DžENARIKA


Voćarstvo, 04.05.2013.
Saša Bugarčić

Bookmark and Share



Okrugla varijanta divlje šljive koja džiklja gde god pljucneš košticu. Verovatno upravo zbog te lakoće nicanja, dženarika u nas više ima status korova nego voća. To je nepravedno i nerazumno, i to želimo da ispravimo.


Ljudi zaboravljaju koliko je dženarika (zvana još i ringlov ili šljivciga) bila značajna u svačijem detinjstvu. Mnogoj gradskoj deci dženarika bude jedini susret sa voćem na grani. Dok su trešnje najčešće nečije, te je njihovo branje povezano sa rizicima, dženarike su uvek ničije i možeš da ih brstiš bez ograničenja; one prosto pripadaju onome ko ih prvi obere. Dženarike su dečja radost i pamtimo ih kao besplatnu slast kojom počinje letnji raspust.


Pored toga, dženarika je zaista ukusno i sočno voće, koje uvek dobro rodi. Izdašna je u raznim agregatnim stanjima: kao sirov plod, kao sok, džem, voćni sirup, materijal za kolač... Ko voli, može rakiju da peče, a u Francuskoj prave i liker od "mirabelle". Kod nas iz nekog razloga ljudi vrlo slabo haju za preradu tog divnog voća.


Nije dženarika radost samo za stomak, ona daje i najbolju ladovinu. Mnoge improvizovane klupice za ispijanje piva sa društvom, na pauzi ili pod stare dane, nimalo slučajno su pozicionirane ispod guste krošnje dženarike. Dženarika leti daje debeo lad za ekipu.


Ali nije "mirabelle" samo boginja leta. Proleće je takođe njeno doba, kad se brda i doline Srbije zabele od dženarike u cvatu. Svi oni školski sastavi o proleću koje obuče prirodi svečanu belu haljinu inspirisani su u velikoj meri prisustvom dženarike u pejzažima dečje svesti. Mnogoj gradskoj deci dženarika bude jedini susret sa pčelama koje obleću voćku u cvatu.


Dženarika je savršeno prilagođena životnoj zajednici sa ljudima, računajući upravo na decu kao raznosače semena. Ona lako i rado raste unutar i po rubovima gradskih naselja i urbanih celina, kao i seoskih i poljoprivrednih oblasti; ima je svuda gde ima neko ko seda u lad, i gde neka deca pljuckaju koštice. Zato i uzimamo dženariku kao simbol našeg interesovanja za oblasti na dodirnoj tački civilizacije i divljine.

Dženarika nije ničija, ona je naša.




Sorta dženarike - POBEDA

Sorta ruskog porekla nastala ukrštanjem dženarike sa kapanskom šljivom (Prunus salicina). Stablo je kržljavo sa niskom, okruglastom krunom. Rano stupa na rod, redovno i obilno rađa. Cveta rano (početkom aprila, 5 do 7 dana pre Čačanske lepotice). I pored ranog cvetanja zameće obilno i nije osetljiva na pozne prolećne mrazeve. Plodovi sazrevaju krajem jula i početkom avgusta. Prinosi prelaze 20.000 kg/ha.

Plod je srednje krupan (oko 23 g), okruglastog oblika, crvenkasto-plave boje sa umerenim pepeljkom. Koštica je srednje krupnoće (3,9 g), ne odvaja se od mezokarpa. Plodovi sadrže 12 % rastvorljivih materija, 6,7 % šećera i 1,9 ukupnih kiselina. Sadržaj vitamina S je oko 7 mg na 199 g plodova.

Zbog otpornosti na niske temperature u fazi cvetanja, obilne rodnosti, hemijskog sastava ploda, kao i otpornosti na biljne bolesti i štetočine zaslužuje da se više gaji .
Plodovi nalaze primenu u preradnoj industriji voća.




dipl. ing. Dragoljub Dragojlović



Bookmark and Share