažite plodove u gajbice, i to tako da se ne dodiruju i da im čašice budu okrenute nadole. Upotrebljavajte ih kada meso omekša i postane smeđe. Podnosi dosta hladne uslove za čuvanje. Najbolje se čuva na temperaturi od 2-5 stepeni celzijusa i pri relativnoj vlažnosti vazduha oko 70%.

Za tržište se koriste plodovi koji su omekšali, promenili hemijski sastav ploda, gnjili plodovi. Cena svežih plodova je u proseku 2-3 puta veća od konzumne jabuke. Svež plod se prodaje u periodu novembar - januar.

Mušmula se može jesti neprerađena, u sirovom obliku. Od nje može da se pravi marmelada, liker i rakija, a poznavaoci narodne medicine tvrde da poboljšava vid, jača jetru i bubrege, popravlja krvnu sliku, otklanjaju bolove u leđima i kolenima. Preporučuje se i kod vrtoglavice, dijareje, infekcije usne duplje, čak i protiv impotencije.

Ukoliko posavetujemo nauku, videćemo da su istraživači dokazali da je plod mušmule veoma bogat u fosforu, kalijumu, kalcijumu, magnezijumu, gvožđu i antioksidantima, te je veoma značajna namirnica za zdravlje ljudi. Pored ovih supstanci, mušmula sadrži brojne druge sastojke, tanin, vitamin C, pektin, smolu, jabukovu, limunsku i vinsku kiselinu. S obzirom na to da nezreli plod mušmule steže sluzokožu, može da za zaustavljanje krvarenja iz desni i spreči pojavu afti u ustima. Takođe, podstiče rad pljuvačnih žlezda i želuca, zbog čega se posebno preporučuje starijim osobama. I semenke ove biljke su vrlo zdrave, drže se u vodi dok ne nabubre, a za to vreme oslobađaju lekovite sastojke. Ova voda koristi se kao obloga kod povreda kože.

Što se tiče ostalih delova biljke, koristi se i cvet i list koji se bere u proleće. Suše se na vazduhu i koriste kao čaj. Sve su ovo razlozi da nabavite sadnice mušmule ove, ili sledeće godine. Svako dvorište treba imati barem jedno stablo ove čudnovate voćke.




Bogdan Cekić



Tekst preuzet sa http://www.agroklub.rs/



Bookmark and Share