Trnjina - voćka iz davnina


Voćarstvo, 31.03.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Trnjina je biljka čiju lekovitost narodna medicina poznaje od davnina. U lekovite svrhe koriste se svi delovi trnjine: koren, kora, cvet, listovi i plodovi. Postoje dokazi da se koristila u ishrani još u kamenom dobu, a bila je redovna na trpezama stare Grčke i starog Rima.

Poznata je i pod nazivima trnina, trn, crni trn, crni grm, trnjavka, trnavke, divlja šljiva, kukinja i grmulja. Prema botaničkoj nomenklaturi pripada porodici ruža Rosaceae, rodu šljiva Prunus. Široko je rasprostranjena u Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji. Raste kao samonikli grm po pašnjacima, sunčanim brežuljcima, rubovima šuma, krčevinama. Uzgaja se kao živa ograda, pojedinačni grmovi, stabla, ili kao ukrasna biljka, ali i zbog svog bujnog korena i stvaranja mnoštva izdanaka radi sprečavanja erozije . Koristi se i kao podloga u rasadničarskoj proizvodnji voća.

Kao grm, trnjina naraste do 3 m visine, a kao pojedinačno drvo 5 m i više. Ima raširene trnovite grane. Listovi su manjih dimenzija, 2-4 cm i na ivicama malo nazubljeni. Trnjina prvo cveta, a zatim lista. Cvetovi su sitni do 1,5 cm prečnika sa pet latica pojedinačnih ili po 2 do 3 zajedno i prekrivaju cele grančice. Cvetovi ugodnog mirisa, cvetaju od marta do kraja aprila pa i tokom maja, što zavisi od vremenskih prilika i lokacije.

Plod trnjine je koštunica tamnoplave boje sa pepeljkom, prečnika 1-1,5 cm, iznutra mesnat i zelenkasto obojen, trpkog i kiselog ukusa. Sadrži 5 do 8% šećera, organskih materija 1,5-3% pektina 1.5%, vitamina C 8-26%, jabučne kiseline 1,7%, vitamina P do 4000 mg, što je više od aronije, tanina do 1% bojene materije, arome. U 100 g ploda nalazi se 200 mg vitamina C.

Počinje sazrevati tokom septembra , ali se zbog trpkog ukusa konzumira tek nakon mraza. Može da se bere i ranije ali je tada potrebno prethodno zamrznuti da bi se izgubio trpki ukus i stežući efekat. Tada se mogu koristit i u svežem stanju. Od takvih plodova mogu se praviti sirupi, džemovi, mešane marmalade, likeri. Poboljšava ukus voćnih kompota i povećava njihovu lekovitost. Koristi se u gastronomiji kao začin jelima od divljači. Listovi trnjine sadrže vitamine C i E, antocijane, flavonoide. Prosečan prinos po grmu je 12 do 14 kg. Važno je još spomenuti da seme sadrži otrovni glikozid.

Cvetovi se beru u aprilu , kora sa korena i plodovi se sakupljaju u oktobru i novembru . U narodnoj medicini trnjina se koristi za lečenje kašlja, grčeva, prečišćavanje krvi, za jačanje želuca pa i mršavljene. Plod trnjine se koristi za saniranje dijareje i problema sa organima za varenje. Cvet se koristi kao blago laksativno sredstvo i diuretik, podstiče i znojenje kod težih upala i groznica.

Seme se koristi za razmnožavanje, a treba 2 do 3 meseca biti izloženo hladnoći. Preporučuje se seme staviti u vreću sa vlažnim peskom i držati u frižideru. Klijanje semena je veoma sporo , zbog čega se trnjina najčešće razmnožava izdancima iz korena . Pre sadnje kopaju se rupe dimenzija 0,8k0,4 m i u njih doda đubrivo. Nakon sadnje vrši se orezivanje izdanaka na visinu od 15 cm, što će u proleće rezultirati bujnim razgranjenje jer trnjina stvara veliki broj izdanaka. U narednim godinama treba redovno uklanjati suvišne izdanke, polomljene i oštećene grane.

Potrebno je đubriti svake godine da bi ova biljka dala bogat rod. U vrtu se sadi na razmak 2,5 do 3 m između sadnica. Veoma je pogodna za formiranje žive ograde . Može se zasaditi jedan niz sa razmakom između biljaka 0,5-0,7 m ili dvostruki niz u cik cak formi sa rastojanjem 0,8-1 m. Sadnice se postavljaju pod uglom od 45 stepeni. Životni vek grma trnjine je oko 40 godina . Važno je stanište divljih životinja i ptica. Naseljavaju je i mnogi insekti. Može da posluži i kao ograda za stoku jer svojim dugim trnjem brani prolaz životinjama. Važna je medonosna biljka jer cveta u rano proleće.


Čaj od cveta trnjine

Ovaj čaj jača i čisti krv, posebno u slučajevima kožnih bolesti, bolesti pluća i disajnih organa. Čaj se priprema tako što se jedna velika žica osušenog ili sedam velikih kašika svežeg cveta prelije sa 2,5 dl vrele vode i prokuva 1 minutu. Ostavi se da stoji poklopljeno oko 10 minuta. Dnevno se pije po jedna šoljica tokom 3 do 4 dana i to po gutljaj svaki sat. Ako ovaj procijeđeni čaj ponovo prokuvamo sa jednom velikom kašikom meda, blagotvorno deluje kod upale pluća i bronhija, omekšava sluz i olakšava iskašljavanje. Dnevno se piju 2 do 3 šoljice svakih pola sata po jedna velika kašika.


Liker od trnjine

Plodovi trnjine, bez peteljki, se stave u teglu (400g ploda trnjine), pospu se sa 200g šećera ili preliju sa 2dl meda i 5dl lozovace ili šljivovice. Ako je tegla na suncu biće potrebno oko 3 nedelje da se med ili šećer otope. Ukoliko je tegla u tamnoj prostoriji povremeno ju je potrebno protresti. Biće potrebno oko 6 nedelja da voće pusti sok. Ovaj liker je intenzivnijeg ukusa i boje.





Ranka Vojnović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/



Bookmark and Share