У свету је цвећарство уносан посао али Србија, иако је одлично поднебље за узгој цвећа, уместо да буде велики извозник, годишње извезе цвеће за око четири милиона евра, док је увоз троструко већи. Око две стотине произвођача из Шумадије оријентисало се на производњу баштенског, балконског и резаног цвећа. Узгајањем цвећа бави се више десетина породица, и специјализација ове врсте проистекла је из чињенице да се ,,од цвећа боље живи,, него од ратарства и сточарства. Основали су и своје удружење које окупља прозвођаче из Раче, Крагујевца и Кнића.

Тржиште постоји и роба се пласира широм Србије. Међутим, недостају битнија средства за инвестирање, која би се могла реализовати уз помоћ државе. На тај начин, према грубим проценама ова врста производње могла би бити дуплирана.




Најмање милион и по хризантема гаје мештани само једног села, Чумић на магистралном путу Крагујевац-Топола. Сви произвођачи су регистровани као индивидуални пољопривредни произвођачи и производња цвећа им је основна и најчешће једина делатност. Сезонски се производе хризантеме, кале, руже, лепи јова, ледено срце, мушкатле, петуније и углавном све произведено цвеће се пласира на околним и пијацама у Крагујевцу и Београду.

Министарство економије обезбедило је средства за отварање канцеларије и увођење нових технологија за кластер „Шумадијски цвет“. У просеку један произвођач пласира око 8.000 комада цвећа, месечно је могућа зарада од око 500 евра, а ако се зна да је око 200 произвођача, само на производњи цвећа оствари се промет од око 100.000 евра месечно.



Сузана Нешковић