Zdrava Srbija Instagram

ДРЕН


Зачинско и лековито биље, 13.05.2013.
Саша Бугарчић

Bookmark and Share


Cornus mas L.
Фамилија: Cornaceae

Народна имена: дренак, дрен, дренић, дреновина, дриника, дриновина, дрењ, жути дренак, румени дрен, тврди дрјен.



Дрен расте на сувим, сунчаним и каменитим местима, нарочито у појасу храстових шума. Дрен је жбун или ниско дрво, високо 5-8 м. стабло и гране су покривене полеглим длакама, а кора старијих стабала је испуцала у црвенкасте љуспе, листови су издужено елиптичног облика, на врху зашиљени, по ободу цели, наизменично распоређени. Жути цветови по 10-20 сакупљени у штитасте цвасти, јављају се пре олиставања, већ у марту. Цвета од фебруара до марта. Плод је висећа црвена коштуница, врло пријатног укуса.




Хемијски састав и употреба

Дрогу чине плодови (Comi fructus) који садрже танине, шећере, слузи, органске киселине, пектине и др. Од зрелих плодова дрена добијају се производи (сок, чај, пекмез) који служе за лечење пролива и других обољења органа за варење. Од сувих дрењина добија се освежавајући чајни напитак. Дрењине се користе у исхрани, а понекад служе и за справљање вина и ракије. Свеже и осушене дрењине у Русији користе се против малокрвности, за лечење кожних обољења, назеба и др. У народу се користе за сакупљање крвних судова на површини слузокоже. Испржене семенке могу послужити као сурогат кафе.



Сакупљање

Плодови се сакупљају у фази када су зрели, и по потреби суше на сунцу или у сушници. Зрео плод је киселог укуса, док недозрео јако скупља уста. Код нас се дрењине мало сакупљају и користе, иако их у природи има доста.








проф. др Јан Кишгеци
Преузето из монографије "ЛЕКОВИТО БИЉЕ - Гајење, сакупљање, употреба"


Bookmark and Share

Mala Pijaca