RIBIZLA


Voćarstvo, 10.03.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share




Agroekološki uslovi za gajenje ribizle


Ribizla se uspešno gaji u uslovima umereno kontinentalne klime, pa i severnije. Ova podneblja se karakterišu prohladnim letima, velikom količinom padavina i visokom vlažnoćom vazduha.Od klimatskih činioca za gajenje ribizle od najvećeg značaja su: svetlost, temperatura, vlažnost i vetar.

Za visoku i redovnu rodnost ribizla zahteva jaču osvetljenost, zato je treba gajiti na osvetljenim mestima u čistoj kulturi.

Ribizla veoma dobro podnosi niske temperature. Od sve tri vrste, najotpornija je crna ribizla. Ona može da podnese i do – 33 S˚ u periodu zimskog mirovanja. Ribizli najviše odgovaraju priplaninska područija sa srednjom letnjom temperaturom vazduha od 17 S˚ do 18 S˚.


Ribizle su nešto osetljivije prema poznim prolećnim mrazevima, jer relativno rano kreću sa vegetacijom (od polovine februara do polovine marta). Crna ribizla počinje vegetaciju na temperaturi od 2 S˚ do 5 S˚, a cvetanje se obavlja pri temperaturi od 12 S˚. Ako se u to vreme temperature snize ispod – 5 S˚ onda mogu da izmrznu cvetni pupoljci.



Sorte ribizle su više osetljive na visoke temperature i sušu, nego na niske temperature. Crne ribizle su više osetljive prema visokim temperaturama kada su u kombinaciji sa intenzivnim osunčavanjem. Temperature preko 30 S˚ oštećuju list, a u krajnjem slučaju može doći do prevremenog opadanja lišća, što utiče na smanjenje prinosa i kvaliteta ploda.


Ribizle su vrste koje za uspešno gajenje zahtevaju veliku vlažnost zemljišta i vazduha. Gajenje ribizla je rentabilno u krajevima sa godišnjom sumom padavina većom od 800 mm vodenog taloga, sa ravnomernim rasporedom u toku vegetacije. U suprotnom obavezno je navodnjavanje. Sušu najlakše podnosi zlatna ribizla, crvena i bela su umereno osetljive, dok je najosetljivija crna ribizla.


Za uspešno gajenje ribizle relativna vlažnost vazduha treba da se kreće od 80 – 85 %, a u letnjim mesecima od 70 – 80 %.

Za uspešnu proizvodnju ribizle zemljište je veoma važan činilac. Ribizli odgovaraju duboka, stukturna i drenirana zemljišta, sa dobrim vodenim režimom, bogata humusom i važnim biogenim elementima (kalcijum i fosfor). Ribizla se može gajiti na zemljištima sa pH od 5,5 - 7. Alkalna i vrlo kisela zemljišta, kao i suviše laka ili suviše teška i nepropusna zemljišta, nisu pogodna za gajenje ribizle.


Ribizla se moze uspešno gajiti u priplaninskim područijima na nadmorskoj visini od 400 do 1000 metara. Na nižim terenima, ispod 400 m i južnim ekspozicijama moguća je pojava paleža lišća i prevremeno opadanje lišća. Na manjim nadmorskim visinama preporučuju se severni položaji, dok su na nadmorskim visinama iznad 1000 metara pogodniji južni položaji.




Sistemi gajenja ribizle


Postoje četiri vrste ribizle: crna, crvena, bela i zlatna. Najveći značaj za voćarsku proizvodnju imaju crna i crvena ribizla. Ove dve vrste ribizla rastu u vidu žbunova do 1 m visine. Mogu se gajiti u svim voćarskim reonima Srbije, a najviše joj odgovaraju priplaniska područja.

Ribizla se može gajiti po sistemu: žbuna, žive ograde, špalira i stablašice.

Ako se ribizla gaji kao žbun, sadi se u obliku kvadrata na rastojanju 2m x 2m; 2,5m x 2,5m; 3m x 3m. Kod pravougaonog rasporeda sadnje rastojanje između redova bi trebalo da bude 2,5 do 3m, a redu 1,5 do 2m za mehanizovanu obradu, dok za ručnu obradu sadnja se može obaviti na rastojanju 1,5-2m x 1m.


Sistem žive ograde.
Ovaj sistem gajenja je bolji od prethodnog i primenjuje se više u komercijalnim zasadima, jer je lakša obrada i zaštita protiv prouzrokovača biljnih bolesti i štetočina, a i veći je broj sadnica po jedinici površine, pa daje i veći prinos.


Preporučeni razmak sadnje između redova je 2,5 do 3m, a unutar reda je 1 do 2m, tako da žbunovi popune čitav prostor u redu, pa zasad podseća na živu ogradu. Kod gajenja crne ribizle u sistemu živa ograda preporučuje se i manje rastojanje u redu od 0,5 do 0,75m ako je mehanizovana berba, ako se berba obavlja ručno razmak sadnje u redu 1,2m.



Za sorte sa uspravnim porastom lastara u žbunu,( Ben Sarek i Ben Konan) preporučeni razmak sadnje u redu je 1m.

Prema nekim ispitivanjima crna ribizla daje bolje rezultate pri razmaku sadnje 3 x 0,5m, ako se ima u vidu da je ribizla vrsta koja podnosi guste sklopove sadnje.

Pored gajenja ribizle na otvorenom polju sve više se praktikuje i špalirsko gajenje crvene , a nešto manje i bele ribizle u zatvorenom prostoru – plastenicima ili staklenicima. Za ovaj način gajenja sadnja se obavlja na bankinama, koje se zastiraju folijom radi lakšeg održavanja zemljišta. Neophodan je naslon od stubova i dva do tri reda žice.

Stubovi se postavljaju na rastojanju 5m jedan od drugog, a prvi red žice na 100 cm, drugi red na 150cm i treći na 200cm od zemlje. Pri ovakvom uzgojnom obliku rezidbom se ostavljaju 5 do7 grana – izdanaka na dužni metar koje se vezuju za žicu kao i malina. Izdanci koji donose pun rod u trećoj ili četvrtoj godini, zamenjuju se novim mlađim i produktivnijim izdancima. Rastojanje sadnje za ovaj sistem gajenja ribizle je 3x1m ili 3x0,8m.



Ribizla može da se gaji i kao stablašica. Stablašice se formiraju kalemljenjem ribizle na podlogu zlatna ribizla koja ne formira izdanke kao ostale rebizle. Na jednu podlogu mogu se okalemiti sve vrste ribizla (crna,crvena i bela), tako da stablo deluje dekorativno.Kod ovog načina gajenja sadnju treba obaviti 3x1m.





Sadnja ribizle


Sadnju ribizle treba obaviti u periodu od opadanja lišća u jesen, pa do kretanja vegetacije u proleće. Bolje rezultate daje rana jesenja sadnja, zasađeni prporci – sadnice bolje se ožile i ukorene do pojave prvih mrazeva. Ukoliko se obavi prolećna sadnja, nju treba obaviti što ranije ( krajem februara i početkom marta ), uz obavezno zalivanje pri sadnji.

Pre sadnje treba izvršiti razmeravanje parcele i određivanje pravca redova i rastojanje sadnje. Preporučuje se pravac redova sever-jug ( radi bolje osvetljenosti na većim nadmorskim visinama ), a u ravničarskim predelima preporučuje se pravac istok-zapad ( radi manjeg negativnog uticaja suše i sunčevog zračenja ).



Ukoliko se ribizle sade na okućnicama, sade se gušće 1,5m red od reda i u redu 1m. U plantažnim zasadima u kojima će se obrada zemljišta i zaštita od prouzrokovača biljnih bolesti vršiti mehanizovano, preporučuje se rastojanje sadnje 3x1m. Prilikom sadnje treba voditi računa da budu zastupljene i sorte oprašivača bez obzira da li su u pitanju samooplodne ili stranooplodne sorte.

Za sadnju treba koristiti zdrave sadnice sa dobro razvijenim žilama (dugačkim 25 cm) i nadzemnim delom od oko 20-30 cm sa najmanje 2-3 grančice. Pre sadnje zdrave žile skratiti za ¼ , a povređene se izbacuju do zdravog dela. Posle toga, žile se potope u kašastu smešu napravljenu od ilovače, goveđe balege i vode.

Na obeleženim mestima se iskopaju jamići da se u njima može normalno smestiti i pravilno rasporediti korenov sistem. Ukoliko priprema zemljišta nije dobro izvedena, treba iskopati jamiće za svaku sadnicu dimenzije 40x40 cm.

Ribizlu treba saditi 4-5 cm dublje nego što su sadnice bile u prporištu. Na taj način se obezbeđuje da se donja 2 do 3 pupoljka nalaze pod zemljom. Iz njih će se razvijati bujne grane koje će formirati sopstveni koren, što će značajno uticati na veću bujnost žbuna.

Posle sadnje nadzemni deo sadnice skratiti na 5-6 pupoljaka, a zatim zaliti sa 1-2 litara vode, da bi se zemlja što bolje priljubila uz žile ribizle.

Kasna prolećna sadnja može da se obavi uspešno i hidroburom.




Živomir Nikolić, Dipl.ing. Kruševac


Bookmark and Share

Manastir Bešenovo