Gajenje i proizvodnja dunje u plantažnim zasadima


Voćarstvo, 21.02.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Dunja je u strukturi našeg voćarstva zastupljena sa svega 0,8% i to sa prosečnim prinosom po stablu od 7 do 15 kg, što ukazuje na činjenicu da se kod nas radi o ekstenzivnom gajenju dunje. Kod nas praktično ne postoje plantažni zasadi dunje na većim površinama.

“Peščara” Tavankut – Subotica – 26 ha
“Takovo” Gornji Milanovac – 20 ha
“Mladenovac” Mladenovac – 20 ha
“Budućnost” Bačka Palanka – 2 ha



Poreklo i raširenost dunje

Dunja kao voćna vrsta se u mnogim zemljama sveta gaji od davnina. Poznata je još od pre 4000 godina. Poreklom je sa Kavkaza, odakle se prvo širila na istok a zatim i na jug u Malu Aziju pa iz nje i u drevnu Grčku. Latinski naziv roda dunje Cydonia, potiče od mesta Cydon na Kritu gde se gaji od vajkada.

Na raširenost dunje utiču i njene biološke osobine. U našim krajevima cveta kasno – od kraja aprila do sredine maja, pa tako izbegava pozne prolećne mrazeve. S druge strane i sazreva dosta kasno (160 – 170, čak i 180 dana od faze punog cvetanja) pa je njeno gajenje vezano za krajeve u kojima su duge, tople jeseni. Slično je i kada se radi o nadmorskoj visini: dunju ne bi trebalo gajiti u intenzivnim zasadima na visini većoj od 700 metara.



Sistematsko mesto dunje

Dunja se u raznim zemljama sveta različito naziva. U Grčkoj se naziva Cydonia, u Italiji cotogno, u Španiji membrila, u Francuskoj coing, u Engleskoj quince, u Bugarskoj đula, u Rusiji ajva, i latinski Cydonia.

Dunja pripada familiji Rosaceae, podfamiliji Pomoideae, rodu Cydonia. Kulturne sorte su nastale od vrste Cydonia vulgaris L.; Cydonia oblonga Mill.



Biološke osobenosti dunje


Plodonošenje

Drvo dunje živi obično od 30 do 40 godina a pojedina usamljena stabla mogu da žive i do 70 godina.

Prvi rod daje u 2. godini;
Prvi značajniji prinos počev od 4. godine;
Obilniji rod se dobija od 5. – 6. godine;
Maksimalan oko 10. godine.
Prinos po stablu se kreće od 10 do 60 kg u plantažnim zasadima, a pojedinačna stabla daju 100 pa i do 400 kg plodova.






Koren

Glavna masa skeletnog korena (70%) nalazi se na dubini od 8 do 25 cm, 25% korenovog sistema se nalazi na dubini od 25 do 30 cm, dok se ispod 30 cm razvija neznatan broj žila (5%). Rasprostiranje korena u horizontalnom pravcu je kružno i uglavnom u radijusu slobodne krune.







Stablo

Dunja na sopstvenom korenu izraste najčešće do visine od 3 do 5 m. Ređe se sreću pojedinačna stabla visine 6 m i više. Prirodni oblik dunje je žbun, međutim, relativno lako se uzgaja kao stablašica u vidu svih uzgojnih oblika. U plantažnim zasadima dunja se obično i gaji samo kao stablašica.

U takvim zasadima dunja se gaji najčešće u obliku slobodne krune, a sreću se i nepravilna palmeta sa kosim granama sa niskim stablima, vaza, poboljšana liderna i druge. Oblik slobodne krune zavisi od karakteristika rasta skeletnih grana sorti. Pored toga oblik slobodne krune se menja stupanjem sorti na pun rod.

Skeletne grane su vrlo žilave i izdržljive pod uslovom da je ugao pod kojim grana izlazi iz debla povoljan. U suprotnom, posebno u slučajevima kada dve ili više grana izlaze iz jednog mesta u sredini stabla, dolazi do cepanja. Do ovih pojava dolazi pod teretom roda ali i snega.



List

List dunje je karakterističnog oblika i izgleda. Kada su stabla zdrava on je tamno zelene boje i sa donje strane maljav. Starenjem listova maljavost prestaje da bude izražena. Krupnoća lista dunje je vrlo različita, i kreće se od vrlo krupnih (npr. vranjska), gde može dostići dužinu i do 18 cm, do sitnih (leskovačka). U slučaju pojave viroze, list dunje postaje izuzetno sitan.

Listanje u dunje počinje relativno rano u odnosu na cvetanje, obično oko 20 dana pre cvetanja. List dunje je aktivan praktično do duboke jeseni, pa zato često i ne opadne sa stabla jer mu se hlorofil nije razgradio niti formirao sloj za odvajanje između lisne peteljke i grane.



Cvet

Iz mešovitog pupoljka dunje razvija se u proleće kratak porast, dužine od 5 do 15 cm sa 3 do 5 normalno razvijenih listova na čijem vrhu se potom pojavljuje pojedinačni cvet iz koga se dobija jedan plod.

Cvet dunje čine 5 vrlo lepih kruničnih listića bele boje ili bele boje sa crvenim vrhovima, 5 čašičnih listića, 25 do 30 prašnika i 5 slobodnih tučkova.

Nakon zametanja ploda grančica koja nosi cvet prestaje da raste. Dunja spada u voćne vrste koje vrlo kasno cvetaju, posle nje cveta praktično samo mušmula. Ona u našoj zemlji, u raznim rejonima, cveta od polovine aprila do polovine maja i cvetanje traje relativno dugo, od 8 do 20 dana

U bujnijih letorasta se dešava da se donji cvetovi nalaze u stanju cvetnih butona dok su u gornjem delu već precvetali.


Plod

Plod dunje je lažni, jer se razvija iz cvetne trube i zadebljale cvetne lože. Masa, odnosno težina ploda je vrlo različita i kreće se od 50 grama u nekih divljih vrsta i ukrasnih formi do čak 2000 grama u kulturnih sorti.

Po obliku plod može biti okruglast (jabučast), izdužen (kruškast), zvonast, spljošten itd. Peteljka ploda je praktično grančica na kojoj je nastao cvet. Pokožica je glatka ili maljava, ravna ili neravna u punoj zrelosti limunasto žute boje i vrlo prijatnog mirisa. Meso ploda je sočno, tvrdo, oporo, kiseloslatko i aromatično. U mesu ploda se često nalazi mnoštvo kamenih ćelija.

Obično se u 5 semenih kućica nalazi od 5 do 35, ponekad i više semenki, slepljenih sluzastim, slatkim materijama. Semenke su smeđe boje, nepravilnog oblika, u semenim kućicama koje su okružene pojasom sklerenhimskih ćelija.



Ekološki uslovi

Za uspešnu komercijalnu proizvodnju dunje veoma je značajno da se izvrši dobar izbor lokacije. To znači da bi trebalo da se pre podizanja dunjika, pogotovo na većim površinama, ustanovi da li postoje uslovi za njeno gajenje. To su klimatski uslovi, zemljišni uslovi i orografija terena.



Svetlost

Dunja je heliofilna (svetloljubiva) voćka, pa joj najviše odgovaraju dobro osvetljena mesta. Ukoliko su stabla dunje zasenjena, ona slabo rađaju, u pregustom sklopu rađaju samo po periferiji krune. Plodovi u senci ne dobijaju sortno karakterističnu aromu i znatno su zeleniji i maljaviji od normalno osunčanih plodova. Svetlost kao faktor uspešne proizvodnje kod nas ne predstavlja nikakvo ograničenje.



Toplota

Ograničavajući faktor širenja dunje je upravo toplota. Dunja dobro raste u uslovima vinogradarskih zona, dok u hladnijim zonama i na većim nadmorskim visinama često strada plod pa i drvo. Drvo dunje izmrzava na oko -27°C, dok deo rodnih pupoljaka i starijih grana izmrzava već na -23°C. Severna dunja, koju je stvorio Mičurin, izdrži i do -35°C a da ne dođe do bilo kakvih promena tj. oštećenja. Izmrzavanje korena dunje javlja se na temperaturi od -12°C.Oštećenja cveta dunje nastaju već na -1°C u fazi otvorenih kruničnih listića, dok ako nisu otvoreni oštećenja će nastati na oko -1,5°C. Plodovi dunje, ukoliko budu izloženi dejstvu ranih jesenjih mrazeva počinju da izmrzavaju na -2,2°C dok se npr. plodovi jabuke smrzavaju na -1,97°C a kruške na -1,8°C.



Voda i vlažnost

Količina vode u pojedinim organima dunje se kreće do 85%, pa se zato bez dovoljno vode u zemlji i vazduhu ona ne može uspešno gajiti. Ipak, dunja srazmerno dobro podnosi sušne periode. U ekstremnim slučajevima savija listove u trubicu radi smanjenja transpiracije. Za normalan rast i uspešno gajenje dunje, u literaturi se navodi da je potrebno da padne godišnje 750 do 990 mm vode sa dobrim rasporedom u toku vegetacije. Međutim u praksi se pokazalo da se dunja veoma uspešno gaji i u voćarsko-vinogradarskim krajevima gde najčešće ne padne više od 600 mm vode godišnje. Ipak ona daje znatno bolje rezultate u uslovima navodnjavanja pa optimalnu vlažnost zemljišta treba održavati tokom cele godine, a posebno u avgustu i septembru kada je prirast plodova najintenzivniji.



Vetar

Vetar u intenzivnim zasadima dunje nanosi velike štete. Ako duva posle jačih kiša može da izazove naginjanje stabala. On može uticati i na odvaljivanje pojedinih skeletnih grana ili krune dunje. Pored toga, vetar utiče i na isparavanje vode iz zemljišta, intenzitet transpiracije, na oprašivanje voćaka a pred berbu može da izazove značajno opadanje plodova dunje. Zbog toga je na vetrovitim položajima poželjno podizati zaštitne pojaseve.



Zemljište

Najpogodnija zemljišta za dunju su ona koja su umereno vlažna, propusna i bogata hranljivim materijama. Teška i vlažna zemljišta, kao i jako suva i peskovita i karbonatna su nepogodna za gajenje dunje. Na jako karbonatnom zemljištu dunja na dunji je ugrožena hlorozom. Stabla dunje vrlo povoljno reaguju na đubrenje stajnjakom pa je kao i kod drugih voćnih vrsta poželjno da sadržaj humusa bude što viši, makar 2-3%. Praksa je međutim pokazala da ima vrlo uspešnih zasada koji su podignuti na zemljištu sa svega 1% do 1,5% pa čak i manje humusa. Debljina oraničnog sloja za dunju treba da bude najmanje 50 – 60 cm, da bi se dunja normalno razvijala.



Orografija

Što se orografije tiče, prilikom izbora mesta za podizanje dunjika treba obratiti pažnju na nadmorsku visinu, ekspoziciju i nagib (inklinaciju) terena.



Podizanje zasada


Izbor sorti

Broj sorti dunje je relativno mali i ograničen je na korišćenje svega nekoliko sorti u praksi. Kod nas se najčešće koriste leskovačka i vranjska dunja a ređe druge.


Leskovačka dunja

Ovo je domaća sorta raširena po dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave i u Vojvodini. U narodu je nazivaju dunjom, za razliku od vranjske dunje koju zovu dunjac. Stablo leskovačke dunje je u početnom periodu rasta bujno, ali čim prorodi bujnost se smanjuje i mogla bi se označiti kao srednja. Kruna je široka, okrugla i sa oborenim granama koje pod teretom roda padaju do zemlje. Dosta je otporna prema bolestima i štetočinama (osim prema virusima). Prorodi relativno rano, a potom rađa redovno i obilno i to uglavnom na kratkim rodnim grančicama. Oblik ploda je jabučast, okrugao, ravan ili rebrast, krupan do vrlo krupan (200-500 grama). Pokožica ploda u punoj zrelosti je limunasto žuta, meso ploda je sitnozrno, kiseloslatko, fine arome. Plodovi su posle berbe dobre transportabilnosti i obično se za preradu prevoze u rasutom stanju. Sazreva sredinom do kraja oktobra. Kao nedostaci ove sorte pominju se lako opadanje na vetru, sitni plodovi na lošijim zemljištima i u lošijim godinama itd.



Vranjska dunja

Ovu sortu narod naziva dunjac. To je naša stara sorta raširena u slivu Južne, Zapadne i Velike Morave, a manje u ostalim delovima Srbije. Stablo ove sorte je do početka rodnosti vrlo bujno, a potom se bujnost nešto smanjuje. Skeletne grane izlaze pod oštrim uglom, a kada prorode povijaju se od polovine u luk ka zemlji mada ne pucaju. Stablo Vranjske dunje je osetljivije na bolesti i štetočine od leskovačke dunje.List Vranjske dunje je širok i krupan, ovalan ili jajast, nenazubljen, intenzivno zelene boje, sa slabim maljama na naličju. Cvet je krupan i lep. Plod je krupan do vrlo krupan. Težina mu se kreće od 400 – 1500 grama, ponekad i više. Nisu retki plodovi od 700 – 800 grama. Oblik ploda je kruškolik i viši je nego širi. Pokožica ploda je srednje debljine, glatka, žute boje, pokrivena finim maljama, sa izraženim mirisom u punoj zrelosti.Meso ploda je bledožuto, slabo sočno, trpko, slatko nakiselo, sa dosta kamenih ćelija, posebno oko semene kućice. Prijatne je arome. U celini, kvalitet ploda je dobar.Bere se od sredine do kraja oktobra za direktnu potrošnju, a za preradu može i nešto kasnije.Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.


Sortiment:

berecki
šampion
pazardžijska
trijumf
češka dunja
konstantinopoljska
lačkadžorska
portugalska
zangakeni
plovdivska



Perspektivne sorte dunje:

asenica
hemus
mamutova
mehelnica



Oprašivanje

U pogledu odnosa oplodnje sorti, razlikujemo autofertilne (samooplodne), delimično samooplodne i autosterilne (samobesplodne) sorte, kao i prelaze između ovih grupa.

1. Samooplodne su: berecki, mamutova, šampion, plovdivska,(vranjska?).
2. Delimično samooplodne su: portugalska, jelička, leskovačka.
3. Samobesplodne su: trijumf, češka, pazardžijska, mehelnica,(vranjska?).

Zbog svega navedenog, za uspešnu polinaciju, u savremenoj proizvodnji dunje neophodno je koristiti oprašivače i prilikom podizanja dunjika zastupiti najmanje dve sorte. Čak i sorte koje su samooplodne daju 2 – 3 puta više plodova prilikom primene oprašivača. Kao najbolji oprašivači za leskovačku dunju koriste se obično vranjska i pazardžijska dunja. Vranjsku dunju dobro oprašuju leskovačka i pazardžijska dunja. Da bi se oprašivanje obavilo što sigurnije, potrebno je da se u blizini zasada ili u samom zasadu nalaze makar po dve košnice medonosnih pčela () na hektar zasada.



Proizvodnja sadnica

Dunja može da se razmnožava semenom, reznicama, položnicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem.
- Semenom se dunja razmnožava samo u selekcijskom radu, prilikom stvaranja novih sorti.
- Razmnožavanje reznicama (prporcima) se više koristi u proizvodnji podloga.
- Položnicama se dunja razmnožava kada se želi da se od neke retke sorte proizvedu sadnice kojih nema u rasadnicima.
- Nagrtanjem se dunja razmnožava samo u proizvodnji podloga za kalemljenje i to obično za dunju, krušku, mušmulu ili oskorušu.
- Razmnožavanje izdancima praktikuje se samo ako se željena sorta dunje nalazi na sopstvenom korenu.
- U masovnoj proizvodnji sadnice dunje se proizvode isključivo kalemljenjem.
Dunja se može kalemiti na desetak različitih načina, od kojih se u praksi koriste samo okuliranje (očenje) na spavajući pupoljak, prosto spajanje i spajanje sa strane.



Podloge za dunju

U rasadničkoj praksi se sve sorte dunja kaleme na podlogu dunja MA iz Velike Britanije. Ovaj istmalinški (East Malling) klon ima najveći značaj u rasadničkoj proizvodnji. Odlično se ožiljava i vrlo dobro ukorenjava. Od svih klonova on je najotporniji prema mrazu. Stabla su na njemu srednje bujna i potreban im je naslon. Za postizanje visokih prinosa i odličnog kvaliteta plodova sadi se na dubokim, plodnim, rastresitim i umereno vlažnim zemljištima.



Uzgojni oblici

- poboljšana piramidalna kruna
- kotlasta kruna
- nepravilna palmeta sa kosim granama
- vitko vreteno, spindelbuš ili pilar
- slobodan oblik



Rezidba dunje u rodu

Dunja rađa na kratkim, vitim i dugim grančicama. Kratke rodne grančice se ne skraćuju, jer im se rodni (mešoviti) pupoljci nalaze pri vrhu (obično 1 – 3). One se izrođavaju nakon 3 – 4 godine rađanja, pa je zbog toga potrebno imati i jačih porasta na kojima će se u međuvremenu formirati nove. Vite rodne grančice se po pravilu ne skraćuju, već se samo proređuju. Skraćivanjem dugih grana se kod dunje može potencirati bolje grananje i dobijanje novih kratkih i vitih grančica, što nije uvek slučaj kod drugih jabučastih vrsta. Letnja rezidba dunje, ili rezidba na zeleno takođe se može obavljati i ona daje veoma povoljne rezultate.



Rastojanja za dunju

Rastojanje između redova i u samom redu zavisi od niza činilaca i to od: primenjene podloge, bujnosti sorte, uzgojnog oblika, tipa zasada, ekoloških uslova i nivoa agrotehnike. U praksi se sreću rastojanja između redova od 4 – 6 m, a u redu od 2,80 do 4,50 m. Rastojanje od 4 m između redova pokazalo se kao nedovoljno, jer dunja gajena slobodnim oblikom, u punom rodu pri kraju vegetacije, pod teretom roda savija grane do zemlje i potpuno zatvara međuredni prostor. Rastojanje od 6 m je preveliko za pljosnate oblike krune a i bio bi isuviše mali broj stabala po jedinici površine. Rastojanje u redu, primenom pilara moglo bi se smanjiti na 2 m i time bi se omogućilo povećanje broja sadnica na 1000 stabala po hektaru.



Raspored sorti

Radi boljeg oprašivanja dunje, u voćnjaku se mora izvršiti raspored glavne (vodeće) sorte i sorti oprašivača (pratećih). Poželjno je da glavna sorta ne bude udaljena od sorte oprašivača više od 15 m. Ovo se postiže ako ne sadimo više od 6 redova glavne sorte. Mogući raspored u takvom slučaju je 6:2:2. Ipak, daleko povoljniji su slučajevi odnosa 4:2; 4:2:2 ili 4:1:1. U praksi se najčešće sreću zasadi u kojima su leskovačka i vranjska dunja, pa odnos može biti 6:2; 6:1 i slično.


Sadnja

Priprema zemljišta za sađenje dunje sastoji se u krčenju, čišćenju i ravnanju terena ukoliko je to potrebno, zatim u poboljšanju plodnosti i drugih osobina zemljišta (melioracija), rigolovanju i kopanju jamića. Dakle, zemljište treba u avgustu, najkasnije u septembru izrigolovati ili bar duboko izorati na 40 – 50 cm i podriti na 80 cm.
Zatim se predviđena površina neposredno pre sadnje isparceliše, razmeri, obeleže se pravci redova i mesta voćaka u njima.



Zaštita od nepovoljnih klimatskih činilaca

Ukoliko je dunjik podignut na izrazito vetrovitom terenu, onda treba podići tzv. vetrolomne zasade brzorastućeg drveća koji će “lomiti” snagu vetra i time smanjivati njegovo štetno dejstvo. Dunja spada u voćne vrste koje su vrlo osetljive na sve vrste mehaničkih oštećenja, pa i na grad. Protivgradne mreže su vrlo efikasan način zaštite od grada. Njihova primena je veoma skupa, pa se njima može štititi samo proizvodnja koja daje veliki bruto prihod i ostatak dohotka. Zaštita od poznih prolećnih mrazeva je obezbeđena prirodnim putem, samim vremenom cvetanja dunje, pa nju nije neophodno posebno izvoditi.



Održavanje zemljišta

Načini održavanja zemljišta u plantažnom zasadu dunje su sledeći:

- jesenja obrada (osnovna obrada), do 10 cm dubine
- dopunska obrada, u koju spadaju održavanje zemljišta u stanju jalovog ugara (čiste obrade), travnatog pokrivača i mulčiranje
- održavanje zemljišta herbicidima.

Sa primenom herbicida može se početi u mladim zasadima već od prve godine i to po pravilu kontaktnim herbicidima.




Mineralna ishrana dunje

Mlada stabla, do pete godine života, obično se prihranjuju pojedinačno, sa po 0,2 – 0,5 kg KAN-a i sa 0,5 – 1,2 kg NPK đubriva formulacije 10:12:26 po stablu, u zavisnosti od starosti. U rodnim zasadima korenov sistem dunje se prostire po celoj površini zemljišta, pa se stoga đubri cela površina dunjika, normama koje zavise od starosti i iscrpljenosti stabala, gustine sađenja i dr., ali okvirno to su količine od 200 – 400 kg KAN-a i 400 – 600 kg NPK đubriva. Ovakva prihrana se obavlja u jesen i rano s proleća (u prvoj polovini marta i početkom maja), a leti se, ukoliko se primete znaci nedostatka pojedinih elemenata prihranjivanje vrši folijarno (prskanjem preko lista) tečnim preparatima.



Navodnjavanje

Dunja vrlo dobro reaguje na navodnjavanje, a pošto je vrlo zahtevna u tom pogledu u toku celog vegetativnog perioda joj treba obezbediti dovoljne količine vode. Obično se prvo zalivanje izvodi vrlo rano, već u vreme otvaranja pupoljaka. Drugo zalivanje se preporučuje pred kraj junskog opadanja, treće u julu i četvrto u avgustu, kada plodovi i letorasti još rastu intenzivno. Sva ova navodnjavanja treba da budu obilna: prolećno sa 25 – 30 mm, a letnja sa po 50 – 60 mm po m².

Načini navodnjavanja su sledeći:

- površinski (pomoću prelivnih leja)
- veštačkom kišom (orošavanjem)
- subirigacijom (podzemno)
- kap po kap
- i kao poseban način navodnjavanja fertirigacija (kroz sistem kap po kap), kada se voćnjak istovremeno i navodnjava i đubri.



Zaštita dunje od bolesti i štetočina

Intenzivna proizvodnja ne zahteva intenzivno trošenje pesticida, nego korišćenje znanja da se zaštita sprovede što racionalnije. Broj prskanja treba da bude onoliki koliko je potrebno da dobijemo zdrav rod. Određeni procenat oštećenja treba tolerisati. Suzbijanje treba sprovoditi u momentu kada štetočine ili bolesti pređu ekonomski prag štetnosti. Dunja se uspešno može zaštititi sa 6 – 8 tretiranja.


Palež dunje (Erwinia amylovora)

Simptomi se javljaju na cvetovima, listovima i mladarima. Zaraženi delovi brzo venu, posmeđe, a kasnije pocrne, osuše se i tako vise na grančici. Karakteristično za ovo oboljenje je pojava “pastirskog štapa” na mladarima i izlučevina – eskudat, prvo u vidu mlečnih kapljica a kasnije se sliva u srebrnkastu prevlaku. Obolevaju grane i stablo, na njima dolazi do oštećenja kore. Drvo ispod oštećene kore je crvenosmeđe sa sluzastom prevlakom. Bolest se širi za vreme čitave vegetacije i to pomoću insekata, kiše, oruđa za rad, posebno priborom za rezidbu. Bolest prenose ljudi, ptice, a najsigurniji put su bolesne sadnice. Mere borbe u hemijskom smislu reči su vrlo ograničene. Obaveza je svakog vlasnika voćn aka da obavesti nadležne organe, inspekcijsku službu.











Monilija dunje (Sclerotinia cydoniae, Monillia neans, Monillia fructigena)


Gusta sadnja i visoka vlažnost u periodu cvetanja posebno pogoduju razvoju ove bolesti. Simptomi se najpre javljaju na mladom lišću. Prvo se javljaju tamnomrke pege duž nerava, a kasnije i između njih. Na tim pegama se stvara presvlaka specifičnog mirisa, to su konidije, koje šire dalje zarazu na cvetove, mlade plodove i grančice. Mladi plodovi se zaraze preko prašnika, pocrne, mumificiraju se i ostaju do drugog proleća na grančicama ukoliko se ne uklone.

U skladištu se javlja kao smeđa vodnjikava trulež sa karakterističnim koncentričnim krugovima plodonosnih tela. Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Prvo prskanje pred samo cvetanje dunje, drugo prskanje u vreme punog cvetanja, a treće prskanje posle precvetavanja. Osim navedenih prskanja u jesen valja pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica i mumificirane plodove pa ih spaliti.

Od ostalih bolesti pomenućemo pegavost lišća dunje, zatim pepelnicu dunje, uz napomenu da je dunja prilično otporna na ove bolesti. Dunju napada i veliki broj štetočina kao što su: breskvin smotavac, jabukin smotavac, zelena lisna vaš, rutava buba, moljci, cvetojedi, mineri lista, potkornjaci, sipci, smotavci pupoljaka i td.

Od štetnih glodara dunju napadaju zec, poljski miš i vodena voluharica. Štete može da pričini i srna.




Berba

Vreme berbe plodova dunje presudno utiče na kvalitet i njihova tehnološka svojstva, s obzirom na činjenicu da se hemijski sastav najintenzivnije menja oko 1-1,5 mesec pred berbu. Pošto dunja vrlo dugo vegetira, raste i do kraja oktobra, preranom berbom nastaće vrlo veliki gubici u težini (do 1% dnevno) ali i u kvalitetu. Skladišna sposobnost će im se umanjiti a uvećaće se gubici pri čuvanju. Ukoliko se pak dunje kasno uberu postoji opasnost od prekomernog opadanja i jače pojave truleži pri skladištenju. Zbog toga pri kasnijoj berbi plodove treba što kraće čuvati i brže preraditi.

Vreme berbe plodova dunje se u praksi određuje uglavnom po boji pokožice, lakoće odvajanja plodova od grane, boji semenjače semenke i dr. Vranjska i leskovačka dunja se beru na oko 160 do 170 dana od vremena punog cvetanja. Plodovi dunje se beru tako što se plod obuhvati rukom, blago uvrne i okrene na gore. Plodovi vranjske i leskovačke dunje nemaju pravu peteljku što pojednostavljuje berbu, transport i čuvanje, jer ne dolazi do mehaničkih povreda od uboda peteljki.

Pri berbi treba paziti da se ne lome grančice koje nose plodove, jer će one nositi rodne pupoljke za narednu godinu. Zbog toga što plod dunje ima tvrdo meso u praksi vlada mišljenje da ona nije osetljiva na udare. Međutim ona je kao i jabuka i kruška veoma osetljiva na udarce i mehanički oštećena mesta vrlo brzo oksidišu i potamne.

Dunja za upotrebu u svežem stanju treba prezentirati u holandezima u kojima su dunje složene u jednom sloju. Upotreba uložaka nije neophodna zbog krupnoće plodova. Dunje namenjene industrijskoj preradi beru se u boks palete koje se prazne na dnu ili u plastične jabučare a transportuju se u rasutom stanju.



Skladištenje

Skladištenje dunje je vrlo delikatan posao. Ona se može relativno dobro čuvati pod uslovom da ne dođe do pojave fizioloških oboljenja. Pri čuvanju dunje javljaju se neparazitska i parazitska oboljenja. Od oboljenja iz prve grupe najčešće se javljaju unutrašnje potamnjivanje i gorke pege. Od parazitskih oboljenja najčešće sa javlja meka trulež (Penicillium expansum).




Prerada

- slatko od dunja
- kompot od dunja
- sulc
- kitinkes (sir od dunja)
- dZem od dunja
- marmelada
- pasta od dunja
- kobasice od dunja
- sudžuk od dunja zvani “Moravac”
- sok od dunja (bistri i kašasti)
- dunje u rumu
- dunje u vinu
- liker od dunja
- dunjevača rakija



Ekonomičnost gajenja dunje

Gajenje dunje kao alternativne voćne vrste u odnosu na druge vrste voća koje se nalaze u trenutnoj krizi zbog hiperprodukcije, otvara nove mogućnosti. Ovo pre svega i zbog toga što dunja traži znatno manja ulaganja u početnu investiciju nego druge voćne vrste, a u procesu redovne proizvodnje troškovi su takođe znatno niži nego što je to slučaj kod jabuke i kruške.Ukupni troškovi proizvodnje dunje u rodu pri prinosu od 40 t/ha iznose i do 40% manje u odnosu na jabuku i neke sorte zimskih krušaka. Velika prednost dunje u odnosu na druge jabučaste voćne vrste jeste i u tome što se dunja bere u ambalažu koja se koristi višekratno, što u krajnjoj instanci utiče i na konačni finansijski rezultat.



dipl. inž. Zoran Milošević



Bookmark and Share