Trikovi za uspešan uzgoj ribizle!


Voćarstvo, 15.08.2016.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Ribizla (Ribes L.) je rod listopadnih grmova iz porodice ogrozda (Grossulariaceae). Rod sačinjava čak oko 150 vrsta. Latinsko ime roda Ribes stari je arapski naziv za ogrozd, a Karl Lineus ga je uzeo za celi rod. Najznačajnije vrste ribizle kod nas su: crvena ribizla (Ribes rubrum), bela ribizla (Ribes album), crna ribizla (Ribes nigrum), ogrozd (Ribes uva-crispa), jošta (Ribes × nidigrolaria).

Mlade grmove crvene ili crne ribizle posadite duboko. Ako je vrat biljke (mesto gde se korenje spaja s granama) 5-10 cm ispod površine tla, stvaraće velik broj postranih izdanaka koji će kasnije postati važne strukturne grane. 12 je idealan broj grana za grm crne ili crvene ribizle za postizanje najvećeg roda.

U rano proleće izaberite mesto za novi grm, očistite ga i razrahlite zemlju te posadite dve 25-30 cm dugačke reznice ili delove prošlogodišnjih grana. Reznice u zemlju na razmacima od oko 10 cm stavite pod uglom i neka se vidi samo jedan pup. Sadnja reznica direktno na mesto budućeg rasta podstaćiće biljke na stvaranje dubokog korenja. Zbog toga će mladi grmovi biti manje osetljivi na sušu od onih koje ste presadili kao malene grmove.

Kad novi grm uzgajate iz reznice, svake ga zime iduće tri godine orežite pre nego što mu dopustite da stvori plodove.

Prva zima - Nakon sadnje sve nove izdanke koji su se razvili orežite na samo dva pupa.
Druga zima - Sve nove izdanke orežite na tri pupa, a postrane izdanke na 15 cm iznad tla.
Treća zima - Izdanke orežite na 4 pupa iznad njihove baze, a postrane izdanke na 15 cm iznad tla. Sledeće će godine grm ribizle biti spreman za plodove.



Gusjenice ribizlinog moljca ruju u dubinu izdanaka grmova ribizle. U jesen orežite i spalite sve suve i krhke grančice da uništite larve i sprečite povratak zaraze. Ostatke nemojte baciti na kompostnu gomilu jer bi se problem mogao proširiti.

Neće proći mnogo vremena pre nego što ptice primiete nove grmove. One mogu vrlo brzo poharati plodove ili skinuti pupove s grana, ostavljajući za sobom golo i neplodno drvo. Metode teranja ptica uključuju trepereću traku koja je delotvorna, ali samo nekoliko dana. Mora se redovno menjati jer se ptice naviknu na nju. Uzgajate li veći broj grmova, isplati se podići kavez za biljke i prekriti ga mrežom da se ptice ne mogu približiti.

Kos i čvorak vole mekane, crvene plodove ribizle. Nadmudrite ih tako što će te se odlučite za bele i ružičaste sorte.

Crna ribizla je kralj aromatičnog voća. Najbolje uspeva i najslađa je posađena u bogatom alkalnom tlu, ali ako vaša zemlja nije takva, dodajte joj smrvljenog krečnjaka kojim ćete napuniti jamu za sadnju.

Francuska je poznata po likeru od crne ribizle (cassis), a tradicionalni francuski trik pojačavanja arome crne ribizle je bacanje komadića starog gipsa oko baze grmova zimi. Zimski mrazevi smrviće gips i korenje će lako apsorbirati kalcijum sulfat od kog je načinjen.

Ribizle se ne uzgajaju samo zbog plodova, nego i zato jer je reč o vrlo lepim grmovima. Ribes odoratum u proleće ima prekrasne žute cvetove, nakon kojih slede nejestivi ljubičasti plodovi i zatim prekrasne jesenje boje. Ribes sanguineum često se sadi kao deo neformalne mešane živice jer ima lepe, crveno-ružičaste kasnoprolećne cvetove.

Savremene sorte crne ribizle prilično su pouzdane. Ako se ipak dogodi godina s vrlo malo plodova, možda su kiša, vetar ili mraz isprali polen s biljaka. Nemojte odustati i nadajte se suvom vremenu iduće godine.

Mnoge od vrlo starih sorti crne ribizle zamenjene su novijim. Većina starijih sorti cvetala je i donosila plodove već od aprila, ali zbog toga bi često stradale od mraza i rod im je bio prilično nepouzdan. Novouzgojene sorte cvetaju kasnije i manje su sklone oštećenjima od mraza. Te nove sorte su pojednostavnile uzgoj crne ribizle, otporna je na plamenjaču i kovrdžanje listova.

Crvena ribizla tradicionalno dozreva od polovine juna do kraja jula, zavisno o sorti. Želite li celo leto uživati u plodovima, posadite nekoliko različitih sorti-od najranijih do najkasnijih.

Želite li ribizlu čije plodove možete brati stojeći, ne zauzima mnogo prostora i korov oko baze se lako plevi, pretvorite svoju reznicu u grmoliku stablašicu. Uklonite sve pupove s donje polovine reznice tako da se izdanci ne razvijaju ispod nivoa tla. Reznicu okomito u tlo ukopajte na odabranoj lokaciji. Kada reznica pusti korenje i razvije nove izdanke, zavežite najsnažniji izdanak za bambusov štap, a ostale uklonite. Pustite da izdanak naraste oko jednog metra pa mu orežite vrh. Postrani izdanci rasće iz gornja tri ili četiri pupa.

Najjednostavniji način obnavljanja snage i živosti starog grma ribizle je u zimu orezati sve grane do nivoa tla. Idućeg će se proleća iz zemlje pojaviti veliki broj izdanaka koji će se razviti tokom leta. Godinu nakon toga trebali bi početi stvarati plodove.



Uzgoj ogrozda

Ogrozdi su vrlo jednostavni za uzgoj u svakom tipu dobro odvodnjenog tla koje zadrži vlagu. Uspevaju na sunčanim mestima ili u polusenci, ali nemojte ih posaditi tamo gde ima mraza jer cvetaju početkom marta i mogao bi ih oštetiti kasniji nalet hladnoće.

Orezujte tokom jeseni ili zime, ali ako postoji mogućnost da će ptice oštetiti pupove, odgodite orezivanje do otvaranja pupova tako da ne upropaste nekoliko preostalih pupova. Orežite odumrlo drvo i sve ukrštene grančice, a nove stabljike koje izbijaju iz glavnih grana skratite na pola dužine. Krajem juna orežite sve novonastale postrane izdanke do četiri ili pet listova od baze. Biljku oblikujte poput pehara da branje plodova bude jednostavnije i ostavite prostora u sredini grma jer će to garantovati dobro kruženje vazduha oko plodova i sprečiti nastanak bolesti.

Da branje plodova bude što bezbolnije, isplati se potruditi oko pronalaženja sorti bez trnja.Dve su vrste ogrozda: kulinarski i desertni. Kulinarske sorte odlične su za kuvanje, ali su prekisele da se jedu sirove. Desertni ogrozd je slađi i može se jesti svež. Nemate li dovoljno prostora, odlučite se za desertni tip, jer se njegovi mlađi plodovi mogu upotrebiti za kuvanje, a zreli se jedu sveži.

Oko korenja svakog grma ili biljke u jesen dodajte nekoliko punih lopata dragocenog obogaćujućeg organskog materijala i pustite gliste da ga odvuku u zemlju.


Renata Dragović

Tekst preuzet sa http://www.agroklub.ba/



Bookmark and Share