Orchis morio L.
ФАМИЛИЈА: Orchidaceae
Народна имена:каћун, каћунак, салпе, куковец, салеп-каћунак


Каћунак се нарочито среће на планинским ли­вадама и пашњацима, по шикарама и светлим шумама. Доста је распрострањен и на нашим планинама (Златибору и Тари). Иначе, има га по целој јужној Европи и Малој Азији. Каћунак као лековиту биљку спомињу још антички писци, пре свега Теофраст и Диоскорид. Назив потиче од персијске речи сахлеп што значи слузав.


Каћунак је вишегодишња зељаста, слузна биљка, која има у земљи две различито развијене кртоле. Из веће, старије и смежуране кртоле изра­ста у пролеће зелена стабљика, висине до 40 cm, у горњем делу љубичаста. Листови су ланцетасти плавозелене боје, по ободу цели и са паралел­ном нерватуром. Листови обухватају стабљику у виду рукавца. Лепи и разнобојни цветови су сакупљени у растреситу цваст на врху стабљике.

Каћунак цвета од априла до јула. Након сазревања плода надземни део биљке се суши и отпа­да а стара кртола угине. Млада кртола је мања и чврста, једра, светле боје и са пупољком на вр­ху. Она презимљава, а у пролеће тера стабљику.



Кртоле каћунка (Salep tuber) садрже око 50% слузи, 25% скроба, беланчевине и др. Кртоле служе за израду слузи (Salep mucilago) која се са­стоји из манана и користи за лечење дијареје и ката­ра црева. Нарочито се користи за децу и старије осо­бе. Делује као антитусик против кашља, промуклости и разних обољења органа за дисање, а може да се пије као средство за уживање, као посласти­ца или хранљиви напитак. Често се даје заједно са лековима који драже слузницу, како би слуз то умањила и заштитила слузокожу. Слуз из дроге облаже слузокожу и тиме успорава ресорбовање отровних материја преко цревног система. Због тога се каћунак користи и као противотров. Из гомоља се добија брашно које се користи за дијеталне каше и друга јела.




Кртоле каћунка ваде се у фази цветања (април, мај), водећи рачуна да се не помешају са кртолама мразовца. Тако извађене кртоле се очисте од земље, оперу под млазом хладне воде, нанижу на канап, попаре врелом водом и суше природним путем на промаји или у сушиони­ци на температури од 70°C. Врела вода помаже да се изгуби сва горчина и непријатан мирис које оне имају у свежем стању а тиме је олакшано и њихово сушење. Суве кртоле су округласте, твр­де и веома тешке, са жигом на врху од стабљи чиног пупољка. По површини су наборане, без мириса.


Да би се спречило уништавање каћунка на природним стаништима, треба их са истог места вадити сваке пете године.



проф. др Јан Кишгеци
Преузето из монографије "ЛЕКОВИТО БИЉЕ - Гајење, сакупљање, употреба"