Brusnica


Voćarstvo, 09.03.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Kako bi uzgoj brusnice bio uspešan i isplativ, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i vode.


- Kiselost zemljišta: rN vrednosti između 3 i 5,5;
- Vegetativni period sa najmanje 110-150 dana bez mraza;
- Plitak nivo podzemnih voda: 15-90 cm od površine;
- Preporučuje se zemljište sa dosta organskog sadržaja (humusno) ili peskovito;
- Nagib zemljišta na kome se brusnica gaji ne treba biti veći od 2% (ravno);
- Zasadu brusnice je godišnje potrebno oko 50-60 cm vodenog taloga koji dobija iz padavina ili navodnjavanjem;
- Prosečan prinos brusnice je oko 1,5 kg po metru kvadratnom ili 15 tona po ha.



Brusnica se u Severnoj Americi tradicionalno gaji na močvarnom zemljištu, međutim, u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da i zasadi brusnice na suvom zemljištu mogu dati dobre rezultate. Obe vrste zemljišta moraju ispunjavati osnovne uslove za sadnju brusnice - humusno ili delimično peskovito zemljište;
- kiselost zemljišta od 3-5,5 pH;
- nagib zemljišta manji od 2%, i visok nivo podzemnih voda u letnjem periodu (15-91 cm).

Tzv. suva proizvodnja može iziskivati dodtne troškove pripreme parcele, i takođe može dovesti do poteškoća u odražavanju potrebnog nivoa podzemnih voda. Pretežno peskovita zemljišta sa slabijom oceditošću - drenažom (npr. ispod zemljišta je sloj glinuše) mogu sprečavati odvođenje suvišne vode sa zasada.

Vrste zemljišta koje ispunjavaju osnovne uslove za uzgoj brusnice su kisela, humusna ili peskovita zemljišta, uz obezbeđeno zadržavanje vode na manjoj dubini. Napravljeno je i nekoliko oglednih zasada brusnice gde se ova biljka uzgaja na gumenoj foliji kako bi se sprečilo preterano oticanje vode tj. drenaža zemljišta.

Dužina vegetativnog perioda, koji obuhvata vremenski raspon od poslednjeg prolećnog jakog mraza do prvog jesenjeg mraza, obično je oko 110-150 dana bez mraza (što se ponekad u jesen obezbeđuje navodnjavanjem).


U periodu od prolećnog otopljavanja do zimskog mirovanja, zasadu brusnice je potrebno oko 2,5 cm vodenog taloga nedeljno. Brusnica ima plitak koren, biljka se brzo suši tako da manjak vode i vlage utiču na rast biljke i na prinose, čak i u narednim sezonama. Dodatne količine vode su porebne u cilju zaštite biljke (čokota i ploda) od izmrazavanja, kako u periodu zimsko mirovanja, tako i tokom vegetativnog perioda.

Ukoliko je temperatura vazduha veća od 26°C, brusnicu je potrebno navodnjavati prskanjem kako bi se biljka rashladila i kako bi nadoknadila gubitak vlage usled visoke temperature. Plantaže brusnice koje se beru uz upotrebu vode potapaju se tri puta vodom u visini od 30 cm: prvi put u oktobru da bi se skinuo oplod, drugi put kako bi se skinulo suvišno lišće i grančice, i treći put pred zimu kako bi se stvorio zaštitni sloj leda. Zasadi koji se beru tzv. suvim postupkom ne treba natapati kako bi se skinuo plod.

Godišnje potrebe biljke za vodom razlikuju se u zavisnosti od načina i tehnike proizvodnje. U proseku se u sezoni potroši oko 2.310.000 galona po 0,4 ha zasada (približno 21.880.000 lit po hektaru ili 2.188 lit po metru kvadratnom), što opet zavisi od prakse proizvođača. Uz zasad je potrebno imati i rezervoar za vodu koji će služiti za navodnjavanje, ali i za prečišćavanje vode, naročito one nakon plavljenja zasada. Voda (bilo da je iz bunara ili sistema za zalivanje) koja ima visok sadržaj soli ili baza može uticati na sastav tla i povećati kiselost zemljišta. Primenom sumpora ili sumporne kiseline može se smanjiti prisustvo krečnjaka u vodi.


Temperature koje preovlađuju tokom vegetacijskog perioda utiču na rast biljke i sazrevanja ploda. Pokazalo se da su optimalne temperature za uzgoj brusnice od 16°C do 27°C. Temperature ispod 16°C usporavaju rast biljke i sazrevanje ploda. Sa druge strane, visoke temperature utiču na pojavu ožegotina na plodu. Visoke jesenje temperature sprečavaju razvoj crvenila ploda. Suma efektivnih temperatura (GDD - Growing Degree Days - prosečna vrednost akumulirane toplote u vegetacijskom periodu) odrediće dan kada se može očekivati početak vegetativnog perioda brusnice. Da bi se biološki procesi normalno odvijali potrebno je da brusnica prođe period zimskog mirovanja na temperaturi iznad sedam stepeni (oko 2500 sati), međutim taj proces se prekida ukoliko dođe do pada temperature ispod 7°C.

Retko koja biljka je sa svojim plodovima kao brusnica, koja je prirodni antibiotik, potvrdila svoj doprinos zdravlju. Plodovi su bogati različitim zaštitnim materijama, sadrže minerale, vitamin A, vitamin C, kalijum i biljna vlakna. Crvena tvrda bobica ima zbog veće količine vitamina C kiselkast ukus.

Pored toga brusnica kao lekovita biljka je već dugo poznata, od lišća i plodova se prave lekoviti čajevi, u svežem obliku se prave sokovi, plodovi se mogu čuvati samrzavanjem ili sušenjem, a njime možemo pripremati džemove i ukusne sosove i jela. Sveže brusnice, sok, smrznute ili sušene su prirodan antibiotik koji, uništava štetne bakterije i gljivice u telu. Bioflavonoidi imaju posebno antibakterijsko delovanje tako su istraživanja pokazala, da brusnice mogu sprečiti pojavu infekcije urinarnog trakta (E. Colli bakteriju), isto tako sastavni delovi brusnice deluju na uništenje bakterije Helicobacter pylori, koja je uzročnik čira na želucu, smanjuje rizik od pojave bolesti zuba i zubnog mesa.

Isto tako sastojci brusnice smanjuju rizik od različitih karcinoma, kao što su rak dojke i debelog creva, sprečava rast raka i njegovo širenje po telu. Brusnica pomaže pri obnovi vida (očiju), smanjuje šećer u krvi, što je korisno za dijabetičare. Plodovi brusnice su veoma cenjeni u ishrani osoba izloženih stresu, prevencija su kod kardiovaskularnih bolesti (srca i krvnih žila).

Preporučuje se sok i čaj od plodova i lišća brusnice, deci i starijim osobama. Brusnica je crvena jagodica koja se kao namirnica upotrebljava za kolače i torte, marmelade sirupe kao filovi u pecivima, ide kao sastojak voćnih kupova, frapea. Jela od mesa vepra i druge divljači zadržavaju svojstvenu aromu, koju umak od brusnica ublažava, tako se jelo čini ugodnijim i probavljivijim. Plodove brusnice preradimo u sok, čaj, džem, umak, plodovi se suše ili zamrzavaju, kao jagodasto voće pravi su izvor užitka i zdravlja.

Svako ko želi može treba na okućnici posaditi manji nasad brusnica tako da ima lišđe i plodove na dohvat ruke, a u proleće u početku marta i aprila je pravo vreme da se sade brusnice.


Robert Tomeš, američki stručnjak iz oblasti tehnologije proizvodnje brusnice
Tekst preuzet sa http://www.brusnica.com


Bookmark and Share

Manastir Bešenovo
Pritke za baštu