Да би се на једном подручју засновала органска пољопривредна производња, оно мора испуњавати прецизно дефинисане услове. То су изолованост земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких капацитета од могућих извора загађења, затим одговарајући квалитет воде за наводњавање, те усклађен развој биљне и сточарске производње и оспособљеност стручњака и произвођача за органску пољопривреду.


Основни циљ органске пољопривреде је производња здраве хране (високе нутритивне вредности), развој одрживе пољопривреде уз очување екосистема, одржавање и повећање плодности земљишта преко узгоја махунарки, примене зеленишног и стајског ђубрива или биљака са дубоким кореном у вишегодишњем плодореду и додавање компостиране или некомпостиране органске материје у земљиште. Подразумева се максимално коришћење обновљивих извора енергије, одржавање генетске разноврсности агро и екосистема и заштите животне средине, смањење свих облика загађивања који могу да буду последица пољопривредне производње како би се створили услови за задовољење основних животних потреба пољопривредних произвођача, стицање одговарајуће добити и задовољења сопственим радом.


Због велике потражње и немогућности производње услед велике загађености земљишта и ваздуха и нарушених односа у природи, тј. непостојања основних агроеколошких предуслова за органску производњу, у развијеним земљама се јавља велики недостатак органских производа на тржишту. Због тога мање развијене земље у којима је још увијек очуван агроекосистем , имају шансу да преко органских производа повећају свој извоз. Храна произведена по принципима органске пољопривреде је безбедна од присуства било каквих вештачких синтетизованих материја па и пестицида. Осим тога омогућава и исхрану производима више нутритивне вредности од оних из конвенционалне производње.



Основни задатак пољопривредне производње је да обезбеди довољне количине хране и сировина органског порекла за постојећу људску популацију. Наша земља је са својим пољопривредно-прехрамбеним производима у великој мери оријентисана на тржиште европских земаља. Наша шанса је да на нашим органским производима полако освајамо то тржиште. Тај пут није ни мало лак ни једноставан. Једино га можемо олакшати ако имамо законски уређену ову област и контролисану производњу, уз наравно неопходан и добро осмишљен заједниĉки наступ на страном тржишту, јер је сигуран пласман ових производа најважнији.


Као најважнији резултат испитивања научници издвајају чињеницу да су у органски гајеном воћу и поврћу нашли и до 40% више антиоксиданата и важних минерала као што су гвожђе и цинк. О антиоксидантима се последњих година све више говори као материјама које смањују ризик од појаве канцера и срчаних обољења.



Овакав начин пољопривредне производње код нас је тек у повоју. Међутим о оваквој производњи и те како треба размишљати и у пракси је спровести. Непознаваоци органске пољопривреде тврде да су органски производи знатно скупљи од оних из конвенционалне производње. То је истина само ако се гледа површно. Више цене органских производа су пре свега последица већег ангажовања радне снаге која је у развијеним земљама веома скупа, а с друге стране на тржишту су ови производи дефицитарни, што сигурно утиче на висину цена. Наша земља, успостављањем овог вида производње представља корак напред не само са аспекта руралног развоја, заштите животне средине и унапређења здравља људи, већ и са становишта економског просперитета.





Дејан Тонић дип.инг.воћ-вин.